PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

POTVRDA O REZERVAMA ZA PROJEKAT JADAR

Детаљи

Објављено среда, 10 август 2022 12:39

 Kada je Rio Tinto 2004. godine došao u dolinu Jadra, vrlo brzo je u javnosti plasirana bombastična vest o otkriću novog minerala. Novi mineral nazvan je Jadarit, i u svojoj suštini prdstavlja silikat litijuma, bora i natrijuma. Priznat je kao novi mineral 2007. godine. Javnost se godinama u nazad priprema za početak rada rudnika pričama o tome da Srbija leži na „belom zlatu“ tj. litijumu. Iz svega viđenog do sad, radi se naime o psihološkoj priči pripreme da se bez otpora prihvati sve što sledi, jer to je navodno „razvojni inters“, ali čiji? Šta se dešava u međuvremenu sa zaboravljenim domaćim zakonodavstvom?

Prema Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima („SL. glasnik RS“, br.101/2015 i 95/2018 – dr. zakon) po članu 3 i otom po članu 52 stav 4, utvrđuje se sledeće:

„Rezerve mineralnih sirovina ( u daljem tekstu : mineralne rezerve) su deo mineralnih resursa u ležištu, koje se javljaju u takvom obliku, sa takvim kvalitetom i u takvoj količini za koju je dokazana tehnička izvodljivost, ekonomska isplativost i ekološka prihvatljivost njihove eksploatacije. Mineralne rezerve predstavljaju komercijalno eksploatabilan deo izmerenih i/ili indiciranih mineralnih resursa, od kojih se odbijaju predviđeni gubici i razblaženja pri eksploataciji“.

Uz potvrdu o rezervama koje izdaje Ministarstvo na zahtev nosioca istraživanja, ovo je prvi korak kojim se dokazuje da nosilac istraživanja, i gde državni organ potvrđuje da li su podaci nosioca istraživanja validni, i u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Podrinjski Anti-Korupcijski Tim je prilikom analize utvrdio da je PPPN za projekat „Jadar“ usvojen Uredbom Vlade Republike Srbije uz grubo kršenje domaćeg zakonodavstva i bez predhodne potvrde o rezervama. Ovo je PAKT-u bio jedan od krucijalnih argumeenata prilikom podnošenja Inicijative za ocenu ustavnosti Uredbe prd Ustavnim sudom Republike Srbije. Samo sedam dana nakon podnošenja inicijative, iz ministarstva rudarstva i energetike smo obavešteni da je u toku izrada Potvrde o rezervama, koje dakle svakako nije bilo u trenutku usvajanja PPPN.

Do zaključenja ovog teksta za sada se samo operiše podacima kompanije Rio Tinto da su rezerve rude jadarita od 135 miliona tona, 10% svetskih rezervi litijuma. Sporno je naime sledeće, sva dosadašnja tehnološka ispitivanja rađena su u Australiji na malim uzorcima iz bušotina. Nakon toga patentirana je tehnologija dobijanja borne kiseline, natrijum sulfata ilitijum karbonata. Međutim, ove tehnološke probe vršene su samo u laboratorijskom obimu, bez poluindustrijskih ispitivanja, ali dovoljno dugo da se patentira tehnologija dobijanja litijum karbonata. Svi ovi podaci nisu dostupni javnosti, a kompanija vrlo vešto i uz pristanak vlasti koristi priliku da se sakrije iza „patenta“ i prikrije tehnološki postupak tretmana tehnoloških voda, deponovanja i sastava jalovine i sl. Iz pouzdanih insajderskih izvora, PAKT je došao do podatka da su glavni razlog za ovakvo ponašanje kompanije podzemne slane vode koje se moraju eksploatisati paralelno sa rudom jadarita, a pojavljuju se nakon 25m od površine tla. Pojedini stručnjaci tvrde, da upravo iz tog razloga nisu izvršeni istražni rudarski radovi, što je za ovako veliku investiciju neverovatno.

Primera radi, za potvrdu rudnih rezervi, predhodno utvrđenih istražnim bušenjem na ležištu bakra i zlata „Čukaru Peki“ u Boru, kompanija „Nevsun“ je 2018. godine odlučila da radi istražni niskop, koji treba da posluži za potvrdu rudnih rezervi. Dužina niskopa iznosi 2600 m, dubina 400m, a nagib niskopa je bio 8,85⁰.

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.

BUDŽET KAO VREMENSKE NEPRILIKE...

Детаљи

Објављено уторак, 06 јун 2023 23:47

PAKT je kao organizacija građanskog društva godinama unazad potencirala na održavanju javnih rasprava prilikom donošenja budžeta. Ne samo da smo potencirali na raspravama nego i na kalendaru jer je jako bitno kada se te rasprave održavaju  i da li ima realnog vremena da se dobri predlozi građana nađu u planovima i programima javnih preduzeća. Odavno više ne učestvujemo u tim i takvim fingiranim raspravama jer smo uvideli da one služe za puko ispunjavanje forme, nikako i same suštine. 

Pred nama je završni račun Grada Loznice za 2022. godinu koji treba nakon skupštinske rasprave da bude usvojen. A onda pomislim, koliko odbornika, koji će dići ruku i usvojiti budžet, uopšte barata sa ekonomskim pokazateljima, transparetnošću i participativnošću. U kojoj meri Odeljenje za finansije prikazuje u Izveštaju relevatne podatke i ima želju da sami odbornici to razumeju.

Zabluda, znam, i svevišnji akademik kada potegnete neko ozbiljno pitanje, odmah se hvata izbora i šta je na istima narod rekao. Valjda je narod rekao i dao Vidoju dozvolu da državi (čitaj Vučiću) pokloni stadion sa dve pokrivene tribine i zemljište ispod njega. Valjda je narod glasao i da Loznica ispadne u Treću ligu i da Vučić određuje ko će na novom stadionu igrati? Valjda je narod glasao da se usled havarija pri izvođenju radova na stadionu pojavi kontraverzni „južnoamerički biznismen“ i otkupi radove!!! Zamislite, otkupi radove??? To ćete teško i u Južnoj Americi sresti, ali avaj...Narod je glasao za Vidoja, koji iste te narodne pare koje u četvrtak na Skupštini podnosi narodu na uvid deli i kapom i šakom PINKu i dnevnim novinama ALO, dokazanim promoterima nasilja i prostakluka. Doduše, njima smo dali „siću“ dok su loznički "tv giganti" dobili milione narodnih para da i dalje drže jezik za zubima o projektu Rio Tinta ili ne daj Bože o mirnim šetnjama protiv nasilja na svakom koraku.

Glavni računopolagač će tako još jednom šeretski opravdati javnu potrošnju, a pri tom će pokušati da izbegne podatak o „domaćinskom“ poslovanju i „suficitu“. Naime, zli jezici tvrde da je Loznica u jednom trenutku prošle godine imala skoro milijardu dinara na računu, a da su građani zbog "vizionarstva" i domaćinskog poslovanja izgubili na inflatornim kretanjima skoro trećinu tog novca. Znate već priču o skoku cena čelika i građevinskog materijala, što u prevodu znači, ako se za te novce moglo sagraditi tri obdaništa, mi smo „domaćinskim“ poslovanjem i vizijom velikog vođe, dobili dva.

„Na zapadu ništa novo“ – rekao bi Bora Đorđević, ne očekujemo da se išta promeni i da ovi koji se tako vajno pozivaju na glasove građana učine neki stvarni i iskreni korak u poboljšanju participacije građana prilikom donošenja bitnih i važnih odluka za njih, a budžet to svakako jeste.
U najnovijem istraživanju Transparetne Srbije, Loznice nema ni na vidiku po Indexu participativnosti građana, a pretekli su je i ispred nje su (ako uopšte ima neki rezultat) susedna opština Mali Zvornik i malo dalja Ljubovija. Prvi poseduju „umereni nivo“ participacije građana određen sa oko tridesetak indikatora, a drugi spadaju u red „osnovni“. Ne čudi što Loznice nema nigde, jer recimo nikom nije poznato šta je bilo sa inicijativom tri lozničke organizacije (PAKT-NE DAMO JADAR- KOSMOPOLIT) za osnivanjem instituta „Zelena stolica“ pri lokalnom parlamentu. Organizacije bi na taj način imale šansu da dobiju reč na Skupštini kada se diskutuje o temama zaštite životne sredine, bez prava glasa, ali naravno da se vlastima ne bi svidelo što bi čuli pitanja o regionlnoj deponiji, kanalizaciji u Lozničkom Polju, zašto već četiri godine nema živog sveta u Štiri, pilani u Banji Koviljači na izvorištu pitke vode itd itd...Zelena stolica može u republičkom parlamentu, u lokalnom jok!

Sve dok ne vidim Programski budžet sa jasno i određenim indikatorima, baznim vrednostima i rezultatima (pomoću kojih bi bili merljivi stvarni rezultati učinjenog, ali i korupcija koja se prikriva na svakom koraku), znaću da vlast gleda na običan narod kao na stado. Stado koje će zarad lažnih obećanja jednom u dva-tri-četiri godine sa svojih oglasnih tabli pozvati da bespogovorno glasaju, bez ikakvog osećaja odgovornosti da u međuvremenu istim tim građanima polože račune ili im pruže šansu da izmere i ocene rad i svrsishodnost javne potrošnje. Misaona imenica za prosečnog glasača punog entuzijazma kada dobije poziv na eskurziju do Beograda.
Kiša i budžet mu dođu na isto, vremenske neprilike...