PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

ZAKLJUČAK O PROJEKTU JADAR

Детаљи

Објављено уторак, 15 новембар 2022 09:59

Pod javnim interesom podrazumeva se “korist odnosno dobrobit koju ostvaruju ili svi građana, ili većina građana ili jedan veliki deo građana”. Iz svega predhodno navedenog u projektu Jadar prepoznaje se samo interes kompanije Rio Tinto. Lični dohoci radnika u jami, koja mora da se hladi da bi se temperature snizila na 25⁰C, ili radnika koji će raditi na istakanju sumporne kiseline, nisu svakako razvojni interes Republike Srbije. Devastacija doline Jadra, po planu 2030 hektara, a u stvarnosti i mnogo više, takođe ne predstavlja razvojni interes građana Srbije, kao ni iseljavanje stanovnika sa vekovnih imanja. Zaposliće se 700 radnika, a stotine domaćinstava ostaće bez svoje zemlje i prihoda od poljoprivrede. Projekat Jadar je za kompaniju Rio Tinto vrlo isplativ, jer će imati željeni nivo neto prihoda oko 30% od ukupnog prihoda i povratak ulaganja za 10 godina. Kroz prvih 10 godina rada, oni će izvući iz Srbije 4 milijarde evra, pa jasno čiji je interes ovde u pitanju.

Ovo kratko razmatranje izvodljivosti projekta Jadar pokazuje da je to ekoloških neprihvatljiv projekat, ekonomsko isplativ samo za Rio Tinto, ali na štetu građana u dolini Jadra, uostalom i čitave Srbije. Projekat nije izvodljiv zbog vojih dokazanih štetnih uticaja na zemlju, vodu i vazduh zapadne Srbije.

Eventualna realizacija izgradnji projekta Jadar doneće vrlo malu društveno-ekonomsku korist građanima Srbije, a velike društveno-ekonomske štete i posledica, i to ne samo zbog skrivenih proizvodnih parametara sa kojima se ušlo u izradu prostornog plana posebne namene, već zbog činjenice da u društveno ekonomskoj analizi projekta, nisu u obzir uzeti štetni efekti investicije po zdravlje stanovništva, radnu sposobnost i životnu sredinu jer se oljoprivredno I šumsko zemljište prevodi u građevinsko, kao ni širom sveta pokazana praksa kompanije Rio Tinto kao brutalne i nemilosrdne prema životnoj sredini I radnim pravima zaposlenih.

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.

STUDIJA PROCENE UTICAJA I RUDNA RENTA

Детаљи

Објављено понедељак, 10 октобар 2022 09:57

Kada je u pitanju hemijski kompleks kao deo projekta Jadar, posebna pažnja mora se obratiti na bilans voda, kao i da li je on u skladu sa usvojenim PPPN. Gotovo je izvesno i da će kompanija raditi izmene PPPN, govore poslednje izjave zvaničnika Rio Tinta, kao i da će se odustati (isključivo iz ekonomskih razloga) od lokacije deponije industrijskog otpada na Štavicama – opština Krupanj, što znači da je od klijentelističkih institucija Srbije dobijeno zeleno svetlo da se lokacija industrijskog otpada smesti između reka Korenita i Jadar, pa se očekuje i izrada Strateške procena uticaja na PPPN.

Naime, deponovanje jalovine zahteva ozbiljan naučni pristup (nikako klijentelistički) I ozbiljno proučavanje, jer je nedavni primer jalovišta rudnika Stolice koje se izlilo u Kostajnički potok, pokzalo koliko svu u suštini sva jalovišta veliki ekoloških i dugovečni problem. Podsetimo, nepunih 15 km od planiranog rudnika Jadar na putu prema Krupnju, nalazi se jalovište rudnika Stolice rasprostranjeno na 3,5 hektara na kojem je deponovano 1.200.000 tona jalovine, kao proizvod rudnika koji je radio 100 godina. Projekat Jadar predviđa godišnje deponovanje minimalno u iznosu od 1.500.000 tona jalovine koja je prošla tretman rastvaranja sumpornom kiselinom na temperature od 90⁰C. PAKT će na osnovu dosadašnjih nalaza posebno potencirati na uticaju sleganja terena usled poplavnog talasa Korenite i Jadra na celokupni kompleks objekata projekta Jadar, uključujući i industrijsku deponiju otpada što je drugo ime za jalovište, a čijim preimenovanjem je objekat preveden u nadležnost Ministarstva građevine.

2. RUDNA RENTA

Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ( Sl.Gl. RS br. 95/2018 i 19/2019 ) definiše naknadu za korišćenje rezervi mineralnih sirovina u članovima 22 i 23. Osnovica za naknadu je po članu 22 :

“2) Neto prihod koji predstavlja prihod od prodaje krajnjeg proizvoda umanjen za troškove topljenja, rafinacije, transporta, pretovara, osiguranja i prodaje. Neto prihod se ne može umanjivati po osnovu amortizacije, troškova kapitala ili poreskih olakšica.”

Visina naknade prema članu 23 :

“ 4) Za metalične sirovine podvrgnute piro, hidro ili elektro metalurškom postupku 5% od neto prihoda.”

Rio Tinto do sada nije prikazao ekonomsku opravdanost projekta Jadar. Sa poznatim kapacitetom tržišnih proizvoda, u sledećoj tabeli je prikazan prognozni obračun ukupnog godišnjeg prihoda od prodaje borne kiseline, natrijum sulfata i litijum karbonata.

Obračun je vršen na osnovu prognoziranih cena proizvoda za 2023. godinu, ali nije isključeno da će te cene biti i veće. U sledećoj tabeli donosimo i hipotetički prikaz obračuna neto prihoda od projekta Jadar :

Ovaj proračun urađen je na bazi najava Rio Tinta o ulaganju od 1.800.000.000 evra i nisu ukalkulisana značajna ulaganja države u izgradnji brzog puta Šabac-Loznica i njegovog spajanja sa putem Loznica-Valjevo u dužini od 13,4 km kroz Grad Loznicu, kao ni izgradnji pruge Loznica-Valjevo za potrebe samog rudarskog postrojenja. Troškovi su obračunavani prema cenama iz 2020. Godine. Nakon otplate investicije posle deset godina ( uračunata kamata od 4% ) računa se da će neto prihod biti još veći. Tada prestaju izdvajanja za otplatu investicije, ali rastu troškovi održavanja samog postrojenja.

U svakom slučaju, nivo naknada za korišćenje mineralnog resursa, iznosio bi oko 7,6 miliona evra godišnje, uz uslov da korporacija prikaže realni neto prihod i kada bi države bila sposobna ovaj iznos da naplati, pa samim tim i iskontroliše. Sudeći po stanju domaćih institucija, ona to neće biti u stanju da uradi. Prema istraživanje PAKT-a, u Srbiji trenutno niko ne plaća rudnu rentu sem Naftne Industrije Srbije, koja opet plaća umanjenu cenu od 3% neto prihoda ( umesto 7% ). Naplata poreza na profit od 15% bila bi na nivou od oko 23 miliona evra godišnje, a opet pod uslovom da Rio Tinto ne prikaže nadležnim organima profit od 3 - 10% ili čak “pozitivnu nulu” u poslovanju. Znajući moć I iskustva drugih Vlada u svetu sa kompanijom, teško je poverovati da će domaće institucije biti u stanju da proveravaju verodostojnost podataka koje će prikazivati kompanija.

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.