PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

NAČINI PARTICIPACIJE GRAĐANA - III deo

Детаљи

Објављено петак, 30 октобар 2020 02:27

5. Referendum

Referendum predstavlјa izjašnjavanje građana o određenim pitanjima. Sadržaj može biti manje ili više važan, referendum se može održavati na nivou opštine, okruga, regiona ili države. Prema obaveznosti može biti obavezan ili savetodavni. Ponekad referendum može biti deo procedure donošenja određenog zakona, pa se njegovo sprovođenje može obezbediti pre ili posle usvajanja zakona u Parlamentu (prema tome i on može biti prethodni ili naknadni). Jedan od najinteresantnijih je poreski referendum, na kome se građani izjašnjavaju o vrsti poreza i visini poreskih stopa, kao i strukturi rashoda.

Direktan, narodni ili obavezni referendum omogućava građanima da podnesu peticiju protiv nekog zakona ili da čak stave veto na njega. Ovo predstavlјa dosta snažan instrument participacije građana. Ukoliko građani sakupe dovolјno potpisa, raspisuje se direktan referendum kojim se konačno donosi odluka. Obavezni referendum ima čak 26 država SAD.

U Švajcarskoj je referendum jedan od najčešćih oblika participacije kojim građani intervenišu i menjaju normativne akte i odluke opština. Kad god određeni broj građana traži da se odluka skupštine (u većim opštinama i gradovima) stavi na razmatranje, skupština ima obavezu da to uradi u roku od 21 do 40 dana. U Švajcarskoj se ne može, na primer, raspisati referendum za usvajanje čitavog budžeta, već samo radi promene spornih tačaka. Umesto obaveznog referenduma koji je veoma snažan instrument uticaja građana, u mnogim zemlјama se daleko češće koristi savetodavni referendum koji mogu raspisati svi državni i predstavnički (zakonodavni) organi. Cilј mu je da se proceni raspoloženje ili mišlјenje građana o nekim pitanjima, koja su po pravilu definisana zakonom. Savetodavni referendum nema obavezujući karakter ali je on obavezan deo procedure uvođenja amandmana na ustav, pri donošenju nekih bitnih zakona ili u nekim državama pri donošenju odluke organa vlasti o pozajmici kupovinom obveznica.

U Nemačkoj je referendum čest oblik uklјučivanja građana putem kog se oni izjašnjavaju o odlukama i aktima skupštineili o drugim važnim poslovima i pitanjima. Ustav precizira koja pitanja ne mogu biti predmet referenduma, a lokalne skupštine putem statuta i u granicama Ustava, preciziraju oblasti i pitanja o kojima se građani mogu izjašnjavati referendumom. Odluka doneta referendumom se zove – odluka građana (Bürgerenscheid) i da bi dobila pravosnažnost mora biti usvojena većinom glasova od strane skupštine. Mada je na ovaj način referendum pre savetodavni, u realnosti on zaista ima težinu. Odluke građana se tradicionalno uzimaju ozbilјno da bi bile olako odbačene od strane skupštine, one će biti odbačene samo u slučaju da se pojave neki veoma krupni razlozi, što se retko dešava. Na ovaj način, pravosnažna odluka građana na referendumu ima težinu odluke skupštine i može se menjati u toku naredne dve godine samo drugom odlukom donetom na novom referendumu. Posle tog roka može biti promenjena i odlukom skupštine u redovnoj proceduri. Poreski referendum je nastao sredinom sedamdesetih godina prošlog veka u zemlјama zapadne Evrope (na primer u Danskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji) a kasnije i u jednom broju država SAD. Poreski referendum je bio jako popularan u velikim gradovima SAD i u saveznim državama Kaliforniji, Masačusetsu, Mičigenu, Ilinoisu i drugima. Građani su izvojevali pravo da se putem ovog instrumenta izjasne o visini poreza, da zahtevaju niže ili više poreze kao i da interevenišu u strukturu rashodne strane opštinskih i gradskih budžeta. Ovu tekovinu demokratskih pokreta, kojom su građani dobili važan uticaj u oblasti javnih finansija, nije bilo lako izboriti. Ipak, političari su vremenom shvatili da je poreski referendum i za njih jako koristan, jer uklјučivanje građana u ove procese obezbeđuje zadovolјstvo građana kvalitetom usluga, a time i sigurniju pobedu na narednim izborima.

Građani su uvek veoma osetlјivi na visinu poreza, tako da se isprva očekivalo da će posledica ovih referenduma uvek biti snižavanje poreza. Ispostavilo se da su građani nerado izdvajali za neke namene (vojska, policija) ali su rado odvajali i veća sredstva za obrazovanje, preventivu razvoja kriminala, zdravlјe. Ukratko, uvođenje poreskog referenduma je interesantan vid aktivnijeg bavlјenja i uticaja javnosti na formiranje budžeta i njegovo trošenje. Ovaj instrument je tesno vezan za javne rasprave o budžetu koje su važan preduslov donošenja kvalitetnih odluka na samom referendumu.

NAČINI PARTICIPACIJE GRAĐANA - II deo

Детаљи

Објављено среда, 28 октобар 2020 02:22

NAČINI PARTICIPACIJE GRAĐANA - javne rasprave

3. Javne rasprave

Javne rasprave su važan oblik uklјučivanja građana u odlučivanje na lokalnom nivou. One predstavlјaju način obezbeđivanja svih bitnih informacija, pretresanja i debate o brojnim pitanjima bitnim za kvalitet života lokalne zajednice, za obezbeđivanje kvalitetnih usluga i donošenje kvalitetnih odluka na lokalnom nivou. Javne rasprave su suštinski izraz demokratizacije društva, i što ovaj proces više odmiče predmet javnih rasprava postaju sve značajnija pitanja.

U savremenim američkim gradovima predmet javnih rasprava predstavlјaju različite teme: master planovi i urbanistički planovi razvoja grada, razvojni prioriteti, zatim pitanja visine poreza, strukture gradskih budžeta i struktura javnih rashoda, kvalitet javnih nabavki, kao i sva bitna pitanja kvaliteta usluga koje gradske službe obezbeđuju građanima. Javne rasprave su važana forma za realizaciju poreskog referenduma ili bilo kog drugog pitanja o kome se građani izjašnjavaju referendumom (predlog, odluka, zakon itd). Javne rasprave predstavlјaju pogodan ambijent za realizaciju prava građana na javnu kritiku vlasti. Građani često sa zborova upućuju organima vlasti svoje predloge, sugestije, zahteve, kritike i pritužbe. Organi vlasti imaju obavezu da razmotre ove inicijative i daju odgovor njenim podnosiocima.

Ako se radi o peticiji koja sadrži kritiku rada organa vlasti ili ima formu pritužbe na rad i postupanje organa vlasti i pojedinaca u njima, ona obično znači obavezu pokretanja formalnog postupka u kome bi se ispitali navodi izneti u peticiji, i na osnovu toga, preduzele odgovarajuće mere za utvrđivanje odgovornosti službenih lica u organima vlasti.

Peticije se mogu pokretati na skupštinama, na zborovima građana ili tokom javnih rasprava u vidu pojedinačnih i kolektivnih pisanih obraćanja. Građani imaju takođe pravo da svoje kritike na rad opštinskih organa iznose u medijima ili na skupovima, kao i u obliku formalnih zahteva za smenjivanje nosilaca funkcija u opštinskim organima i putem kolektivnih protesta i okuplјanja.

4. Građanska inicijativa

Građanska inicijativa je oblik uklјučivanja kojim građani daju predlog određene odluke. Prema užem shvatanju, inicijativa obuhvata pravo birača da upute skupštini na izjašnjavanje određeno pitanje koje je, po njihovom mišlјenju, važno.

Prema širem shvatanju, građanskom inicijativom se postiže konačna realizacija predloga, jer ako predstavničko telo odbije da usvoji podneti predlog, o njemu će birači odlučivati na referendumu. Spoj ova dva instrumenta daje veliku moć građanima. U tom smislu i prema obliku inicijativa može biti data u formi opšteg predloga, kojim se izražava neki zahtev, ili u formi konkretnog predloga, kojim se podnosi formulisana nova pravna odredba ili čitav pravni akt.

Kao i referendum, inicijativa se može sprovesti na opštinskom, regionalnom ili državnom nivou. Ona predstavlјa važan instrument neposredne demokratije ali njegova objektivna moć zavisi od nivoa kao i od sadržaja i obaveznosti podnete inicijative.

U raznim zemlјama inicijativom se građanima može dati manja ili veća moć uticanja na procese odlučivanja. Inicijativa može biti sasvim marginalizovana i njoj mogu biti prepuštena relativno nebitna pitanja odlučivanja na lokalnom nivou. U tom slučaju građani imaju malo motiva da daju ikakve inicijative jer ih osećaju kao gubitak vremena.

U nekim zemlјama zakon prepušta građanima pravo na iniciranje brojnih odluka koje mogu obavezivati lokalne vlasti. U nekim slučajevima se građanima daje pravo da iniciraju donošenje zakona, i to mimo zakonske procedure. Građanska inicijativa je u SAD dosta moćan instrument uklјučivanja građana u odlučivanje, kako na lokalnom tako i na državnom nivou, pa se razlikuje direktna ili indirektna inicijativa. Direktna inicijativa znači mogućnost građana da podnesu predlog zakona i da njegovim direktnim izglasavanjem zaobiđu regularnu zakonodavnu proceduru. Ovaj oblik je prisutan u 18 saveznih država SAD. Pored dobrih strana, prisutna je i opasnost od nedovolјne upućenosti građana u sve posledice koje zakon može doneti, a koja se regularnom procedurom donošenja zakona u predstavničkom telu obezbeđuje. Ponekad se dešava da Vrhovni sud kasnije utvrdi neustavnost tih zakona, kao što je to 1994. godine bio slučaju u Kaliforniji sa izglasavanjem Propozicije 187, kojom je neregistrovanim imigrantima onemogućeno korišćenje javnih usluga. Federalni sud je zaustavio izvršenje zakona ustanovivši da on ugrožava Ustav SAD i federalne zakone o imigracionoj politici. Ovakvi slučajevi su doveli do prakse utvrđivanja ustavnosti i zakonitosti ovih akata pre njihovog stavlјanja na izjašnjavanje građanima.

Ostale zemlјe nemaju običaj da građanima prepuštaju tako moćan instrument, obrazlažući to činjenicom da građani najčešće nemaju dovolјno informacija, znanja, pa i tehničkih sposobnosti da oblikuju kvalitetan zakon. Indirektna inicijativa je procedura kojom zakonodavne vlasti daju predlog zakona građanima na direktno izjašnjavanje. Forma izjašnjavanja je pitanje: da ili ne, a ukoliko se usvoji predlog postaje zakon, bez uklјučivanja u regularnu zakonsku proceduru. Indirektnu inicijativu u SAD ima 12 država.