PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

KAKO JE NASTAO LOKALNI ANTI KORUPCIJSKI PLAN (LAP) I ČEMU ON SLUŽI ?

Детаљи

Објављено среда, 15 јануар 2020 20:34

GRECO1, telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, svojim preporukom broj 2004 (1) iz 2004. godine ukazalo je na potrebu da se u bivšim socijalističkim državama, osim borbe protiv korupcije na nacionalnom nivou, uspostave mehanizmi za borbu protiv korupcije i na lokalnom nivou.

Po ugledu na praksu uspostavlјanja lokalnih sistema integriteta na nivou gradova u državama Evropske unije, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji, krajem prošlog i u prvoj dekadi 21. veka, a nakon inicijative iz civilnog društva i uz podršku međunarodnih organizacija i agencija, Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, u Oblast III – Političke aktivnosti, Srbija je uvela obavezu izrade lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) za sve jedinice lokalne samouprave.

Borba protiv korupcije dobila je svoje mesto u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. LAP-ovi su 2016. godine postali mera broj 2.2.10.37. u Akcionom planu za Poglavlјe 23. Tačnije, Agencija za borbu protiv korupcije dobila je obavezu da izradi Model lokalnih antikorupcijskih planova) za sve JLS u Srbiji. Modelom Agencije, LAP je opisan kao instrument antikorupcijske politike, a koji ima zadatak da unapredi dobru upravu na nivou jedinica lokalne samouprave. Istorijat Lokalnih antikorupcijskih planova počinje još 2005. godine u prvoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije u kojoj se navodi potreba borbe protiv korupcije na lokalnom nivou, a 2013. godine LAP postaje deo Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, 2017. godine deo Akcionog plana za Poglavlje 23, a svi gradovi/opštine bili/e su u obavezi da do 30.6. 2017 usvoje LAP i osnuju Lokalni antikorupcijski forum – telo sačinjeno od aktivnih građana sa integritetom u lokalnoj zajednici koji bi bili zaduženi za praćenje realizacije plana. Nakon ovog datuma, Agencija za borbu protiv korupcije je još dva puta produžavala rok, kako bi sve lokalne samouprave usvojile Lokalne anti korupcijske planove, ali cilj nije dostignut u potpunosti.

Grad Loznica usvojio je početkom 2019. godine Lokalni antikorupcijski plan nakon javne rasprave koja je bila „pridružena“ javnim raspravama o budžetu Grada za 2019. godinu. Stiče se utisak da je LAP grada Loznice donet bez adekvatne javne rasprave koja nije u dovoljnoj meri promovisana u javnosti, pa tako za nju i nije postojalo potrebno interesovanje pre svega stručne javnosti, akademske zajednice i građanskog društva. Međutim, i pored ovih uočenih nedostataka LAP grada Loznice je sačinjen na osnovu preporuka Agencije za borbu protiv korupcije i kao takav može naći svoju primenu u praksi. Esencijalna i početna mera u realizaciji plana predviđa formiranje Komisije za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma i Grad Loznica je u drugoj polovini 2019. godine preko Programa Stalne konferencije gradova i opština preuzeo obavezu da formira LAF – Lokalni antikorupcijski forum, a potom i oformio Komisiju za izbor članova foruma. Prema našim saznanjima i pored preuzete obaveze, sa aktivnostima na izboru članova foruma se kasni, ali postoje naznake da će Konkurs biti sproveden u prvom kvartalu 2020. godine.

Osnovni pravni okvir za LAP-a, a potom i izbor članova LAF-a čine : Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji, Sveobuhvatna politika Evropske unije za borbu protiv korupcije, 20 vodećih principa u borbi protiv korupcije Saveta Evrope, Međunarodne konvencije koje su postale sastavni deo domaćeg zakonodavstva, Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije, Zakon o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji, Zakon o potvrđivanju dodatnog protokola uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Zakon o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji.

Redakcija PAKT Info

*Ovaj text nastao je u okviru projekta "LAF U SRCU" koji Podrinjski anti korupcijski tim realizuje uz podršku CRTA-e. Donator ne deli nužno mišljenja i stavove autora iznete u tekstu.

UHAPŠEN PO PRIJAVI KOALICIJE ZA NELEGALNU EKSPLOATACIJU ŠLJUNKA

Детаљи

Објављено субота, 21 септембар 2019 22:03

Z.R. odgovorno lice firme „Kip Kop“ iz Požege uhapšen je po prijavi Koalicije organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, saopštio je MUP Srbije. Više od dve godine Koalicija upozorava na koruptivne rizike u javnim nabavkama koje JVP Srbijavode sprovodi za nabavku radova na redovnom održavanju vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozije i bujica i održavanje vodotokova, koje se u mnogim slučajevima zloupotrebljavaju

Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine više od dve godine ukazuje na nepravilnosti u realizaciji javnih nabavki koje se po nepisanom pravilu odvijaju u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva, što samo po sebi nosi veliki koruptivni rizik. Posebno je simptomatično da na sve pregovaračke postupke bez objavljivanja poziva saglasnost daje Uprava za javne nabavke. U obrazloženjima zahteva naručilac navodi da je osnovan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama za obavlјanje vodoprivredne delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa. Prema Zakonu o vodama, vodna delatnost obuhvata uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda od zagađivanja. Pored JVP „Srbijavode“ vodnu delatnost na teritoriji Republike Srbije obavlјaju i vodoprivredna društva čije isklјučivo pravo da vrše određene poslove iz delatnosti javnog vodoprivrednog preduzeća, proizilazi iz člana 53. stav 5. i 6. Zakona o vodama. Navedenim odredbama Zakona o vodama utvrđeno je da odbranu od poplava na vodama 1. reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodi javno vodoprivredno preduzeće i pravno lice koje ima licencu za obavlјanje poslova. Naručilac takođe navodi da je za obavlјanje pomenutih poslova neophodno postojanje licence propisane članom 112. Zakona o vodama. S tim u vezi, Rešenje koje izdaje Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcije za vode, odnosi se na obavlјanje poslova:

• sprovođenja odbrane od poplava i drugih oblika zaštite od štetnog dejstva voda;
• staranja o funkcionisanju vodnih objekata i sistema;
• održavanja regulacionih i zaštitnih objekata i pratećih uređaja na njima;
• održavanja hidromeliracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje;
• izvođenja sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštitnim i regulacionim objektima i praćenja stanja vodnih objekata.

Naručilac dalјe navodi da se prema Naredbi o utvrđivanju Operativnog plana za odbranu od poplava utvrđuje da privredno društvo sprovodi odbranu od poplava od spolјnih i unutrašnjih voda na deonicama i sektorima na koje se pomenuto rešenje odnosi.

Međutim, prilikom odlučivanja Uprave, zanemaruje se činjenica da trenutno u Republici Srbiji postoji preko trideset preduzeća sa pomenutom licencom i da se regionalne odrednice (deonice i sektori) ne mogu smatrati „razlogom povezanim sa zaštitom isključivih prava“ kada nabavku mora izvršiti samo određeni ponuđač. Međutim, da stvar sistemski nefunkcioniše pokazuju i brojne zloupotrebe i kada se javna nabavka sprovodi u otvorenom postupku, kakav je slučaj bio za reku Moravicu u opštini Požega.

Koaliciji organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine se obratio ribočuvar korisnika ribolovnog područja „Zapadna Morava“ Balkan eko tim iz Prijepolja, sa molbom da ispitamo sumnjive aktivnosti koje su oni primetili na reci Moravici u opštini Požega, odnosno da se na lokaciji pomenute reke odvija, prema njihovim saznanjima, nelegalan iskop šljunka i da se materijal deponuje na plac privatne firme. Istražujući po ovoj prijavi, tim Koalicije je utvrdio da se radi o javnoj nabavci u otvorenom postupku, a radilo se o hitnim radovima na sanaciji vodnih objekata za zaštitu od voda oštećenim u poplavama, na čije nepravilnosti Koalicija godinama ukazuje. Istražujući slučaj, utvrdili smo da se radi o Ugovoru Po br. 3804-181/7-2017 od 12.10.2017. godine. vrednom 13.852.328 rsd bez PDV-a. O kakvoj se hitnosti radilo govori i podatak da su se radovi izvodili krajem 2018. godine, skoro godinu dana nakon dodele ugovora, što je za naše istraživače bio glavni indikator. U međuvremenu, Koaliciji je od strane Balkan eko tima iz Prijepolja dostavljen i video materijal na kome se jasno vidi da se iskopani materijal iz reke Moravice deponuje na privatnu parcelu 1527/2 preduzeća „PERFOM“ doo iz Požege. Istraživači Koalicije su uvidom u konkursnu dokumentaciju javne nabavke br 181/2017 u odeljku „Tehnička dokumentacija“ utvrdili da je tačkom 4. predviđen mašinski iskop rečnog nanosa i odvoženje do deponije, dok će deo materijala biti korišćen za zatrpavanje manjih oštećenja obale, a deo deponovan na obalama u vidu nasipa. Koalicija je u saradnji sa pravnim timom utvrdila da suprotno javnoj nabavci i nameni iskopanog rečnog materijala preduzeće „Morava“ iz Čačka vrši iskop i deponovanje šljunka na privatnoj parceli preduzeća PERFOM iz Požege na kojoj se vrše pripremni radovi na izgradnji industrijske hale. S obzirom da se kroz uvid u Ugovor i konkursnu dokumentaciju da zaključiti da preduzeće „Morava“ iz Čačka nije vlasnik iskopanog šljunka, pa ga samim tim i ne može suprotno Ugovoru o javnoj nabavci prodavati trećem licu i stavljati u dalji promet, Koalicija podnosi Krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Čačku protiv NN lica u preduzeću „Morava“ zbog Krivičnog dela – Zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stav 1. KZ. Nakon intenzivnog istraživanja utvrđeno je i da je u iskop šljunka uključeno i preduzeće „Kip kop“ iz Požege, što je ustanovljeno i kroz istragu koje je vodilo Odeljenje za borbu protiv korupcije – Kraljevo (odsek Užice), a što je u krajnjem ishodu rezultiralo privođenjem odgovornog lica Z.R. preduzeća „Kip Kop“ i podnošenjem krivične prijave.

Ostaje da istraga do kraja da odgovor i na pitanje kako se uopšte preduzeće „Kip kop“ našlo u ovom poslu kao podizvođač radova za preduzeće „Morava“ ? Da li preduzeće „Kip kop“ ima licencu od Ministarstva za izvođene ove vrste radova? I da li je preduzeće „Morava“ imalo pravnog osnova da u posao uređenja rečnog korita uvede podizvođača? 

Redakcija PAKT Info

* Ovaj text nastao je u okviru projektnih aktivnosti UG PAKT iz Loznice koji podržava Fondacija za otvore no društvo