Lokalne samouprave pred izazovima: Rodna ravnopravnost i klimatske promene kroz prizmu istraživanja u Srbiji i regionu.U okviru regionalnog projekta „Jačanje transparentnosti i odgovornosti za rodnu ravnopravnost i rodno osetljive odgovore vlasti na krize i klimatske promene u tri zemlje Zapadnog Balkana“, sprovedeno je opsežno istraživanje koje je ukazalo na ključne prepreke, ali i potencijale u sprovođenju politika rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Projekat sprovode Bečejsko udruženje mladih BUM (Srbija), Novinari za ljudska prava (Severna Makedonija) i Udruženje žena Priroda (Bosna i Hercegovina), uz podršku Austrijske razvojne agencije (ADA) i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Rezultati su predstavljeni na regionalnoj konferenciji održanoj 15. aprila u Skoplju, a obuhvatili su lokalne samouprave iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. U fokusu istraživanja bile su opštine koje se suočavaju sa ozbiljnim socio-ekonomskim i infrastrukturnim izazovima, među kojima su
Aleksinac, Babušnica, Kostolac, Majdanpek, Novi Bečej, Opovo, Smederevska Palanka i Srbobran.Iako zakonodavni okvir u Srbiji, uključujući Strategiju rodne ravnopravnosti i obavezu rodno odgovornog budžetiranja, postavlja jasne smernice za lokalne vlasti, njihova primena na terenu ostaje slaba. Najugroženije su žene iz ruralnih područja i pripadnice romske zajednice, koje se suočavaju sa sistemskim preprekama u pristupu obrazovanju, zapošljavanju i socijalnim uslugama. Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju u ovim zajednicama, posebno u oblasti poljoprivrede.Uočeno je da se u mnogim opštinama rodno odgovorno budžetiranje ne sprovodi sistematski, dok je učešće građana i saradnja sa civilnim sektorom i dalje ograničeno. Transparentnost u donošenju odluka i planiranju budžeta često izostaje, što ukazuje na potrebu za jačanjem institucionalnih kapaciteta i političke volje na lokalnom nivou.Slični izazovi identifikovani su i u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, gde su mehanizmi za rodno odgovorno planiranje prisutni u strateškim dokumentima, ali nedovoljno primenjeni u praksi. Budžetsko planiranje ostaje linearno, bez dubinske analize potreba različitih društvenih grupa.Istraživanje zaključuje da bez snažnije institucionalne podrške, uključivanja građana i organizacija civilnog društva, kao i doslednog sprovođenja postojećih politika, lokalne zajednice neće biti u stanju da odgovore na sve kompleksnije izazove koje donose krize i klimatske promene. Potrebni su inkluzivni, rodno osetljivi i transparentni pristupi u upravljanju javnim resursima, kako bi se osigurala održiva i pravična lokalna politika u regionu.