PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

Javne rasprave - svetlo "na kraju" tunela...

Детаљи

Објављено среда, 30 септембар 2020 01:43

Za razliku od budžetskih korisnika koji svoje zahteve moraju da obrazlože, oni koji kontrolišu osnovanost njihovih zahteva i prihvataju ih ili ne, i uklјučuju ih u nacrt budžeta, ne podležu takvoj vrsti kontrole. Zato se može dogoditi da zahtev budžetskog korisnika bude u potpunosti osnovan, ali da se iz nekog razloga ne prihvati (na primer, zbog nedostatka novca, zbog znatnog uvećanja u odnosu na prethodnu budžetsku godinu koje se uzima kao merilo pri odlučivanju). Ova komunikacija između budžetskih korisnika i organa zaduženog za finansije odvija se van pogleda javnosti, iako po svojoj prirodi u njoj nema ničega tajnog (po zahtevu za pristup informacijama mogli bi se dobiti takvi dokumenti).

Tek ponekada, nezadovolјni budžetski korisnici izađu u javnost sa konkretnim brojevima („mi smo tražili 24 miliona, a dali su nam samo 13“). Valјa napomenuti da za sada nije institucionalizovana u punom smislu odgovornost za one koji u ovoj fazi postupka planiraju nerealno ili bez valјanog razloga odbiju realne zahteve budžetskih korisnika za potrebnim sredstvima.

Možda bi se moglo govoriti o krivičnoj odgovornosti u slučaju podnošenja lažnih podataka (na primer, korisnik budžeta podnese zahtev da postoji potreba za plate 124 zaposlena a u stvari ih ima samo 56), ili nekoj vrsti disciplinske odgovornosti za službenike organa finansija koji predvide bitne podatke kod sačinjavanja nacrta budžeta.

U narednim fazama donošenje budžeta postaje javnije, ali to ne povlači za sobom povećanu odgovornost aktera, naprotiv. Naime, pripremlјeni predlog zakona/odluke o budžetu je u načelu javni dokument, a u mnogim slučajevima se može naći i na internet stranicama (npr. predlog zakona o budžetu Republike, koji se objavlјuje na stranicama Skupštine i Vlade). Kada do toga dođe, u nekim sredinama se organizuju javne rasprave, na kojima se građanima, obično po mesnim zajednicama u okviru opštine daje po prvi put prilika da se upoznaju sa sadržajem budžeta, kao i prilika da na njega daju svoje sugestije.

Osim građana, priliku da utiču na sadržaj budžeta imaju i pripadnici tela koje usvaja konačnu odluku. Poslanici i odbornici, iz vlasti i iz opozicije, imaju zakonsko ovlašćenje da predlažući amandmane utiču na izmenu raspodele sredstava u odnosu na predlog koji dođe od izvršne vlasti. O njihovim predlozima se skupština mora izjasniti i ti predlozi moraju biti obrazloženi, što u krajnjoj liniji znači da postoji nekakva odgovornost, ako ništa drugo, a ono prema biračima koji su poslanike i odbornike doveli u njihovo predstavničko telo. Međutim, znajući da se veza između birača i izabranih u Srbiji veoma istanjila i da je sa svakim novim izborima sve slabija, u situaciji kada je stranačka kontrola ozvaničena čak i najvišim pravnim aktom zemlјe, ta odgovornost je toliko posredna da je možemo zanemariti kao ozbilјnobsredstvo u borbi protiv korupcije.

Koliko god poslanici i odbornici nisu odgovorni prema biračima, većina njih je veoma odgovorna prema stranačkom rukovodstvu koje ih u svakom trenutku može zameniti aktiviranjem „blanko ostavki“ a preko njih i prema svima onima koji su nečim, javno ili tajno, stranku zadužili (npr. finansirajući izbornu kampanju). Samim tim, eventualna korupcija donosilaca završnih odluka o budžetu može se pre ogledati u tome što ne predlažu i ne glasaju za budžetske promene za koje su potpuno svesni da bi bile korisne i opravdane, nego u predlaganju i glasanju za budžetske promene pod nečijim neprimerenim uticajem. Donosioci odluka su, uslovno rečeno, „korumpirani“ svojim položajem i beneficijama koje odatle potiču, i za uzvrat, podržavaju samo one predloge iza kojih stoji njihova stranka, bez obzira na to kakvo mišlјenje imaju o predlogu.

Korupcija pri donošenju budžeta - javne rasprave lek?

Детаљи

Објављено петак, 25 септембар 2020 01:37

Pitamo se, moželi postojati korupcija prilikom donošenja budžeta!? Možemo se zapitati koliko je proces donošenja budžeta od nje slobodan ili njom zaražen. Kada se budžet sačinjava ne donosi se samo jedna, ona konačna odluka, već i mnogo odluka koje joj prethode. Naime, pre nego što poslanici ili odbornici vladajućih stranaka podignu ruke da bi akt o budžetu bio usvojen, prolazi se kroz proces izrade nacrta i predloga budžeta. Pre nego što dođe do nacrta postoji zakonom uređen proces u kojem budžetski korisnici iskazuju svoje potrebe i prikazuju planove.

Najzad, idući u nazad dolazimo i do Memoranduma o budžetu, dokumenta koji treba da posluži kao orijentir budžetskim korisnicima da spiskove svojih želјa usklade sa opštom budžetskom politikom. Monopol se u nekim od ovih procesa može nazreti. Nema sumnje da kod donošenja konačne odluke vladajuća većina izglasa ono što je namerila, kao što nema sumnje ni oko toga da je ministarstvo finansija ili odgovarajući opštinski organ, telo koje odlučuje o nacrtu budžeta. Međutim, ni vladajuća većina ne mora biti kompaktna celina, kao što ni ministarstvo finansija ne može da se odupre uvek uspešno želјama drugih budžetskih korisnika. Zbog toga se teško može govoriti o postojanju monopola koji bi doveo do bujanja korupcije prilikom usvajanja budžeta.

Diskrecionog odlučivanja, međutim, ima. Ono postoji kada se odlučuje koja će institucija koliko sredstava primiti i za šta će moći da ta sredstva potroši. Zato se, bez ikakve mogućnosti da budžetski korisnici na to utiču, može desiti da se na samom skupštinskom zasedanju smanje budžetska izdvajanja za jednu i povećaju u istom iznosu za drugu namenu. Neka ograničenja ipak postoje. Na primer, plate državnih službenika su utvrđene po unapred zadatim kriterijumima, a poznat je i broj zaposlenih, tako da na toj stavci diskrecija igra znatno manju odluku (mada nije bez uticaja kod određivanja koliko će zaposlenih biti). Na sličan način, i drugi delovi budžeta bi mogli da se učine manje podložnim diskrecionom odlučivanju.

Na primer, kada bi postojali standardi i planovi za to da će se novi pisaći stolovi nabavlјati npr. svake desete godine, a automobili menjati npr. nakon 100.000 pređenih kilometara, bilo bi lako izračunati, bez ikakve mogućnosti diskrecionog odlučivanja koliki će trošak za te namene biti dogodine. Nemaština, od koje pate i Srbija i većina njenih lokalnih samouprava se na neobičan način odražava na diskreciju pri sastavlјanju budžeta. Naime, kada novca nema dovolјno da se plate svi nužni troškovi, pa čak ni svi oni koji se uklapaju u standarde, diskrecija će doći do izražaja prilikom odlučivanja o tome koji su prioriteti prioritetniji. Na primer, ako je u nekoj opštini potrebno sazidati novo obdanišpte, popraviti krov na domu zdravlјa i započeti izgradnju nove deponije, a novca nema za svaku od tih stvari, standard neophodnosti više neće biti dovolјan za odlučivanje. Treba primeniti neke dodatne standarde i merila – na primer, upitati građane za mišlјenje, rešavati probleme koji su ranije nastali, izračunati kolika će šteta nastati ukoliko se ne finansira ovaj ili onaj projekat, ili pak prepustiti službenicima i političarima da odluče po sopstvenom uverenju i interesu. Tako smo došli i do klјučnog pitanja za suzbijanje eventualne korupcije u pripremi budžeta – pitanja odgovornosti.

Kontrola planiranja budžetskih prihoda i rashoda u ovoj fazi postoji u nekim oblicima. Na primer, ako neki budžetski korisnik zatraži 30 miliona dinara za sledeću godinu, moraće da razloži troškove po stavkama budžeta i da pruži obrazloženje za svoj zahtev. Opštinski ili republički organ za finansije će takav zahtev prihvatiti ili ga neće prihvatiti.