Tweet

Удружење грађана „Подрињски анти корупцијски тим“ поред декларисане борбе против корупције, препознато је у нашем крају и по залагању за јавност у раду носиоца јавних функција. У предходном периоду у сарадњи са Београдским Центром за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), ПАКТ је реализовао и пројекат „ Буџетско заступање на делу“ који је подржала и Канцеларија Европске комисије у Србији.

У ауторском тексту за "Лозничке новости" координатор пројекта у Лозници Мирослав Мијатовић истиче важност укључивања грађана у процес креирања  буџета Града Лозница.

„Подрињски анти корупцијски тим стоји на становишту да су јавне расправе у обостраном интересу, како грађана који кроз расправе добијају прилику да истакну и фаворизују проблеме из своје локалне средине, тако и носиоца јавних функција који на овај начин граде поверење и подижу свој демократски капацитет. У сарадњи са ЦРТОМ покушали смо при изради буџета Града Лозница за 2016. годину да одржимо неколико јавних расправа, и на моје изненађење на највећу опструкцију наишли смо код лозничких електронских медија.

Првенствено ту мислим на две локалне телевизије, којима тема грађанског буџета није била занимљива за извештавање. Знате, ако неко претендује да као јавно гласило грађане обавештава о свим битним темама за град, а са друге стране га не интересује поступак и процес доношења буџета града, онда ту нешто дебело није како треба. Са друге стране, утврдили смо да је предузеће Стобеx само у току прошле године приходовало преко 250 милиона динара из буџетске касе и ово су званични подаци из трезора РС, па ме онда таква врста „незаинтересованости“ и не чуди.И поред медијског мрака и разних опструкција ми смо пред усвајање буџета организовали јавне расправе поред Лознице и у Бањи Ковиљачи и Клупцима. На јавним расправама имали смо прилике да чујемо да је у Бањи Ковиљачи остало нерешених проблема након августовских поплава 2014. године, да у Клупцима као уосталом и Лозничком Пољу постоји дугогодишњи проблем и фекалне и кишне канализације, проблеми неасфалтираних улица итд...Наша идеја је била да представници локалне самоуправе и надлежних јавних предузећа седну за исти сто са грађанима и отворено говоре о проблемима и реалним роковима за њихово решавање. У Бањи Ковиљачи је члан градског већа отворено са заинтересованим грађанима причао о приоритетима и могућностима да им се изађе у сусрет и по мени је то најкоректнији могући однос. Имали смо сличне примере када је у питању проблем кишне и фекалне канализације у Клупцима, где су грађани имали прилику да о проблемима који их муче разговарају са представницима ЈКП „Водовод и канализација“. Јако је битно и да се грађани упознају са надлежнима, да знају ко је тачно за шта одговоран и да се кроз једну пристојну дискусију покуша наћи решење. Ако смо се сложили да треба да усвојимо бар оне добре европске вредности, онда је принцип „добре управе“ сигурно један од приоритета. Лоша ствар је када нам се на три јавне расправе о буџету града нити на једној не појави нико од одборника из тих средина. Грађани онда треба добро да се запитају коме дају глас, а ја верујем да 90% одборника у локалном парламенту и не знају буџетски календар и на који начин се он доноси. У таквој ситуацији стиче се утисак да одборници више воде рачуна о страначким интересима него о онима који су их бирали да их заступају, а страначки интерес би отприлике био да много не „таласају“ и да препусте стручнијима тј. директорима јавних предузећа да мериторно одлучују где ће и у које намене трошити новац грађана Лознице. Посебне приче су Лозничка болница и Дом здравља. За мене је поражавајуће да је у Лозници неопажено прошао извештај контроле РФЗО у којем се констатује да је у Болници потрошено више од 30 милиона ненаменских средстава, а у Дому здравља нешто више од 3 . А онда се ми питамо како је Републички завод за статистику израчунао да према буџетима са којим располажу Болница и Дом здравља, сваки грађанин Лознице на годишњем нивоу добије здравствену услугу вредну 72.000 динара!? Да ли је добије, то је питање, а ситуација је управо таква јер се у тим установама најмање ради транспарентно. Ипак ми немамо за сада капацитете да контролишемо баш све, али када примимо неке притужбе од грађана вољни смо да се фокусирамо на тему. ПАКТ не жели да нас локална самоуправа доживљава као супростављену страну, напротив потенцирамо на партнерском односу. Ми смо у 2015. години кроз јавне расправе о буџету града  расправљали о проблемима са којима се грађани сусрећу и договарали модалитете како да им се кроз планове и програме пословања јавних предузећа помогне. На овај начин смо показали да постоји потреба за одржавањем оваквих скупова сваке године пре доношења планова јавних предузећа. Из овог пројекта и одржаних скупова, потекла је идеја о измени члана 25. Статута Града Лознице у којем би се императивно увела обавезност одржавања јавних расправа о буџету града Лозница.

На тај начин град Лозница би била један од првих градова у Србији који би на овај начин регулисао обавезност јавних расправа о буџету, показао своју демократичност и транспаретност и ишао у сусрет преговарачким поглављима 32. и 33. о приступу Србије Европској Унији.

Правни тим Подрињског Анти-Корупцијског Тима предложио је иницијативом од 21.12.2015. године да се члану 25. Статута Града Лозница дода став 2. и став 3., па би он након измене гласио :

"Председник Скупштине Града дужан је да минимално 15 дана пре 1. децембра закаже и одржи две јавне расправе о буџету Града у месним заједницама  и једну централну у самом Граду.

Надлежни орган Града дужан је минимално 15 дана пре усвајања буџета за наредну годину на Градском Већу, да предлог буџета Града постави на јавну расправу путем званичне интернет презентације Града.“

Никакав одговор још нисмо добили, али се искрено надамо да ће руководећи људи града препознати у нашем предлогу опште добро. Грађани то очекују од нас.