PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

Vesna Prodanović - director kompanije Rio Sava - OPSENAR I ALHEMIČAR SRPSKE DANAŠNJICE

Детаљи

Објављено уторак, 27 април 2021 23:51

Srpska javnost poslednjih dana svedoči svojevrsnoj medijskoj ofanzivi kompanije Rio Tinto, tačnije njihove direktorice za Srbiju ing Vesne Prodanović. Bivša uposlenica američke firme Bechtel koja je u Srbiji angažovana na izgradnji Moravskog koridora, zastupajući interese Rio Tinta poput mađioničara je ovih dana po medijima sa nacionalnom frekvencijom objašnjavala kako će aktivnosti oko rudnika litijuma u dolini Jadra izgledati kao rajski vrt. Impresivno nema šta, još kad bi bilo i istinito…

Verovati kompaniji Rio Tinto i njenim uposlenicima bilo bi ravno verovati “danajskim darovima” poput Trojanskog konja. Naime, Prodanovićka ovih dana putem saopštenja i javnih nastupa eksplicitno tvrdi da ćerka firma kompanije Rio Tinto (Rio Sava exp.) nema nikakve veze sa firmama Euro lithium Balkan i Jadar Lithium koje polažu pravo na istražne radove u okolini Valjeva i Požege, na šta je PAKT ukazivao još tokom prošle godine, kada ova tema nije bila u fokusu javnosti. Međutim, indikativno je, u najmanju ruku, da je Dejan Jovanović director firme Jadar Lithium (koja je za samo par godina promenila čitav niz direktora) bio zaposlen u kompaniji Rio Tinto skoro četiri godine, od 2007 do 2011. godine.

Koincidencija ili ne, osnivač firme Euro lithium Balkan je Jovan Grubin, a jedan od prvih ljudi koji je u Srbiji sarađivao sa Rio Tintom bio je Nenad Grubin. Zanemarujući pretpostavku da su preduzeća Jadar Lithium i Euro lithium Balkan angažovana kao "igrači" koji pod prizmom “istražnih radova” čuvaju odstupnicu Rio Tintu, vreme će pokazati i kakva je stvarna povezanost ovih firmi sa kompanijom Rio Tinto…samo da tada ne bude kasno?

Dalje, Prodanovićka tvrdi da je kompanija stigla u dolinu Jadra zbog eksploatacije bora, a da te 2004. godine litijum nije ekonomski bio zanimljiv, niti se tada gledalo na litijum kao zanimljiv i koristan mineral. Naravno da je i ovo gnusna obmana gospođe Prodanović u cilju zamagljivanja fokusa sa teme “ko je prodao informacije”, jer je PAKT istražujući priču o litijumu pronašao naučne radove o ovom mineralu iz daleke 1974. godine, dok je i država Srbija istražujući uranijum na ovim prostorima, još '80tih godina znala za postojanje litijuma.

Program otkupa zemljišta od meštana je prema Prodanovićki, pazite sad, VIŠE NEGO FER! Sramna i nečuvena izjava, samo govori o tome na koji način zaposleni u Rio Tintu gledaju na Srbe i meštane sa kojima sarađuju. Da li je gospođo Prodanović “više nego fer” to što je na adresu preko 300 meštana preko noći stiglo Rešenje o prenameni njihovog poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, a koje ste vi kao kompanija uredno platili. Ko ste uopšte vi da tako velikodušno i “više nego fer” umesto meštana plaćate prenamenu zemljišta? Da li je neko pitao te ljude, da li se slažu sa tim? Da li ste ih pitali kolika im je šteta naneta što više neće moći da ostvaruju subvencije države jer nemaju više poljoprivrednog zemljišta, ali ste im vi “više nego fer” dozvolili da obrađuju svoju zemlju i ove godine. Da li ste pod devizom”više nego fer” pitali meštane za koliko im se povećao porez na imovinu ove godine? I još jednom, ko ste vi da se bilo šta pitate u dolini Jadra? Postali ste vlasnici određenih parcela, ok. Ali da će te tu graditi rudnik !?!? Nema te vojske i policije koja će vas štiti, zapamtite…i neka vam to već jednom bude jasno!

Kad smo kod mitova i legendi, kažete da ste za vađenje rudnog tela napravili “model” i da se upotreba skoro 20 tona eksploziva dnevno, neće ni osetiti na površini. A gde ste Vi gospođo Prodanović napravili taj vaš “model”? U laboratorijskim uslovima? Jeste li u laboratoriji probali i upotrebu eksploziva? Kako ste u laboratorijskim uslovima došli do epohalnog saznanja da ćete 600 tona jalovine moći da vraćate u rudna okna kao zaptivku na mestima odakle vam izlazi slana voda? I šta ćemo raditi ukoliko ne uspete u tim vašim lepim i ingenioznim najavama? Šta ćemo ako godišnje na površini pored reke Jadar budete umesto 1,4 miliona tona odlagali 2.000.000 tona jalovine?

Posebna sramota Vesne Prodanović je prikazivanje (emisija "Prav ugao"- Ljubica Gojgić RTV) rekultivisane sanitarne debonije u Zagrebu kao primera deponije koja će biti i u dolini Jadra. Umesto pitanja šta bi se moglo gajiti na deponiji od kultura, novinarka je trebala pitati Prodanovićku da konačno pred širokim narodnim auditorijumom saopšti šta će sve sadržati pogače koje će se odlagati na deponiju? Ovaj podatak kompanija vrlo vešto krije od javnosti, pod izgovorom poslovne tajne, što je nedopustivo, ako se zna da će upravo ta deponija pretiti sveopštem zagađenju čitave zapadne Srbije.

I za sam kraj, može Vesna Prodanović do sutra da se hvali dijalogom sa udruženjima građana. Javnost mora da zna (ali i organizacije koje pregovaraju sa Rio Tintom) da je jedini cilj tog fingiranog dijaloga da se bordu akcionara u Londonu predstavi dobra namera kompanije da sarađuje sa građanima, što je daleko od istine, a u čemu nažalost učestvuje i veliki broj organizacija civilnog društva. Gospođo Prodanović, džaba nam šaljete mejlove, PAKT kako je u oktobru i saopštio, neće više komunicirati sa kompanijom i nemamo nikakva više pitanja za vas, već za Vladu Republike Srbije. Samo na jedno pitanje očekujemo odgovor od vas :

KADA ĆETE OTIĆI IZ SRBIJE JER OVDE NISTE DOBRODOŠLI ?

SOCIOLOŠKI UTICAJI NA DNU, NAUKA NA KOLENIMA, LITIJUMSKA NEMAN PRED VRATIMA SRBIJE!!!

Детаљи

Објављено четвртак, 22 април 2021 00:22

Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

_______________________

Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

________________________

Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!