U ovakvoj situaciji, skoro 90% otpadnih voda dirketno ispuštamo u reke. Nevaljamo kao ljudi, nevaljamo kao društvo. Ništa ne učimo iz tuđih primera. Pre par godina sedim sa jednim starim komunalcem koji mi kaže da se seća da su ljudi iznosili živu iz Viskoze i da su je puštali u septičke jame i Lozničkom polju, kako bi iste ispraznili i ne bi plaćali ljudima javnog komunalnog da dođu sa cisternom i plate im datašnjih 1,000, da dobro ste pročitali 1,000 rsd. U takvoj situciji i sa tim moralom ljudi su prodavali imanja Rio Tintu. Loznica ćuti, dok se samo na par kilometara od njih odvija prava drama. Ljudi su za debele pare prodavali imanja na Kosovu, u stanju smo sve da prodamo.

Čistoća vode značajno varira širom Evrope, pri čemu Belgija, Nemačka, Luksemburg i Češka Republika imaju neke od najzagađenijih podzemnih voda na kontinentu (nema podataka za Srbiju, jer nije članica EU). Podzemne vode su jedan od najugroženijih resursa u Evropskoj uniji, a njihovo loše stanje je u suprotnosti sa činjenicom da većina evropskih zemalja ima izuzetno bezbednu vodu iz slavine. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, više od 20 procenata podzemnih voda širom EU je u lošem hemijskom stanju. To znači da koncentracije štetnih supstanci, poput žive i kadmijuma, prelaze nivoe propisane Okvirnom direktivom EU o vodama, prenosi Euronjuz. Pritisak povećavaju ogromni društveni i ekološki troškovi prečišćavanja vode za piće i sanitacije. Procenjuje se da samo prečišćavanje nitrata, koji se često nalaze u đubrivima, Evropsku uniju košta i do 320 milijardi evra godišnje.Iako je ograničenje EU postavljeno na 50 miligrama po litru, Evropska komisija kaže da je ovaj nivo prekoračen na 14 odsto stanica za praćenje podzemnih voda u Evropi. Uprkos problemima sa podzemnim vodama, velika evropska ulaganja u sanaciju pokazuju rezultate. Prema Indeksu ekoloških performansi, 19 od 20 zemalja sa najboljim sanitarnim uslovima i najbezbednijom vodom za piće na svetu nalazi se u Evropi, sa jedinim izuzetkom Japana.

Finska, Island, Holandija, Norveška, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo postigle su maksimalnih 100 poena za zaštitu zdravlja ljudi od kontaminirane vode za piće i loših sanitarnih uslova. Najgore stope na kontinentu zabeležene su u Moldaviji, Gruziji i Albaniji, a tri članice EU su takođe među 10 najslabije rangiranih evropskih zemalja: Letonija, Litvanija i Rumunija. Pored postojećeg zakonodavstva, EU pažljivo prati svoje vodne resurse. Početkom 2022. godine usvojena je prva lista supstanci koje treba pratiti u vodi za piće, sa ciljem praćenja nivoa beta-estradiola i nonilfenola. To su dva jedinjenja koja remete funkcionisanje endokrinog sistema jer mogu da imitiraju, blokiraju ili ometaju hormone u telu. Hemikalije u podzemnim vodama i dalje predstavljaju veliki problem, posebno imajući u vidu da podzemne vode obezbeđuju oko 25 procenata vode za navodnjavanje poljoprivrede i 65 procenata vode za piće u EU.„Približno 80 procenata svih otpadnih voda u svetu ispušta se u vodotokove bez ikakvog tretmana“, prema istraživačima iz Atlasa vode, indeksa čistoće podzemnih voda koji je izradio nemački tink-tenk fondacija Hajnrih Bel. „Ideja da će se reke same prečistiti uskoro se pokazala kao iluzija - reke i jezera su postali smrdljive, toksične septičke jame“, dodaju oni.

Atlas voda je mapirao podzemne vode u Evropi, klasifikujući ih po hemijskom statusu na osnovu standarda Okvirne direktive EU o vodama. Rezultati su zabrinjavajući u nekim zemljama. U Luksemburgu, čak 79 procenata mapiranih podzemnih voda nije ispunjavalo kriterijume za dobar hemijski status u 2025. godini.Slede Češka Republika sa 55 procenata, Belgija sa 41 procenat i Nemačka sa 40 procenata. Pesticidi ostaju jedna od glavnih pretnji kvalitetu vode. Na primer, trifluorosirćetna kiselina (TFA) je otkrivena u 94 procenta od 36 uzoraka vode iz slavine prikupljenih u 11 zemalja EU.

Hoćemo li sačuvati ono što nam je ostalo? Od nas zavisi!

*većina teksta preuzeta iz "Radara"