foto: FONET

Udruženja građana Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, PAKT i NE DAMO JADAR traže od ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihailović da pod hitno podnese ostavku na mesto potpredsednice Vlade Srbije i resorne ministarke, zbog očiglednog narušavanja integriteta funkcija koje obavlja.

Naime, preduzeće EURO LITHIUM Balkan koje poseduje istraživačku dozvolu za istraživanje prisustva litijuma na teriotoriji grada Valjeva, angažovalo je preduzeće „Zajača ing“ čiji je vlasnik Milutin Bojić, rođeni ujak ministarke Mihailović, čime je ozbiljno narušen integritet funkcija koje obavlja Zorana Mihailović, jer je upravo njeno ministarstvo izdalo kompaniji Euro litijum Rešenje o odobrenju istraživačkih radova, pa se i javnost s’ pravom pita da li je potom kompanija Euro Litijum vratila na ovaj način kontra uslugu ministarki rudarstva?

bušotina Lukovac kod Valjeva, izvor: Facebook

Postoje i brojna svedočenja meštana doline Jadra da je upravo ista firma izvodila istražna bušenja i za kompaniju Rio Tinto, ali se niko svojevremeno nije setio da zabeleži ove događaje, pa konkretnih dokaza osim svedočenja meštana nema.

Kompanija ujaka Zorane Mihailović od 2012. godine sarađivala je i dobijala javne nabavke od Elektro privrede Srbije – Beograd i rudarskog basena Kolubara doo – Lazarevac u ukupnoj vrednosti od 689.554 E.

Međutim, sada je uz konkretne dokaze iz Lukovca kod Valjeva dodatno kompromitovan i projekat „Jadar“ uz brojne skandale koji prate realizaciju projekta Rio Tinta. Udruženja u zajedničkom saopštenju smatraju da planirana istraživanja u okolini Valjeva, Jagodine, Gornjeg Milanovca, Požege i Kragujevca imaju za krajnji cilj iskopavanje litijuma, dok se hemijska prerada planira samo u Loznici.

Aktuelna ministarka i potpredsednica Vlade Srbije duguje odgovore javnosti na pitanje „Koja je uloga nje i njenog rođenog ujaka u sveopštem napadu na prirodna bogatstva i litijum u Srbiji“? U ozbiljnim pravnim državama kompromitacija integriteta funkcionera, neminovno bi vodila ka ostavci, a na Tužilaštvu bi bilo da utvrdi da li u takvim slučajevima ima i elemenata prikrivene korupcije.

Da li u Srbiji funkcioniše pravna država? - pitaju Udruženja u zajedničkom saopštenju.

Dokle se stiglo sa protestima protiv rudnika? Ko su institucije koje sarađuju sa Rio Tintom? O optužbama da se nedozvoljava upliv politike u proteste. Koga građani podržavaju? Gde je najveći problem u eksplataciji litijuma? O radnoj grupi ministarstva i Komitetu Rio Tinta...kakva se poruka šalje građanima? Za portal PAKT Info govori predsednik UO PAKT-a i Koalicije organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine Miroslav Mijatović.

*PAKT se u poslednje vreme angažuje u priči oko otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra. Dokle je stigao protest protiv rudnika?

Ispraviću Vas, Podrinjski antikorupcijski tim se bavi temom rudnika više od dve godine, prikupljamo dokumentaciju, istražujemo i u tom periodu imali smo i nekoliko sastanaka sa predstavnicima kompanije Rio Tinto. Naš rad je samo postao vidljiv u poslednje vreme, kada su nam se meštani obratili za pomoć, pa smo zajednički organizovali nekoliko protesnih skupova u Loznici i Brezjaku. Potpuno svesni ozbiljnosti situacije sa Covid-19 odlučili smo da masovna okupljanja odložimo za neka pogodnija vremena, ali daleko od toga da smo odustali od borbe protiv rudnika. U ovom periodu "zatišja" radimo na promociji eventualnih ekoloških rizika i opasnostima koje nas čekaju u slučaju formiranja rudnika, jer je cilj da dopremo do što većeg broja ljudi i upoznamo ih sa problemima koji će ih sigurno zadesiti, a ne bih baš i da otkrivamo sve planove koje imamo. Borba će biti duga i bespoštedna to nam je jasno, jer se borimo protiv jedne od najvećih rudarskih multinacionalnih kompanija u kombinaciji sa domaćim institucijama koje su se otvoreno stavile na stranu stranog investitora i sad čak i neskriveno promovišu ovaj projekat kao razvojnu šansu Srbije XXI veka, što je gotovo skandalozno.

*Kada kažete domaće institucije, na koga tačno mislite?

Vidite, nije ni malo slučajno da je Zorana Mihailović postavljena na čelo Ministarstva rudarstva. Upravo je u predhodnom periodu Ministarstvo građevine pod njenim rukovodstvom donelo Prostorni plan područja posebne namene za rudnik litijuma sa pripadajućom Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu, koje smo mi proglasili nevažećim iz dva razloga. Prvi je što su se javne rasprave obavljale u neprihvatljivom periodu oko novogodišnjih praznika, a drugi i mnogo važni je što obrađivač/autor Studije procene uticaja nije uzeo u obzir sve relevatne parametre kao što su način ekstrakcije litijuma i bora, hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište i pre svega uticaj klimatskih promena na područje gde se predviđa otvaranje rudnika. Ne treba biti ekspert iz ove oblasti pa se samo prisetiti na šta je ličila dolina Jadra 2014. godine prilikom poplava, a mi nismo dobili odgovore na pitanja kako kompanija Rio Tinto planira da se odbrani od ovakvih (verovatno je i većih) poplava koje nas očekuju u budućnosti. Sa druge strane, poznato je da ovaj kraj oko Draginca hronično kuburi sa pitkom vodom u letnjem periodu kada su suše. Poznati srpski klimatolizi predviđaju veliku kompeticiju oko vode u narednim godinama, pogotovu u periodu suša, za koje kažu da će biti još izraženije u godinama koje dolaze. Gotovo je izvesno da će ovakva kompanija u takvim situacijama imati prednost u odnosu na meštane i tu vidimo veliki problem. Jasno nam je da je ministarka Mihailović tu po zadatku i da je krenula vrlo žustro da ga ispunjava od prvog dana mandata. Sa druge strane, predsednik nam se prošle godine u junu usred Loznice nervirao jer pokretanje rudnika kasni, a dokumentacija koju posedujemo govori da su sve političke strukture od DS, preko DSS, SPS i SNS gurale ovaj projekat, a to svedoče saglasnosti na istraživanja koja su potpisivali ministri redom od Aleksandra Popovića, preko Petra Škundrića pa sve do Milana Bačevića i Aleksandra Antića. Svi oni koji su godinama radili na razgradnji institucija sistema sada ne treba da se čude što se narod pobunio jer neveruju prvenstveno tim razorenim institucijama  koje bi trebalo da kontrolišu "lepa obećanja" koja stižu sa adrese Rio Tinta bez ikakvog ozbiljnog podatka i argumenta! Sa jedne strane imamo nesposobne i razorene institucije, a sa druge kompaniju koja je u predhodne četiri decenije napravila niz ekoloških, ne akcidenata već katastrofa, i koja dolazi u naše krajeve i kaže javnosti i meštanima da treba da im verujemo na reč. Deluje na prvi pogled da smo svi skupa kao društvo u bezizlaznoj situaciji, ali nema predaje!

*Moram da Vas pitam, ipak vas kao organizaciju optužuju da sarađujete sa SNS-om i da slabo kritikujete lokalnu vlast po ovom pitanju, a da se sa druge strane protivite uplivu opozicionih stranaka u proteste?

Trudimo se da se neobaziremo na ovakve optužbe, jer istina je kao i voda, uvek pronađe put, a uvereni smo da će vreme pokazati i ogoliti sve. Naše kritike idu sa ekvivalentom odgovornosti. Ja bih pitao te "kritičare" gde su bili na protestima ispred zgrade opštine kada je usvajan Plan posebne namene za put Loznica-Valjevo? Gde su bili na prvom protestu 2-og oktobra ispred Rio Tinta? Video sam ih na Brezjaku kada su uspeli u svojoj nameri da ispolitizuju skup, ne misleći ni malo na interese građana već samo na svoju ličnu promociju. Da se razumemo, od kad je sveta i veka, traje i debata da li udruženja građana treba da vode borbu sama ili uz pomoć stranaka...ništa neobično, jedna od metoda borbe, ništa novo. Takve se rasprave vode među aktivistima decenijama: jedni hoće samo aktivizam, drugi i politički angažman, ali u svojoj zelenoj stranci, treći smatraju da treba da idu sa levim strankama, četvrti zeleni populizam kao Pet zvezdica u Italiji. Mi smatramo da je mešanje politike u građanske proteste kontraproduktivno, jer nisu ih stranke ni pokrenule...Međutim, sporno je ako vas jedan "održivi rudar" proziva za oportunizam bez ikakvih dokaza, dok ima hrabrosti da sa druge strane priznaje saradnju sa Dverima i Oslobođenjem i optužuje sve organizacije koje nisu tog stava kao glavne krivce što SNS vlada u svim lokalnim sredinama. To je čista politika, moram priznati meni nejasna i rekao bih pomalo naivna. Nego da mi vidimo, koga je to ovaj "održivi rudar" i gde odbranio, da bi bilo kome držao bilo kakve pridike i davao "dobronamerne savete". Uostalom, mi nikome niti možemo niti želimo da zabranimo da se bavi temom rudnika litijuma, ali smatramo da političkim strankama nije mesto na protestima i to smo jasno rekli. Kriviti ekološka udruženja građana što SNS ima apsolutnu većinu je vrhunski bezobrazluk, naivno i plitko političko "promišljanje". Ja sad javno postavljam pitanje : Ako ti pokreti i stranke žele istinski da pomognu tom narodu, zašto ne angažuju najbolje advokate i pošalju ih na teren, umesto što se na skupovima pojavljuju u skupocenim automobilima, Jaguarima, Mercedesima i sl. Ali da ne ispadne da sam izbegao da odgovorim na pitanje, PAKT ne sarađuje niti sa jednom političkom strankom, ali ima momenata kada ostvarujemo saradnju sa institucijama sistema, kada je interes građana u pitanju. Sarađivali smo sa lokalnom samoupravom prilikom donošenja Lokalnog antikorupcijskog plana i Statuta grada. Saradnja se ogledala u tome da su oni prihvatili neke naše sugestije, zagovarali smo i uspeli da se oformi Lokalni socio-ekonomski savet, sa lokalnom samoupravom godinama spovodimo javne rasprave o budžetu. Neke pomake smo napravili, i kada je interes građana u pitanju svakako ćemo nastaviti da sarađujemo sa institucijama sistema, ma ko njima upravljao. Sarađujemo i sa republičkom Direkcijom za vode, JVP "Srbijavode", inspekcijskim službama, Tužilaštvima, Državnom revizorskom institucijom itd itd...Ukazujemo institucijama na koruptivne rizike i gde postoji prostor da se uštedi javni novac. Kao PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine izdejstvovali smo prvu osuđujuću presudu za nelegalnu izgradnju Mini hidroelektrane, neki "šljunkari" su uhapšeni za nelegalnu eksploataciju šljunka, pokrenuli smo niz krivičnih i prekršajnih postupaka, izradili nekoliko Predloga praktičnih politika na bazi višegodišnjeg istraživanja koruptivnih rizika u sistemu zaštite životne sredine...Sa druge strane imamo ljude koji se godinama "bave" rudarstvom, a ne znaju ni kolika je rudna renta za litijum!? Treba li ih uzeti za ozbiljno? Mislim da ne...

*Dakle, poručujete strankama da nisu dobrodošle na protestima?

Nemam ja šta bilo kome da poručujem, kako narod odluči tako će biti. Ako narod tj. meštani odluče da im je pametnije da sarađuju sa političkim strankama, mi ćemo to pozdraviti, nema šta...Samo u tome nećemo učestvovati i našu borbu ćemo nastaviti kako znamo i umemo, našim metodama. Navešću Vam i prost primer. Mi smo pred izbore kao Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želeći da skrenemo pažnju na probleme korupcije u ekologiji izradili Deklaraciju o suzbijanju korupcije u životnoj sredini jer smatramo da će ova oblast u narednim godinama biti itekako aktuelna i u njoj će se odvijati najveće investicije. Ponudili smo Deklaraciju na partnerski potpis svim političkim akterima na sceni u Srbiji, i onima koji su izlazi na izbore, i onima koji su bojkotovali. Znate koliko je stranaka potpisalo Deklaraciju? Dve! Zelena stranka i Pokret obnove kraljevine Srbije! Gde su pre samo par meseci bili svi ti vajni ekolozi? Mi više od tri godine unazad ukazujemo na ozbiljne koruptivne rizike u sistemu zaštite životne sredine i da država gubi ogroman novac koji se sliva u džepove privrednika koji preko noći postaju milioneri i gospodari života i smrti na lokalu. Iz tog razloga već dugo ponavljamo da je zaštita prirodnih resursa Srbije vrhunski patriotski čin i meni je izuzetno drago da je sličan stav zauzeo i Boško Obradović. Drago nam je i da se pokret Oslobođenje - Mlađe Đorđevića zauzima u poslednje vreme za ekološke teme. Tim pre, oni svoje borbe treba da vode na političkim terenima. Ponoviću, gospodo iz stranaka, ako vam je do iskrene pomoći, plaćajte najbolje advokate i šaljite ih u Jadar i Podrinje. Građani će takve poteze više ceniti, od vaše puke želje za mikrofonom i sticanjem jeftinih političkih poena. Napadi na mene kreću od trenutka kad sam javno gledajući nastup prof Kuzovića (pokret Oslobođenje) i njegovu najavu kako eto oni osnivaju Fond koji će biti na raspolaganju meštanima da oni koji hoće otkupljuju zemlju od meštana umesto Rio Tinta. U svetlu člana 4. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji u slučajevima proglašenja javnog interesa predviđaju eksproprijaciju, ovakva izjava je neozbiljna i budi lažnu nadu kod građana, a to je nešto što nam najmanje treba u ovom trenutku. Želimo samo da pošaljemo jasnu poruku da ovo nije neka igra u kojoj se obećanja dele kao na traci, da je kontraproduktivno iznositi netačne i lažne informacije i na taj način dovoditi narod u zabludu. Ovde su u pitanju životi svih nas, naša budućnost i mi nećemo dozvoliti da se ovakve stvari dešavaju. Apelujemo na sve da je krajnji momenat da se uozbilje i prestanu sa neozbiljnim i lažnim obećanjima.

*A koga građani na terenu podržavaju?

To morate da pitate meštane. Ja znam da PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine podržava građane i njihove proteste. Radi se o osam ekoloških organizacija iz čitave zapadne Srbije: Arilje, Brodarevo, Priboj, Prijepolje, Požega, Čačak, Bajina Bašta, Užice i Loznica.  Mi se nismo tamo nametali, već su ljudi prepoznali nas i tražili pomoć. Od početka protesta ništa nismo radili na svoju ruku ili kako mi mislimo da treba. Uvek su u prvom planu bili meštani, jer su njihove potrebe i nezadovoljstva autentični i tako treba da ostane. Čak smo se i u javnim nastupima trudili da slučajno naša organizacija ne dođe u prvi plan, već upravo to neformalno autentično udruženje građana "NE DAMO JADAR!". Mi smo tim ljudima pomogli i oko registracije udruženja, tako da za par dana očekujemo i Rešenje iz APR-a, pa da oni i zvanično mogu da preuzmu čitavu tu priču oko protesta, na zvaničnom nivou komuniciraju sa institucijama sistema i sl. Na njima je da se za dalje dogovore i deluju kako smatraju da je u njihovom najboljem interesu, u to se nećemo mešati. U predhodnom periodu korišćeni su i resursi pravne službe Koalicije da bi se podnele žalbe na Rešenja o prenameni zemljišta, pa evo i kontrapitanja vajnim ekolozima i "održivim rudarima" - koliko su žalbi oni podneli? Čije oni interese zastupaju? 

*Šta je najveći problem oko potencijalne eksploatacije litijuma?

Osnovni problem je što je neko u Beogradu doneo odluku da će u dolini Jadra biti otvoren rudnik bez ikakve konsultacije sa građanima koji tamo žive. Petnaest godina Rio Tinto je radio šta je hteo na ovim prostorima, i niko se nije bunio. Sada kada je narodu postalo jasno šta se sprema i da mi i nakon 15 godina istraživanja ne možemo da dobijemo niti jedan relevantan podatak o tome, e sad je problem. Da se razumemo, nije istina da su se Prostorni plan područja posebne namene i prateća Studija procene uticaja donosili bez javne rasprave i van dometa javnosti, naprotiv. Problem je što je Rio Tinto svih ovih godina plivao samouvereno na talasu domaćeg zakonodavstva prema kojem im je dozvoljeno da sve relevantne podatke stave pod oznaku "službene tajne". Dakle, gotovo je izvesno da se traži puko verovanje na reč kompaniji koju su meštani ostrva Bougonsville na Papui Novoj Gvineji tužili za saučešništvo u genocidu. Kompaniji koja je bez ikakave odgovornosti na ostrvu ostavila milion ipo tona opasnog otpada, mi ovde treba da verujemo na časnu reč!?!? Videćemo kakvo će biti tumačenje člana 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kada na red bude došlo davanje saglasnosti na eksploataciju, jer Rio Tinto na mnogim mestima u svetu nije ispoštovao ni minimum svojih obaveza prema životnoj sredini. Mi smo spremni da idemo i do Evropskih sudova s' tim u vezi, pa svako kad zove majstora u kuću prvo proveri o kome se radi, da li je dobar majstor, da li je pedantan, ali eto, ispada da nam država dovodi "majstore" u kuću koji nisu pedantni, iza sebe ostavljaju pustoš i loši su majstori pre svega....Problem je i to što je uveliko rasprostranjena zabluda da je litijum ekološki mineral, što apsolutno nije tačno s obzirom na činjenicu da se u najrazvijenijim zemljama sveta litijumske baterije recikliraju od 1-3%. Znamo protiv koga se borimo i da je ovo borba Davida i Golijata, ali smo i svesni šta branimo,  našu dedovinu i našu budućnost. Ta budućnost nije nikako vezana za litijum, već za zdravu organsku hranu i čistu pijaću vodu. To su resursi oko kojih će se voditi bitke u ovom veku i važno je da to građani znaju.

*Šta je od podataka oko rudnika litijuma do sada dostupno javnosti?

Ono što je PAKT do sad uspeo da pribavi prvenstveno se tiče tokova novca od dolaska Rio Tinta u Srbiju. Ispostavilo se da iz Rio Tinta nisu ni malo naivni, pa su tako Rudarsko-geološkom fakultetu do sada uplatili oko 100,5 miliona dinara za razne studije, pa smo tako od eminentnih stručnjaka u državi dobili svojevrstan "zavet ćutanja", ako ne i otvorene promocije projekta Jadarit. Sporno je to što je Rudarski fakultet primio u dva navrata preko milion dinara donacija od kompanije, a sutra bi ti isti ljudi trebalo da veštače u slučaju ekološkog akcidenta. Pa ko njima više može da veruje? Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona; Građevinski fakultet sa 10,28; Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara. Sva tri fakulteta odbili su da nam dostave dokumentaciju o izvršenim uslugama prema RT, kao i Republički geodetski zavod kome je u nekoliko navrata uplaćeno 1.437.112 rsd za takse za izdavanje podataka i kopija planova i lista nepokretnosti. Epilog vidimo ovih dana kada meštani Jadra i Rađevine dobijaju rešenja o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u građevinskog bez da ih je neko pitao o tome. Poznato je i da je kompanija dobila dozvolu i započela istraživanje podzemnih voda u priobalju Drine između Jelava i Lipničkog Šora, a da će cevovod biti minimalnog prečnika dva metra i da će Rio Tinto iz tog cevovoda vući 200-350 kubnih metara vode na sat. Posedujemo i niz dokumenata/analiza u iz kojih možemo da zaključimo i da je sistem podzemnih voda već poremećen zbog znatno izmenjenih fizičkih i organoleptičkih osobina. U vodi su prisutne i povišene koncentracije amonijum jona, gvožđa, bora, fenola i znatne količine silicijuma i litijuma za koje ne postoji dozvoljena granica u zakonima Republike Srbije. Iz pribavljene dokumentacije vidimo i da je sadržaj uzorkovane rude sledeći : Olovo, Kadmijum, Cink, Bakar, Nikl, Hrom, Živa, Arsen, Barijum, Antimon, Selen, Molibden, Fosfor, Mangan, Kalaj, Kobalt, Talijum, Vanadijum, Berilijum, Gvožđe, Litijum i Bor. Nemamo precizne podatke šta će se desiti sa ovim otpadom nakon tretmana koji će se možemo da pretpostavimo tretirati nekom od kiselina (fluorovodoničnom ili sumpornom) i gde će taj otpad završiti i na koji način. U međuvremenu, obratili smo se i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odboru "Čovek i životna sredina" i očekujemo bar odgovor od njih.

*I ministarka Mihailović i kompanija Rio Tinto najavljuju formiranje, sa jedne strane Radne grupe od strane ministarstva, a sad druge Komiteta za zaštitu životne sredine, kako gledate na ove najave?

Da Mihailovićeva ima dobre namere, ne bi u Radnu grupu zvala kolege istomišljenike, već bi se potrudila da čuje meštane koji protestuju. Prvo što bi ta Radna grupa trebalo da uradi jeste da pripremi i predloži izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa ako su mogli u Zakonu o rudarstvu u članu 4. da daju litijumu poseban status od izuzetne važnosti za državu i da na osnovu toga dobiju mehanizam za eksproprijaciju, tako bi sada trebalo i da kroz promenu Zakona o naknadama istom tom litijumu daju poseban status strateškog minerala i odrede rudnu rentu od minimalno 25% od ostvarenog profita eksploatatora. To bi recimo za početak bio signal da su joj namere patriotske i da vodi računa o javnom interesu. Ta radna grupa bi trebalo i da se izjasni i o članu 7. Zakona o rudarstvu koji kaže da nosilac istraživanja i eksploatacije ne može biti privredno društvo koje ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine. Ako trebaju dokazi, tu smo. Tek nakon ovih koraka, ministarka može da računa na poverenje građana. Kada je u pitanju Komitet koji planira da osniva Rio Tinto, i koji treba da čine predstavnici građana, upozoravamo sve zainteresovane, da je ovakav komitet Rio Tinto oformio na Madagaskaru i to od predstavnika eminentnih svetskih ekoloških organizacija. Komitet nije sastavio ni godinu dana sa radom, bio je zloupotrebljen, a gotovo svi članovi podneli su ostavke i izašli iz tog radnog tela u trenutku kada se narod pobunio zbog nelegalnog proširenja obuhvata rudnika. Na kraju su protesti građana ugušeni intervencijom vojske. To je oprobani recept ove kompanije, a što se nas tiče to je udica na koju se nećemo upecati.

*Šta bi ste poručili meštanima koji bi ipak i pored svega da prodaju svoja imanja?

Privatna svojina je svetinja i niko nema pravo da utiče na te ljude, ni sa jedne ni sa druge strane. Mi možemo uložiti dodatni napor da apelujemo na njih da dobro razmisle i da ne podležu pričama kako je ovo gotova stvar i kako Rio Tinto nakon uloženih 200 miliona dolara neće sigurno odustati. Ovakvim kompanijama ovaj iznos je statistička greška u računu i samo mali delić u fondu za istraživanja kojih rade na hiljade po celom svetu, pa ne ulaze svuda u eksploataciju. Konkretno u ovom slučaju znamo da je na poslu otkupa zemljišta angažovana advokatska kancelarija kompanije Dilojte tuš koja poziva građane i govori im na poprilično ucenjivački način da ako ne prodaju zemljište sledi eksproprijacija po znatno nižim cenama. Međutim, ne zavisi projekat rudnika samo od tih 200 domaćinstava koja se nalaze u obuhvatu rudnika, već od svih onih koji ostaju u dolini Jadra i čija će imanja biti obezvređena. Sigurno tu neće biti kraj, jer se pretpostavlja i da će cena nekretnina i u samoj Loznici pasti za minimalno 50%.

Trenutno učešće rudarske rente u srpskom BDP-u je na nivou od 2%. Niti jedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1%. U svetu po rudarskom doprinosu bdp-u prednjače trenutno : Burkina Faso  10,6%, Čile  10,9%, Papua Nova Gvineja 11,8, Demokratska Republika Kongo 14,6%, Eritreja 17,3%, Guajana 18,1 i Mauritanija 20,3%. S’ pravom možemo da se zapitamo da li se u tim državama živi dobro? Pa ne živi, to je jasno i o tome bi trebalo razmišljati, u kom se pravcu kreće Srbija?

Redakcija PAKT Info

pripremila Jasmina Matić

Devetog aprila tekuće godine, na adresu PAKT-a stigao je poziv od strane kompanije Rio Tinto na serijal "otvorenih razgovora" on-line, pod plaštom "velike zainteresovanosti" nevladinih organizacija za projekat...

PAKT podseća javnost da je udruženje još u toku prošle godine prekinulo svaku komunikaciju sa kompanijom zbog niza kršenja zakonskih procedura Republike Srbije prilikom usvajanja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta  eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", kao i nemogućnosti da se na nizu predhodno realizovanih sastanaka dobiju odgovori na ključna pitanja za projekat. I ovom prilikom podsećamo kompaniju i njihove klijentelističke partnere iz Vlade Republike Srbije da javnosti i dalje duguju odgovore na sledeća pitanja :

- Zašto je PPPN "Jadar" usvajan na brzinu i "preko noći" bez predhodne usklađenosti sa višim planskim aktima : Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica?

- Zašto u PPPN "Jadar" nema dokumenta "Dugoročni program eksploatacije" koji predstavlja stručnu podlogu za izradu PPPN (član 86. Zakona u rudarstvu)?

- Kojim će se tačno hemijskim procesom obrađivati otpadne vode (korak po korak)?

- Šta kompanija planira da radi sa podzemnim vodama za koje se u njihovim dokumentima (Elaborat u rezervama) tvrdi da poseduju povećane količine arsena, sulfida i hlorida?

- Kojim će hemijskim sredstvima biti tretiran ostatak rudnog materijala koji će biti odlagan na deponiju na svega 100m od reke Jadar?

- Zašto se kriju studije koje su državni fakulteti radili za kompaniju, i zašto su na svim dokumentima zatamljena imena autora?

- Kada će kompanija obeštiti građane Loznice za zagađivanje područja preko neispravnih bušotina koje i dalje cure i preko odlaganja istražne isplake na gradsku deponiju u Loznici?

PAKT decidno odbija da bilo šta dalje pregovara sa kompanijom i učestvuje u fingiranim "otvorenim" razgovorima, jer su jedine adrese za sve odgovore : Bord akcionara kompanije Rio Tinto i pre svega Vlada Republike Srbije. Iz PAKT-a upozoravaju sve organizacije da svojim učestvovanjem na "otvorenim razgovorima" sa Rio Tintom, pružaju legitimitet kompaniji i argument pred Bordom akcionara da uspešno sprovode dijalog sa udruženjima građana.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Povodom najave kompanije Rio Tinto da nastavlja sastanke sa lokalnom zajednicom i nevladinim sektorom, Podrinjski antikorupcijski tim-PAKT i udruženje „NE DAMO JADAR“ – jedino reprezentativno udruženje koje čine meštani iz doline Jadra žele da obaveste javnost da kompanija Rio Tinto nastavlja da obmanjuje građane Srbije.

Udruženje „NE DAMO JADAR“ i PAKT neće učestvovati na ovim sastancima, a ovim putem pozivamo i ostale organizacije da decidno odbiju ovaj nepristojan poziv na dalje fingiranje javne debate oko rudnika litijuma. U suprotnom, meštani doline Jadra će svaku organizaciju koja se odazove ovom pozivu smatrati produženom rukom kompanije Rio Tinto!

Udruženja „NE DAMO JADAR“ i PAKT smatraju da je svaki dalji dijalog sa kompanijom besmislen, dok Rio Tinto i nadležne institucije ove države ne daju odgovore na pitanja, kako su i zašto preko noći bespravno usvojili Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma koji nije usklađen sa višim planskim aktima poput Prostornog plana Republike Srbije i Prostornog plana grada Loznice. Pre bilo kakvog dijaloga tražimo da se ovaj nezakonito donet Plan stavi ad-acta kao i svi koraci koji su usledili nakon njegovog usvajanja – poput prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, kao i da kompanija Rio Tinto prestane sa zastrašivanjem i uznemiravanjem meštana doline Jadra oko otkupa njihovog zemljišta. Bez tih koraka nema nikakve priče o bilo kakvom dijalogu!

Niko u naše ime nije ovlašćen da pregovara sa uzurpatorima našeg zemljišta!

PAKT i udruženje „NE DAMO JADAR“i ovom prilikom još jednom poziva nadležne institucije ove države da vrate proceduru oko pokretanja rudnika litijuma u zakonske okvire, jer će u suprotinom biti suočeni sa još masovnijim protestima!

U Loznici 05.12.2020.                                                                                         za Podrinjski antikorupcijski tim

                                                                                                                          I udruženje „NE DAMO JADAR"

                                                                                                                                   Miroslav Mijatović

Bojim se da jedini pobednik ovih demonstracija protiv Rio Tinta ne bude niko drugi do, glavom i bradom, Aleksandar Vučić!

piše - Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim PAKT

Kaže stara poslovica - "Paži šta želiš da ti se i ne ostvari!" I sad, ono što je trebalo da bude glavna tema protesta, a to je zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma, ostaje da čeka neki sledeći trenutak. On kaže da ćemo studiju imati za nešto više od godinu dana, pa će se onda odlučivati. Tada će on biti na početku novog mandata, Skupština i Vlada takođe, neće morati da kalkuliše kao sada pred izbore, moći će malo i da pendreči ako zatreba. Ostavio je da stvar izgleda kao da je malo bliže odustajanju nego što je bio, što daje nadu koja može biti lažna. A i ne mora. Tako da, gde smo sa rudnikom? Pa tu smo. Na korak od projekta. Lokacijski uslovi su isporučeni od strane države, sledeći korak i ekser na sanduk je - građevinska dozvola! 

Međutim, pre građevinske dozvole državu i kompaniju "iza ćoška" čeka exproprijacija. Sudeći prema odnosu snaga na terenu, teško je i zamisliti da će se Vučić usuditi da narodu oduzima imovinu u korist strane kompanije, bar do 3.aprila. Okupatori su napali 06. aprila, a da li će Vučić napasti ranije, ostaje da vidimo. April nije daleko. Sa druge strane, protesti su krenuli povodom pokušaja ulaska "na mala vrata" Zakona o referendumu i Zakona o exproprijaciji. Od trenutka prvog pominjanja referenduma od strane Aleksandra Vučića za projekat "Jadar", adut protivnika rudnika bio je bojkot. Podsećam da na poslednjim izborima 2020. godine uz svu zloupotrebu javnih resursa, paralelnih spiskova, dovođenja "lenjih" na biračka mesta, SNS nije uspeo dobaciti na 50%+1. Međutim, i pored ove činjenice, propuštena je šansa da se odbrani uslov cenzusa za lokalni i regionalni referendum, drugim rečima "meko" se pregovaralo sa Vučićem i šansa je propuštena. Da li iz neznanja ili nekih drugih namera...nećemo za sad ulaziti u to.

Povučen je i zakon o eksproprijaciji, ali valja napomenuti da to praktično ljudima u dolini Jadra malo znači, jer je i dalje moguće sprovoditi eksproprijaciju na osnovu starog zakona, ali i Zakona o rudarstvu. Zadovoljni mogu biti meštani okoline Valjeva, Požege, Levača i Jagodine gde se planira ili su u toku istraživanja litijuma, jer je sprečen mehanizam privremenog oduzimanja imovine na 3+2 godine. I to je uglavnom rezime minulih protesta, utisak je, moglo se postići mnogo više. Današnja prenemaganja i ideje tipa "izborili smo se amadmanom za besplatno skupljanje potpisa" i krenućemo u pokretanje inicijative da Parlament (ukoliko sam dobro shvatio ideju) izglasa Moratorijum na iskopavanje i istraživanje litijuma, liči na razvodnjavanje, jer ne treba smetnuti sa uma da slede praznici, a potom i izbori što će u praksi značiti raspuštanje tog istog Parlamenta, pa analogno o peticiji neće imati ko da se izjasni.

I dok se vodi debata, šta i kako dalje, Rio Tinto je stigao do Lokacijskih uslova, a sledeći korak je građevinska dozvola, posle koje bojim se, nema povratka. Argumentacija da će se čekati Studija procene uticaja na životnu sredinu - ne pije vodu! U situaciji kada na Studiji radi preko 100 stručnjaka više od godinu dana, doći ćemo u situaciju javne rasprave u kojoj neće biti moguće za 20 dana ni iščitati tako obiman dokument, a kamoli napisati smislene i stručne primedbe.

Poslednji voz staje na peron još neizgrađene pruge Loznica-Valjevo. Gas ide, obilaznica ide, struja ide...exproprijacija STOP!

Kada je predsednik Vučić za prvi april ove godine molio predstavnike kineske kompanije CCCC da deonicu autoputa Preljina-Požega završe pre predviđenog roka, neki su mislili da se radi o prvoaprilskoj šali. Međutim, bilo je onih nadasve poslovnih koji su ovaj Vučićev apel shvatili kao zeleno svetlo i signal za sveopšti frontalni atak na kompletan biodiverzitet u dolini Zapadne Morave.

Fotografije: Dragisa Petrović

Da ne ostane samo na Vučićevom apelu potrudili su se vredni neimari predstavnici lokalne samouprave u Čačku i direktor Srbijavoda – Goran Puzović, koji su uzeli sebi za pravo da u nekoliko intenzivnih sastanaka sa menadžerom kineske kompanije CCCC Shou Jicheng dogovore hitno iskopavanje šljunka iz korita Zapadne Morave bez ikakve validne dozvole, a za potrebe izgradnje autoputa. Drugim rečima, bez ikakvog validnog dokumenta i projekta eksploatacije, direktor Srbijavoda i lokalni čelnici Čačka, stavili su kineskom izvođaču radova na raspolaganje imovinu građana Srbije, sve pod kapom međudržavnog ugovora o izgradnji autoputa od Preljine do Požege.

Podsećamo javnost da je za potrebe eksploatacije šljunka od JP Srbijavode potrebno predhodno pribaviti: vodne uslove, projekat vađenja rečnih nanosa, dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta sa koga se vrši vađenje, kopiju plana parcele i akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ništa od pomenutih dokumenata nije stavljeno javnosti na uvid, bar ne na zvaničnoj veb prezentaciji nadležnog javnog preduzeća.

Međutim, pre tri dana u dolini Zapadne Morave u Parmencu najednom se pojavila teška mehanizacija sa preko 20 kamiona. Mesto gde se kopa šljunak u ovom trenutku, samo se delimično nalazi ucrtano u Planu vađena rečnih nanosa za Zapadnu Moravu, a zainteresovana javnost još nije dobila odgovore, gde će se sve kopati šljunak, u kojim količinama i kakve će posledice ova ad-hoc aktivnost ostaviti na kompletan biodiverzitet. Posebno zabrinjava činjenica da je šljunak najbolji prirodni filter za vodu, a da se na mestu eksploatacije nalazi u blizini i rezervni vodozahvat za pijaću vodu u Čačku. Važno je istaći da se sa druge strane nasipa na mestu eksploatacije nalaze reni bunari koje je do skoro grad Čačak koristio za vodosnabdevanje. U slučaju neke havarije i doće do prekida snabdevanja sa rzavskom vodom, a ovi bunari su jedina zamena za grad. Upravo skidanje sloja šljunka tik iznad ovih rezervi direktno ugrožava bunare jer će se time podzemne vode kontaminirati zagađenom vodom iz Zapadne Morave. Eksploatacija šljunka dodatno predstavlja i opasnost za kompletnu javnost jer može dovesti do nekontrolisanih poplava i ugrožavanja nasipa. Žalosno je što nadlezni u Čačku ne samo što godinama ne sprečavaju očigledno zagađeivanje Morave nego sada postaju odgovorni i za kritično ugrožavanje reni bunara i svih građana Grada Čačak.

______________________________

Ko su firme koje kopaju za Kineze?

Prema dosadašnjim istraživanjima teška mehanizacija ima obeležja firmi Lotex group i Cemprom Preljina.Firmom Lotex group formalno upravlja Ivana Pejić, ali se ova kompanija vrlo lako može dovesti u vezu sa Zoranom Popovićem, bivšim predsednikom FK Partizan i kontraverznim biznismenom iz Loznice. Popović je jedno vreme bio daleko od očiju javnosti, dok je firma Lotex group dobijala neke od unosnih poslova po Beogradu, kao što je rekontrukcija hale „Aleksandar Nikolić“ (posao vredan preko 2.000.000 E) i čuvenog kamina u njoj koji je koštao 238.008 E. U poslednje vreme Popović se u javnosti pominje kao potencijalni kupac posrnulog italijanskog fudbalskog kluba Livorno.

Vlasnik druge kompanije Cemprom Preljina je Aleksandar Rakićević koga za prevare optužuju kako izvesni Dušan Stojanov, tako i golman Partizana Vladimir Stojković. Rakićević se može povezati i sa sestrom kompanijom Agrar Cemprom doo – Kačuljice, ali i AR Cemprom doo Beograd i Virtus internacional – Čačak. Sve su manje više bile neuspešne na tržištu.

_________________________________

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navodi da je područje eksploatacije šljunka stanište divljih vrsta, poput ptica, uz samu reku Zapadnu Moravu, ugroženo duž celog toka, uglavnom zbog prekomernog i nezakonitog kopanja peska i šljunka. Fauna ptica toka Zapadne Morave kod Parmenca redovno se prati od 2002. godine. Ovaj deo toka karakteriše blagi rečni uspor, te deponovanje sedimenta uzvodno od brane gde se formiraju stalni i povremeni rečni sprudovi. Upravo ovi sprudovi životni su prostor sledećih strogo zaštićenih vrsta ptica koje su tu gnezde: žalara slepića (Charadrius dubius), polojke (Actitis hypoleucos) i bele pliske (Motacilla alba). Gnezdarice su evidentirane i ove godine, ne samo ranijih, a gnezdeca sezona uveliko je krenula. Na lokalitetu je zabeleženo više od 40 drugih vrsta ptica, uglavnom strogo zaštićenih. Za neke od njih, poput šljukarica (Charadriiformes) šljunčani sprudovi su vredno i nezamenjivo stanište.

Rečni sediment, šljunak i pesak, je teško obnovljiva mineralna sirovina jer je za njegovo stvaranje potreban dug vremenski period. Da stvar bude gora, reka Zapadna Morava uzvodno od Parmenca, trajno je zauzdana dvema branama, te je dotok sedimenta zaustavljen, pa bi prekomernom eksploatacijom trajno moglo biti izmenjeno i rečno dno, što bi dodatno naštetilo mnogim vrstama riba koje se nalaze u toku Zapadne Morave, obzirom da je sada vreme mresta, a upravo na ovom mestu u plicacima se mresti više vrsta riba.

Postavlja se pitanje i da li će i kome biti plaćena naknada za izvađeni materijal, jer bi na taj način bili oštećeni i republički i lokalni budžet. Jedno je izvesno, oštećen neće biti samo Kineski izvođač radova, a predsednik će javnosti ostati dužan odgovor na pitanje da li su u famoznom međudržavnom ugovoru troškovi pribavljanja materijala predviđeni na strani investitora ili ponuđača, pod kojim uslovima i u čije ime? Ako i ovaj odgovor ostane u domenu poslovne tajne, pravo je pitanje svima nama – šta čekamo?

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini

Društvo za zastitu i proučavanje ptica Srbije

Organizacije Podrinjski anti korupcijski tim, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini ovim putem obaveštavaju javnost da im se javljaju i oglašavaju mnogobrojna udruženja ogorčena na organizaciju zoom informativnog sastanka kompanije Rio Tinto. U gotovo svim oglašavanjima preovlađuje utisak da se sastanak sveo na bajke ispričane od predstavnika Rio Tinta, uz vrlo malo konkretnih odgovora i uopšte mogućnosti da se postave pitanja, koja su i ovako bila cenzurisana i pažljivo selektovana.

Organizacije PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini još jednom pozivaju sve organizacije na sveopšti bojkot sastanaka koje organizuje Rio Tinto, jer oni samo služe kompaniji da pred Bordom direktora kompanije prikažu kako vode dijalog sa građanima i građanskim društvom.

PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim), NE DAMO JADAR i Koalicija upozoravaju javnost i na opsenarska obećanja kompanije da će u zaštitu životne sredine i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda uložiti 100 miliona dolara i podsećaju da samo jedno postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za Grad veličine oko 100.000 stanovnika košta 20 miliona evra. Pored toga, Rio Tinto navodi da će kompletna investicija u rudnik koštati između 1,5 i 1,8 milijardi dolara, a evropski standard ulaganja u ekološke standarde u odnosu na vrednost investicija, iznosi 3:1, preneseno na projekat „Jadar“ značilo bi da bi kompanija na uloženih 1,5 milijardu dolara u zaštitu životne sredine morala da izdvoji minimalno 450 miliona dolara!!! Sve ovo važi za postojeće i poznate tehnologije, a s obzirom da kompanija navodi da će u dolini Jadra biti primenjena nova tehnologija, ulaganja u životnu sredinu bi morala ići i do 50% od ukupne investicije. Projektom „Jadar“ potencionalno će biti ugroženo preko 2,5 miliona građana Srbije i organizacije smatraju da nema mesta ovakvim opsenarskim pristupima.

Organizacije upozoravaju i da „igra sa investicionim ciframa“ od strane kompanije utiče i na eventualne javne prihode, jer Rio Tinto krije papire koji dokazuju koliko su do sada zaista uložili u projekat, a da sa druge strane postoji mogućnost da kompanija neće plaćati rudnu rentu sve dok ne povrati uložena sredstva.

Braćo i sestre, poštovani odbornici, sugrađani,

Sutra je pred vama prva tačka Dnevnog reda, u kojoj narod koji vas je izabrao traži od vas da projekat rudnika litijuma „Jadar“ jednostavnom odlukom izbacite iz prostornog plana grada Loznice i time prvi pokažete put kojim Rio Tinto treba da ide, a to je put bez povratka iz naše zemlje. Sperite ljagu sa sebe i pokažite Beogradu i Vladi Srbije da se nešto i mi pitamo na lokalu i da niko u ovoj državi ne može da donosi odluke, a da predhodno nije pitao vas i nas, građane na lokalu o čijim se sudbinama ovde radi.

Za početak bi trebalo da znate, da ni Ana Brnabić, Zorana Mihailović i Aleksandar Vučić nisu prihvatili da im poklonimo parcele da dođu da žive u idili tik pored rudnika sa predivnim pogledom na deponiju od 90 miliona tona u kojoj će biti 7.000 tona arsena, zatim kadmijuma, cinka, bakra, nikla, hroma, žive, barijuma, antimona, selena, molibdena, kalaja, kobalta, talijuma, vanadijuma, berilijuma i bora. Da znate i da se Rio Tinto nikada do sada nije bavio ekstrakcijom litijuma, nigde u svetu, pa mu mi dođemo kao pokusni zamorčići, jer kompanija još nije patentirala postrojenje za preradu litijuma. Da znate i to, da kompanija na terenu nije otkupila ni 1/3 potrebnog zemljišta, a nema u posedu ni zemljište iz ZONE 1A koja im je potrebna za sam rudnik, odnosno rudarsko okno. Meštani im tu zemlju neće prodati, jer mi koji se protivimo rudniku litijuma, znamo da će glavni resursi u 21. veku biti pitka voda i poljoprvredno zemljište-odnosno zdrava hrana, a mi vas upozoravamo da svojom odlukom dajete stranoj kompaniji oba ova resursa na uništavanje. Pitamo se, gde planirate vi da živite? Gde planirate da žive vaša deca? Mislite li svojom glavom, ili vašim rukama upravlja vešti „lutkar“ iz Beograda?

Dobro razmislite pre nego što dignete ili nedignete ruku, dobro neka razmisle i oni prepametni pravnici u gradskoj upravi koji se pozivaju da je Inicijativa loše pravno sročena. Narod nije dužan da u tančine poznaje pravne propise, jasno je čitavoj javnosti šta narod hoće, protiv čega je i šta se od vas traži. Jasno je to i vama, prema tome, nema izgovora!

Neka vam je sutra na umu pesma Đure Jakšića – „Otadžbina“

I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što, preteć' suncu, dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama,

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujući nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tamnih to su tragovi,

Te crne bore, mračne pećine;

A kamen ovaj, k'o piramida

Što se iz praha diže u nebo,

Kostiju kršnih to je gomila

Što su u borbi protiv dušmana

Dedovi tvoji voljno slágali,

Lepeći krvlju srca rođenog

Mišica svojih kosti slomljene,

Da unucima spreme busiju,

Oklen će nekad smelo, preziruć',

Dušmana čekat' čete grabljive.

I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema,

Nogom ćeš stupit', možda, poganom.

Drzneš li dalje?... Čućeš gromove

Kako tišinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju;

Razumećeš ih srcem strašljivim

Šta ti sa smelim glasom govore,

Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu

Brijane glave teme ćelavo

U zanosnome strahu lupati...

Al' jedan izraz, jednu misao,

Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:

»Otadžbina je ovo Srbina!«

Ko je sve i kada davao dozvole za primenjena geološka istraživanja Rio Tintu? Kako je i dokle trajala istražna idila kompanije? Zašto se narod pobunio? Čije sve Vlade su potpisivale sporazume i rešenja?

Kada je 2004. godine kompanija došla u dolinu Jadra niko nije ni mogao pretpostaviti kakvo se zlo nadvilo nad Podrinjem, Mačvom i čitavom zapadnom Srbijom. U početku, kompanija je stidljivo komunicirala sa lokalnom zajednicom, davala sitne donacije mesnoj zajednici i fudbalskom klubu, a od meštana dobijala parcele za istraživanje po povoljnim cenama, ali niko u prvom momentu nije ni znao šta se istražuje i u koje svrhe. Istražna idila za Rio Tinto trajala je sve do kraja 2019. godine, kada kompanija prvi put u javnost izlazi sa predlogom Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.

Javna rasprava za PPPPN vođena je u decembru mesecu pred Novogodišnje praznike, bez ikakvih adekvatnih informacija u tom trenutku. Na pitanja predstavnika PAKT-a, koji će biti sastav jalovine, šta se dešava sa otpadnim podzemnim vodama, koje su potrebne količine vode, koje će se hemikalije upotrebljavati i u kojim količinama, adekvatnih odgovora nije bilo. Treba istaći da je Uredbom Vlade Srbije (što je raritet) usvojen PPPPN krajem februara meseca, bez zakonske obaveze da PPPPN bude usklađen sa višim planskim aktima, odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica.

Interesatno je i da nadležno ministarstvo PAKT-u 25. decembra 2020. godine u Dopisu odgovara da operater nije bio u obavezi da pre usvajanja PPPPN izradi „Dugoročni program eksploatacije litijuma na minimalno 10 godina“ uprkos vrlo jasnoj odredbi iz člana 88. tada važećeg Zakona o rudarstvu.

Iz razloga što ni stručnjaci za tako mali vremenski rok za javnu raspravu ne bi sastavili argumentovane primedbe, PAKT je PPPPN proglasio nevažećim i uputio Inicijativu Ustavnom sudu Srbije. Kasnije je Inicijativa dopunjena i potpisana od strane 1600 građana Loznice i Šapca, za svega četiri dana.

Iako predsednik i njegovi bliski saradnici ne propuštaju priliku da javnosti saopšte da su „oni predhodni“ sve potpisali, dokumentacija do koje je došao PAKT demantuje Vučića i stavlja u pravi kontekst i prošle i sadašnje vlasti. Prvo Rešenje odobrava 08.06.2004. godine Vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je ministar rudarstva bio Radomir Naumov tada član DSS, a potpisnik zamenik ministra Đorđe Mihailović, godinu dana kasnije pod istom Vladom i ministrom 26.09.2005. Rešenje potpisuje zamenik ministra Dejan Rajković, koji takođe potpisuje i Rešenje od 15.01.2007. godine. U novoj (drugoj) Vladi Vojislava Koštunice za ministra rudarstva je postavljen takođe kadar DSS – dr Aleksandar Popović koji je i potpisnik Rešenja od 04.01.2008. godine, međutim iste godine dolazi Vlada Mirka Cvetkovića, a sektor rudarstva pripada u raspodeli stranačkog plena SPS-u, pa tako Petar Škundrić novi ministar nije časom časio, već je samo mesec dana nakon stupanja na dužnost potpisao Rešenje 28.08.2008. godine, iako za to nije bilo nikakve potrebe jer je predhodno rešenje trajalo godinu dana. Škundrić i Rešenjem od 15.09.2009. galantno produžuje istražne rokove na više od godinu dana. Rekonstrukcijom Vlade rudarstvo od 2011. godine prelazi u nadležnost ministarstva za zaštitu životne sredine koje u to vreme vodi Oliver Dulić kadar DS, a njegov državni sekretar Bojan Đurić potpisuje naredno Rešenje od 14.04.2011. godine. U međuvremenu 04.07.2011. gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović (G17 plus) sa kompanijom potpisuje Memorandum o saradnji, koji predstavlja dokument o namerama i razumevanju između kompanije i lokalne samouprave, odnosno njenih javnih preduzeća. Sredinom 2012. Vladu preuzima Ivica Dačić, ali ministarstvo rudarstva pripada u raspodeli SNS-u, odnosno ministru Milanu Bačeviću sadašnjem ambasadoru Republike Srbije u Kini, koji 12.12.2013. godine potpisuje Rešenje sa rokom trajanja od 2 godine. U međuvremenu Vladu Srbije preuzima Aleksandar Vučić, a poslovi sa Rio Tintom se intenziviraju. Ministarstvo rudarstva preuzima SPS odnosno ministar Aleksandar Antić koji 22.01.2016. potpisuje Rešenje sa rokom važnosti od 2 godine. U junu 2017. godine Vladu preuzima Ana Brnabić, a mesec dana kasnije novi-stari ministar svoj potpis stavlja i na Memorandum o saradnji koji ne proizvodi nikakve obligacione odnose, već predstavlja namere obe strane o saradnji i razumevanju. Dokument predviđa i osnivanje Radne grupe za projekat „Jadar“.

Antić 22.01.2018. stavlja novi potpis na Rešenje o nastavku geoloških istraživanja Rio Tinta, sa rokom važnosti od dve godine. Pred sam kraj svoj ministrovanja Antić potpisuje i Rešenje od 22.01.2020. godine, a dvadeset dana kasnije 14.02.2020. Antić izdaje i Rešenje o zadržavanju prava na istražnom prostoru. Odlazeći ministar 13.07.2020. godine izdaje kompaniji i Rešenje o proširenju istražnog prostora za 3,3 kilometra kvadratna, a 25.08.2020. godine Antić potpisuje i Rešenje o odobravanju primenjenih hidrogeoloških istraživanja na prostoru Lipničkog Šora, odakle kompanija planira da uzima vodu iz aluviona Drine za potrebe postrojenja.

Ovim objavama sve postojeće raspoložive dokumentacije PAKT želi da otkloni prostor za svaki vid dalje medijske manipulacije, ko je i šta potpisivao i čija je odgovornost veća. Jasno je iz priložene dokumentacije, da su u ovoj priči, svi u svojim okvirima davali svoj „skromni“ doprinos. Podrinjski anti korupcijski tim će i u narednom periodu nastaviti javnosti na uvid da stavlja svu raspoloživu dokumentaciju, kako bi se izbegle sveprisutne manipulacije i političke zloupotrebe.

LETOPIS RIO TINTA SA MADAGASKARA

Rudarstvo rutinski i sistemski narušava i uništava život lјudi i po nepisanom pravilu primorava ih da se sele sa svoje zemlјe i uništava prirodno okruženje od kojeg zavise. Često proširenje rudarstva i izvlačenje resursa od strane velikih korporacija donosi sa sobom nasilјe i zastrašivanje. Rio Tintov rudnik KMM na Madagaskaru trebalo je da predstavlјa primer "društvene odgovornosti preduzeća" i najbolјe prakse u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, ovaj projekat Britansko-Australijske kompanije kod lokalnog stanovništva vrlo brzo izaziva nezadovoljstvo i zabrinutost zbog kršenja zakonskih zaštićenih zona i izloženosti zračenju...

Da li se Srbija nesluteći našla na putu Britanskog novog kolonijalizma? Naime, poslednji izveštaji govore da čak 101 kompanija koja se kotira na Londonskoj berzi LSE ( većina njih britanskih ), imaju rudarske operacije u Africi. U pitanju je 6,6 milijardi barela nafte, 3,6 milijardi tona uglјa, 80 miliona unci zlata, platine, dijamanata, gasa i mnogo toga... U konačnici, ove kompanije kontrolišu plen vredan više od 1 trilion dolara. Sa druge strane, Britanska Vlada tesno sarađuje sa režimima u Africi koji su liberalizovali trgovinske i investicione uslove, oni se takođe dosledno suprotstavlјaju afričkim zemlјama koje postavlјaju regulatorne ili zaštitne prepreke po pitanju eksploatacije prirodnih resursa, dok su glavni zagovornici politika promovisanja niskih poreza i taksi na eksploataciju. Danas se afrički kontinent suočava sa kolonijalnom invazijom koja je gotovo jednako razorna po uticaju kao i ona koju je pretrpela tokom devetnaestog veka. Da li Srbiju čeka sličan scenario ?

* predeo između Dvorske i Stupnice - lokacija jalovišta kompanije Rio Tinto

Četvrto po veličini ostrvo na svetu i jedna od najsiromašnijih zemalјa – Madagaskar, poznat je po svom jedinstvenom biodiverzitetu. Ipak, projekat KIT-a Madagaskar Minerals (KMM) (80% u vlasništvu kompanije Rio Tinto, 20%  Vlade Madagaskara) uništava taj jedinstven biodiverzitet, živote lokalnog stanovništva i čini, prema svim dostupnim izveštajima, nepopravlјivu štetu bogatoj i jedinstvenoj životnoj sredini ovog područja. Rudnik KMM ekstraktuje ilmenit, koji se koristi u titanu i kao pigment u pastama za zube, bojama i zaštitnoj kremi od sunca. Rudnik je već naneo štetu hiljadama domicilnog stanovništva, jednima koji su se prisilno raselili, i drugima koji oboljevaju usled negativnog uticaja rudnika. Uzimajući ilmenit sa 6.000 hektara mineralom bogatih peskovitih i jedinstvenih obalskih šuma, Rio Tinto tvrdi da je rehabilitovano preko 1000 hektara uz neto pozitivan uticaj biodiverziteta (NPI) u regionu. Na osnovu ovih tvrdnji, 2009. godine Rio Tinto je uz dobro promovisani program rekultivacije životne sredine dobio i zeleno priznanje!!!

Međutim, ova priča donekle je disonantna sa pozicija lokalnih zajednica i međunarodnih aktivista koji su osporili tvrdnje i obaveze kompanije o socijalnim i ekološkim unapređenjima i održivom razvoju. U septembru 2015. Godine Common and the World Rainforest Movement (WRM) obavili su zajedničku terensku posetu kako bi istražili projekat kompenzacije biodiverziteta Rio Tinta KMM u regionu Anosi na jugoistoku Madagaskara.

Terenska istraga otkrila je da se stvarnost oko lokacije koja je posećena veoma razlikuje od slike predstavlјene u sjajnim brošurama koje je kompanija Rio Tinto distribuirala u inostranstvu. Kompenzacija biodiverziteta povezana sa rudnikom ilmenita Rio Tinto KMM na Madagaskaru široko je reklamirana kao primer modela kompenzacije biodiverziteta koji je korišćen za opravdanje uništavanja jedinstvene šume u primorskom pojasu - šume sa izuzetno visokim endemizmom vrsta. Ono što je istraga pronašla na ofset lokaciji za biodiverzitet Bemangidi-Ivohibe bilo je sve samo ne primerno na mnogo načina. WRM istraga je utvrdila da je inicijativa Rio Tinta za rehabilitaciju biodiverziteta koji će doprineti „neto pozitivnom uticaju“ na biodiverzitet u regionu pogođenim rudnikom ilmenita KMM je u najmanju ruku obmanjujuća.

*rudnik na Madagaskaru - izvor ejatlas.org

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

Belo da belje ne može biti…

Ilmenit je mineral ekstrahovan za stvaranje titanijum dioksida (TiO₂), industrijskog belitera koji se koristi u svemu od boja do paste. U istraživanju zemalјa INSTN-a (Nacionalni institut za nuklearne nauke i tehnologiju), izveštava se da 23 miliona tona teškog metala koncentrat (HMC) obrađuje KMM kako bi isporučio cca. 750.000 tona ilmenita godišnje, tokom projektovane 40-godišnje operacije.

Prisustvo prirodnih radioaktivnih materija (NORM) kao što su uranijum i torijum, prirodno se javlјa u mineralnom pesku na Madagaskaru. U bogatoj ilmenitskoj deponiji koju KMM čisti, Cirkon i Monazit su prisutni kao nusproizvodi u procesu ekstrakcije. I Cirkon i Monazit sadrže radionukleide i zajedno koncentrišu sadržaj uranijum-238 i torijum-232, čime povećavaju NORM. Na primer, kada je Monazit odvojen od ilmenita, on sadrži između 5-7% torijuma (Th232) i između 0.1-0.3% Uranijuma (U238).

Visoka količina mineralnog peska koji se eksploatiše u KMM operaciji dodatno povećavaju brzinu doziranja NORM i gama zraka u blizini rudarskih operacija. Povišeni nivoi NORM-a mogu stoga povećavati emisiju zračenja. Što je još važnije, torijum je alfa emiter, tako da prašina koja se udiše može predstavljati značajanu radiološku opasnost! Opasnost po lokalno stanovništvo preti i od Torijuma koji je glavna radioaktivna komponenta Monazita i može isteći iz jalovine u lokalne reke i polјoprivredno zemlјište. Ovakav NORM-doprinos izlivanja može se neprimetno preneti na ribu, čineći je radioaktivno zagađenom i koja može ostvariti uticaj i na lokalno stanovništvo koje kupuje i jede ribu sa lokalnog tržišta. Prisustvo tormijuma u jalovini može štetno uticati na stanovništvo hiljadama godina....

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kao po nepisanom pravilu lokalne institucije nemaju kapaciteta koji su potrebni za praćenje i regulisanje projekata stranih kompanija. Slabo civilno društvo i nedovolјne konsultacije o zakonu o rudarstvu u zemlјi ostavljaju lokalno stanovništvo na milost i nemilost stranih korporacija. Nedavna ostavka Odbora za biodiverzitet, samo tri godine nakon raspuštanja Nezavisnog savetodavnog odbora (KMM), produbila je zabrinutost zbog nedostatka nadzora nad rudarskim operacijama Rio Tinta na Madagaskaru. U pismu koji su potpisali : Rob Brett, Jorg Ganzhorn, Porter P. Lovri II i Paul P. Smith, kaže se da je njihova ostavka usledila nakon odluke Rio Tinta da promeni pristup „neto pozitivnom uticaju“ (NPI) na životnu sredinu i zameni ga poštovanjem lokalnih pravnih i regulatornih odredbi, što je prema oceni članova nedopustivo jer se Rio Tinto time značajno razrešio odgovornosti i obaveze u pogledu očuvanja biodiverziteta.

Međutim, anglo-australiska kompanija nije se proslavila ni u dijalogu sa lokalnim stanovništvom. Naime, kako tvrde lokalni stanovnici kompanija Rio Tinto nudila je domicilnom stanovništvu otkup zemljišta po ceni od 0,04 do 0,03 evra po hektaru i od ove „nepristojne ponude“ nije odstupala. Nakon toga lokalno stanovništvo odlučilo je da blokira kompletan rudnik, pa su se u zarobljeništvu iznenada našli kompletno rukovodstvo rudnika i oko 200 rudara. Blokada je trajala četiri dana, kada su kombinovane snage policije i vojske, potpomognute padobranskim jedinicama rasterale demonstrante i oslobodile rukovodstvo i rudare. Prema tvrdnjama nadležnih bio je upotrebljen samo suzavac.

Ali nije se na tome završilo, isti ti zarobljeni rudari su u martu 2018. godine stupili u generalni štrajk protestujući protiv rukovodstva kompanije. Radnici na operacijama Rio Tinto KIT Madagaskar Minerals (KMM) su u roku od pet dana uništili rudarske alate dva puta nakon što je rukovodstvo prekršilo njihov kolektivni ugovor o povećanju plata. Sindikat je tvrdio da ovakav pristup kompanije utiče na radnike na nižim rang listama plata i da ti radnici u postojećim uslovima ne mogu da ostvare nameravanu paritetnu kupovnu moć dogovorenu po kolektivnom ugovoru, drugim rečima, ne zarađuju za minimalnu potrošačku korpu. Umesto toga, supervizori i menadžeri imaju koristi od ovakvog pristupa rukovodstva, što krši kolektivni ugovor. Prema sindikatu, radnici u KMM-u primaju vrlo niske zarade, u proseku oko 45 dolara mesečno, a prema informacijama sa lica mesta, zastrašivanje i prinuda i dalje se sprovode nad članovima sindikata rudnika. Da li ovakav scenario čeka i radnike u Srbiji ?

Izveštač Ujedinjen Nacija za lјudska prava na Madagaskaru apelovao je na vladu Madagaskara da reši propuste vezane za postupak revizije Rudarskog kodeksa koji ispunjava standarde o lјudskim pravima. On poziva Vladu Madagaskara da postane član EITA i u potpunosti usaglasi "građanski pristup sudovima kako bi se osiguralo da se sprovode zakoni o zaštiti živote sredine" i zahteva da građani ne budu inkriminisani ili na drugi način sprečeni "u ostvarivanju" njihovih prava na slobodu izražavanja i udruživanja.

Posebno poziva privrednike i druge organizacije koje rade na Madagaskaru da "poštuju prava zajednica na informisanje, učešće i pravni lek".

Iako su na području Srbije, odnosno Loznice i Gornjeg Jadra prisutni već više od 15 godina, iz kompanije Rio Tinto se ne mogu dobiti informacije o tome kako će izgledati flotacija litijuma i bora, i koji će biti sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište. Bez ovih odgovora, nema ni diskusije u Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma, koga su nezadovoljni građani i civilno društvo proglasili za nevažeći. Podrinjski anti korupcijski tim je došao do izveštaja Zavoda za javno zdravlje Šabac iz maja meseca 2013. godine u kojem se kompanije Rio Tinto preporučuje da zatvori jednu od bušotina na Brezjaku sa koje je uzorkovana podzemna voda zbog povišene koncetracije amonijum jona, gvožđa, bora i fenola. U izveštaju se navodi i da je utvrđena značajna količina litijuma i silicijuma u vodi za koje ne postoji norma u važećim propisima Republike Srbije. Izveštaj u celosti možete pogledati OVDE.

izvori : Friends of the earth and  Common and the World Rainforest Movement

pripremio : Miroslav Mijatović

RIO TINTO O ČINJENICAMA – PAPIR TRPI SVE !!!

Organizacije građanskog društva – Koalicija perotiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim PAKT reaguju na PR tekst kompanije Rio Tinto „Činjenice su važne“ objavljenog u gotovo svim medijima, a koji obiluje manipulativnim podacima i time dovodi u zabludu zainteresovanu javnost u Srbiji.

Jedino što je u navedenom tekstu tačno jeste da kompanija razvija projekat skoro već dve decenije. Te dve decenije obeležene su: netransparetnošću, nepoštovanjem zakona, manipulacijama, saradnjom sa svim vlastima iza zatvorenih vrata, pritiscima i ucenama meštana. I pored toga kompanija se drznula da obavesti javnost da se prava istina može pročitati samo na njihovom sajtu, a da su sve ostalo „pogrešne interpretacije“.

Po prvi put kompanija obaveštava javnost da je sarađivala sa 40 univerzitetskih profesora, a udruženja podsećaju da i nakon 6 meseci od postavljenog pitanja još nisu poznata imena profesora, što kompanija pravda zaštitom podataka o ličnosti. PAKT i Koalicija podsećaju da objavljivanje imena i prezimena profesora koji su sarađivali sa Rio Tintom nikako ne mogu biti prikrivana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Činjenica ili pogrešna interpretacija Rio Tinta?

Kompanija u daljem tekstu lamentira na obimnoj dokumentaciji koju je kako kažu, nemoguće predstaviti u celosti javnosti. Međutim, prilikom naučne rasprave u SANU od „silne“ dokumentacije predstavnici kompanije nisu imali odgovore na mnoga pitanja naših cenjenih akademika, a podsećamo da je to bila prilika da se istraživanja predstave i naučni pogledi brane. Lepe želje i obećanja pala su u vodu za samo dva dana naučnog skupa u SANU.

Dalje, kompanija vrlo vešto propušta u PR tekstu da obavesti javnost da su pre naučnih studija i analiza u toku ishodovanja dozvola i saglasnosti prekršeni mnogobrojni zakoni Republike Srbije : od Ustava, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o šumama, pa do Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o studiji procene uticaja na životnu sredinu.

Udruženja ocenjuju i da je krajnje neprihvatljivo da se Ustavni sud skoro 9 meseci ne izjašnjava na 1600 podnetih Inicijativa, od strane udruženja i građana, za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom je proglašen Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“ u kojem se traži obustava svih pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu odredbi Uredbe Vlade o utvrđivanju PPPPN-a „Jadar“.

I pored Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja br 071-01-2658/2020-03 od 16.09.2021. da je Rudarsko-geološki fakultet dužan da PAKT-u dostavi traženu dokumentaciju o obavljenim uslugama prema Rio Tintu i Ugovorima o donaciji, fakultet je dopisom 14.10.2021. obavestio PAKT da ne poseduje traženu dokumentaciju!

Podsetimo, nakon što je PAKT po informacijama iz državnog Trezora ustanovio da je Rudarsko-geološki fakultet prihodovao za par godina od kompanije Rio Tinto preko 100,5 miliona dinara, krajem 2020. godine PAKT se obratio fakultetu i prema Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja tražio uvid u dokumentaciju koju je vršeći usluge za Rio Tinto fakultet uradio za njih. Traženo je i da Fakultet dostavi i Ugovore prema kojima je Rio Tinto uplaćivao danacije ovoj visokoškolskoj ustanovi, ali i plaćao u ime Fakulteta otpremnice. U odgovoru na Zahtev, fakultet je odbio dostaviti dokumentaciju PAKT-u pozivajući se na Zakon o obligacionim odnosima prema kome su u ugovornoj obavezi da strogo čuvaju "poslovnu tajnu".

___________________________________

Dugo vremena javnost se pitala, zbog čega je Rudarski fakultet primao donacije od kompanije Rio Tinto i to za kupovinu pet mikroskopa (kako se navodi u odgovorima fakulteta) koji koštaju nešto više od milion dinara, kada se samo od posla sa kompanijom zaradilo preko 100 miliona? Prema insajderskim saznanjima PAKT-a, sistem sa fakultetskim istraživanjima i analizama funkcioniše na sledeći način. Kompanija zaključi sa fakultetom Ugovor o pružanju usluga koji se automatski proglasi za poslovnu tajnu. Nakon toga fakultet zaključuje pojedinačne ugovore sa agencijama koje su u većini slučajeva u vlasništvu rodbine ili prijatelja profesora koji će raditi na analizama, a koji su na ugovorima kod Agencija. Istraživanje ili analize se završe, a profesorski rad se u ovim slučajevima plaća preko "prijateljskih" agencija, pa postaje i jasnije kako fakultet nije imao milion dinara za pet mikroskopa, već je pomoć tražio od Rio Tinta.

___________________________________

Iz PAKT-a su smatrali da je ovakvo ponašanje fakulteta kao javne i obrazovne visokoškolske ustanove u Srbiji nedopustivo, pa je na rešenje prvostepenog organa upućena Žalba Povereniku. Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja16. septembra ove godine broj 071-01-2658/2020-03, naložila je Rudarskom fakultetu da dostavi traženu dokumentaciju PAKT-u, ali se fakultet oglušio čak i na Rešenje kancelarije poverenika.

________________________________________________

Na koji način i kako je izvršena "raspodela" oko 100 miliona prihoda od Rio Tinta, gotovo je izvesno da javnost nikad neće saznati. Međutim, nije to jedini problem sa "tamnim Vilajetom" i "transparetnim" projektom Rio Tinta. Kompanija je početkom godine dostavila PAKT-u REDIGOVANI "Elaborat o rezervama" (za čiju dostavu se PAKT obratio Ministarstvu rudarstva, a ovo tražilo ljubazno saglasnost od kompanije da nam dostavi dokument. Naravno prvo je morao proći kontrolu Rio Tinta!). U dostavljenom Elaboratu ne može se videti niti jedno ime autora. Kada je PAKT obelodanio ovakvo "transparetno" ponašanje kompanije, sa druge strane je stigao odgovor da se radi o zaštićenim podacima o ličnosti !? (što nikad nije bilo, da ime i prezime budu tretirani kao zaštićeni podaci o ličnosti - to samo ima kod Rio Tinta). Gde vreba opasnost? Svi navedeni postupci, i kompanije i srpskih institucija, ukazuju da se imena profesora sa razlogom kriju. Kompanija se nada da će na taj način uspeti da sakrije njihov identitet, pa da čak nekoliko njih "progura" i u Komisiju koju će imenovati Ministarstvo rudarstva za odobrenje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu!!!

_______________________________________________

Na kraju, Rudarski fakultet odlučio je da PAKT-u i kancelariji Poverenika ponovo pošalje dopis i dodatno objasni da oni ustvari uopšte ne poseduju traženu dokumentaciju i da je ona automatski po Ugovoru postala i prešla u vlasništvo kompanije Rio Tinto. Da ne znamo u kakvoj državi živimo, teško bi poverovali u nešto slično, ali...

Ovakvo opisano ponašanje državnih organa i institucija navodi samo na jedno. Postoji neko ko se trudio i iscrpeo skoro sve pravno dostupne mehanizme. Ustavni sud ćuti na Inicijativu koju je podneo PAKT, već godinu dana. Upravni sud po Žalba za nasilnu prenamenu zemljišta, takođe. A kada institucije ne funkcionišu i pravda nije dostupna običnom narodu, obično ulica bude jedino rešenje.

Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT obaveštava javnost da je 27.10.2020. na skupu protiv formiranja rudnika Rio Tinto došlo do grube zloupotrebe protesta od strane Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" na način da je van prvobitnog dogovora o govornicima na protestu, dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto. Na ovaj način protest je ispolitizovan, a najveća potencijalna šteta naneta je samim meštanima. PAKT podseća javnost da smo se problemom rudnika litijuma bavili skoro tri godine i organizaciju su kontaktirali građani tražeći pomoć u borbi protiv rudnika. Bez razmišljanja smo prihvatili poziv da pomognemo, a naš jedini uslov je bio da se ne dozvoli upliv politike i političko "lešinarenje" nad ovim veoma ozbiljnim problemom koji preti čitavoj Zapadnoj Srbiji.

Od početka protesta bilo je vidljivo da porodično udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" koristi resurse GO Dveri iz Loznice i to smo im jasno ukazali, ali očigledno nije vredelo. Uplitanje politike uz neopisivu potrebu za samopromocijom kulminiralo je nažalost danas na skupu, jer je predstavnica udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu", van dogovorenog protokola, pozvala predstavnike Dveri i pokreta Oslobođenje da se obrate prisutnima. PAKT ovim putem obaveštava javnost da ne stoji iza ovakvih jeftinih političkih zloupotreba, koje samo mogu naneti štetu ugroženim meštanima, uz odličan šlagvort vlastima da kompromituju proteste. Iz Podrinjskog antikorupcijskog tima podsećaju da nikada u javnost nisu izlazili bez da su pomenuli građane i da je inicijalni protest organizovan od strane njih. PAKT poziva meštane da pogledaju nastupe predhodnih dana predstavnika porodičnog udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" i da li su i jednom u tim nastupima pomenuti građani, uz neodoljivu potrebu za samopromocijom. Koliko je meštana Krupnja ovo udruženje dovelo na današnji skup? Nula...ali su zato bez pardona doveli Dveri i Oslobođenje. Ipak, najveći problem od strane ovog udruženja je konstatno širenje netačnih informacija koje nikako ne pomažu, a koje su plod neopisive želje za samopromocijom i sveprisutnim diletantizmom. Pretnje koje je potpredsednik Dveri uputio predstavniku PAKT-a, nakon protivljenja da se menja spisak govornika, nisu vredne komentara. 

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želi da obavesti javnost i meštane da nastavljaju beskompromisno borbu protiv otvaranja rudnika Rio Tinto i da se trenutno pripremaju žalbe na Odluke o prenameni poljoprivrednog u građevinsko zemljište, koje ovih dana stižu meštanima na adrese. Takođe se očekuje i odluka Poverenika po žalbi na rešenje Republičkog geodetskog Zavoda kojim se odbijaju javnosti dostaviti podaci šta su iz RGZ-a radili i naplaćivali od Rio Tinta.

Borba se nastavlja i biće stalna i neprestana, uprkos sitnim političkim kalkulantima koje će narod sam brzo "provaliti".

Udruženja "NE DAMO JADAR" i PAKT nakon današnjeg sastanka sa premijerkom Republike Srbije Anom Brnabić na kome je Vladi predato 32.000 potpisa protiv otvaranja rudnika litijuma, obaveštavaju javnost da im je na sastanku predočeno da Vlada Srbije smatra da je projekat "Jadar" jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Iako iz kabineta premijerke ističu da su na istoj strani sa građanima i da im je interes isti, udruženja ni danas na sastanku nisu dobili konkretne odgovore na pitanja : zašto je proces otvaranja rudnika od svog početka netransparentan, zašto se javne institucije  ponašaju prema kompaniji klijentelistički, zašto Rio Tinto ne poštuje zakone Republike Srbije, ko će sanirati potencijalnu deponiju od minimalno 90 miliona tona jalovine, na osnovu čega se veruje kompaniji koja je činila razne zločine prema životnoj sredini i ljudima širom sveta....

Sastanak u Vladi Srbije održan je na inicijativu nezavisnog narodnog poslanika Vladana Glišića, a sa predstavnicima PAKT-a i "NE DAMO JADAR" bile su prof  Dragana Đorđević i prof dr Mirjana Lukić-Anđelković. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog udruženja da se umesto najavljene tri radi jedna - sveobuhvatana, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, najavljene tri studije (posebno za rudnik, hemijsko postrojenje i deponiju) imaju za cilj da se spreči sagledavanje ukupnog štetnog uticaja projekta na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, a i šire.

Predstavnicima udruženja od strane premijerke obećano je da će im u vrlo kratkom vremenskom roku biti stavljena na uvid cost-benefit (analiza troškova) koja bi opravdala proglašeni javni interes.

Sa druge strane, premijerki i njenom timu predočeni su mnogobrojni propusti koji su do sada učinjeni na projektu, od nedostataka obaveznih dokumenata u Prostornom planu posebne namene, njegove obavezne usklađenosti sa višim planskim aktima koja je izostala u ovom slučaju, sveprisutnom sukobu interesa eksperta iz referentnih institucija sistema, zastrašivanje meštana - posebno onih koji ne žele da kompaniji prodaju imovinu, pa sve do nepostupanja nadležnih inspekcijskih službi. Posebno je skrenuta pažnja, da je u dolini Jadra u toku kriminalna seča šuma od strane pojedinih meštana, a pod "pokroviteljstvom" kompanije koja je nakon procene zemljišta dala saglasnost za seču, bez ikakvih adekvatnih dozvola od strane Srbijašuma.

Ana Brnabić obećala je da će uskoro posetiti dolinu Jadra na poziv meštana. Udruženja i dalje veruju da će se nakon cost-benefit analize i objedinjene Studije procene uticaja na životnu sredinu, pokazati da projekat "Jadar" nije izvodljiv, pa samim tim i neprihvatljiv.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ne može čudom da se načudi, zašto je Vlada „obustavila“ projekat rudnika litijuma. Posebno mu nije dobro kada je video cenu litijum-karbonata na svetskom tržištu. Kaže predsednik, da se tom odlukom izgubilo blizu 4 milijarde dolara, ali hajde da prođemo kroz činjenice i da vidimo ko je ovde u gubitku i koliko, i ko je u potencijalnoj zaradi od 4 milijarde dolara?

Piše: Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT

Kada smo pre dve godine analizirali potencijalnu dobit za obe strane ( Rio Tinto i narod Srbije),  pokušali smo da sagledamo vredi li i koliko košta šteta koju bi potencijalni rudnik proizveo po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu. Podsetimo, u tom trenutku tona litijum-karbonata koštala je 5.782 evra po toni. Planirani i proračunati prihodi kompanije izgledali su ovako:

Međutim, u tabeli su prikazani projektovani prihodi Rio Tinta na osnovu njihovih iskazanih podataka, ali celoj računici morali su se pridodati i evidentni troškovi ulaganja. Ovaj proračun urađen je na bazi najava Rio Tinta o ulaganju od 1.800.000.000 evra ( cifre su se menjale i u poslednjim izjavama nadležnih u kompaniji iznosile su 2,4 milijarde dolara) i nisu ukalkulisana značajna ulaganja države u izgradnji brzog puta Šabac-Loznica i njegovog spajanja sa putem Loznica-Valjevo u dužini od 13,4 km kroz Grad Loznicu, izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica, kao i izgradnja pruge Loznica-Valjevo za potrebe samog rudarskog postrojenja. Troškovi su obračunavani prema cenama iz 2020. godine u evrima.

Nivo naknada za korišćenje mineralnog resursa (rudna renta 5% od NETO prihoda), iznosio bi oko 7,6 miliona evra godišnje od trenutka kada bi kompanija prikazala da je otplatila investiciju, uz uslov da korporacija prikaže realni neto prihod ( i ne „budži“ rashode) i kada bi država bila sposobna ovaj iznos da naplati, pa samim tim i iskontroliše. Sudeći po stanju domaćih institucija, država ovakva kakva je trenutno, neće biti to u stanju da realizuje. Naplata poreza na profit od 15% bila bi na nivou od oko 23 miliona evra godišnje, a opet pod uslovom da Rio Tinto ne prikaže nadležnim organima profit od 3 - 10% ili čak “pozitivnu nulu” u poslovanju. Znajući moć i iskustva drugih Vlada u svetu sa kompanijom, teško je poverovati da će domaće institucije biti u stanju da proveravaju verodostojnost podataka koje će prikazivati kompanija. Na ovu računicu treba dodati da Bord direktora Rio Tinta iz Londona više računa na zaradu od skoka akcija ćerke firme nego li na prikazanu neto dobit u Srbiji. Teško je verovati i da na rast akcija Rio Tinta može da utiče famozni „neto prihod“, već informacija kompanije o ukupnim ostvarenim prihodima kao i sam rast proizvodnje.

I tu dolazimo do krucijalnog pitanja za Srbiju i njeno rukovodstvo. Ono se ne odnosi na eventualni rudnik litijuma (za koji smo sigurni da ga neće biti – bez obzira na cenu), već na mnogobrojne lokacije po Srbiji gde su već u toku rudarski projekti ili gde se uveliko planiraju. Kako su i na koji način od strane predsednika i njegovih saradnika štićeni interesi građana Srbije? Da li je Srbija svedena na koloniju i protektorat gde se narodu zamazuju oči sa mizernim platama i rudarskim radnim mestima, dok kajmak skidaju privatne kompanije uz pomoć korumpiranih političara. Pitate se kako? Gde su dokazi? Verujte, oni su itekako vidljivi i opipljivi, upravo kroz primer projekta u dolini Jadra.

Jedino što je tačno predsednik izgovorio pre par dana u spornoj emisiji na jednom ružičastom kanalu je, da je cena litijum-karbonata van svih projekcija skočila na enormnih 70.000 dolara! (cena varira iz nedelje u nedelju, pa ćemo u daljoj računici uzeti 70.000 dolara)

Pomenuta cifra od 4 milijarde, od kojih je predsedniku prvo pošla voda na usta, ustvari predstavlja ukupan prihod Rio Tinta pri trenutnoj vrednosti litijum-karbonata. Treba istaći da se litijum-karbonat trenutno indeksira samo na Kineskoj berzi, gde se trenutno trguje ovim akcijama. Verujemo da je predsedniku pošla voda na usta, ukoliko je planirao da kupi po neku akciju Rio Tinta, jer bi te 4 milijarde dolara samo uticale na skok akcija kompanije (čitaj privatne džepove), dok narod Srbije ništa ne bi imao od toga. I tu nije kraj, već tek početak ove čudne Vučićeve računice.

Naime, u „Vučićevoj matematici“ nigde se ne pojavljuju troškovi Rio Tinta, koji su 2020. godine projektovani u računici PAKT-a na 398.554.000 dolara. U uslovima svetske krize i evidentnog rasta cena, ovaj iznos troškova slobodno možemo pomnožiti sa 2. Međutim, na predsednikov iznos od 4 milijarde ukupnih prihoda Rio Tinta, stvarna neto zarada bi bila projektovana na 1,13 milijardi dolara, od čega bi rudna renta od 5% (pod gore pomenutim uslovima da se prikažu stvarni neto prihodi – malo verovatno) iznosila 56.432.691 dolara koja bi se potom u odnosu 40%-60% delila na lokalnu samoupravu i nacionalni budžet. To znači da bi lokalna samouprava u Loznici dobila daleko manje od najavljenih 300-400 miliona dolara (za koje se predsednik galantno „otvorio“ najavljujući od Loznice srpski Tokio), odnosno dobijala bi u najboljem slučaju 22.573.076 dolara. Bitno je napomenuti da do ovih iznosa postoji mnogo „AKO“ i oni se kao takvi ne mogu smatrati pouzdanim ni u kom smislu, kao ni hipotetička računica koju smo izveli ovim povodom.

Otvarajući se prema stranom kapitalu, Kina je uspostavila koncept „Joint venture“ ili neki vid javno-privatnog partnerstva u kome narod i kompanija dele akcije u odnosu 49,5%-49,5%, dok 1% iliti takozvanu „zlatnu akciju“ zadržava Vlada. Koncept je da se stranom ulagaču prepusti upravljanje kompanijom uz ravnopravnu zaradu svih akcionara tj. pravednu raspodelu dobiti, dok bi krupne i bitne odluke (čitaj kontrolu nad projektom) držala Vlada sa „zlatnom akcijom“. Na ovaj način Kinezi su napravili otklon od surovog američkog kapitalističkog modela iz 19. veka u kojem su se potrebe naroda za boljim i kvalitetnijim životom svodile na puko radno mesto i diskutabilnu platu. Ne bih ulazio u dalju razradu Kineskog koncepta (koji ima nekih drugih mana), ali osnovno je pitanje, zašto se Vučić i Siniša Mali nisu bar držali Kineskog modela kada su u bescenje Kinezima u Boru na izvolite poklonili rudnik, a po istom principu se planira njih još 40!? Zašto u tom slučaju nije primenjen model u kojem bi narod bio ravnopravni vlasnik akcija kao i Zi Đin uz upravljačko pravo koje bi imala Vlada? Shvatamo li na kakvu vrstu prevare pristajemo i koji je obim pljačke građana Srbije?

Za kraj, a nakon uslova svih uslova o potpunoj zaštiti životne sredine, prvi i osnovni zahtev građana Srbije prema vlastima mora biti odustajanje od koncepta proglašavanja javnog interesa za projekte privatnih kompanija i promena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kojem bi se odustalo od surovog i pljačkaškog kapitalističkog koncepta, gde se interes građana gleda samo kroz radna mesta.

AKCIJE NA SUNCE GOSPODO, Norveška nije tako daleko!

*Ovaj text je nastao u okviru projekta “Less corruption-Higher Quality Enviroment”, koji je podržala European Endowment for Democracy. Stavovi i mišljenja izneti u tekstu ne održavaju mišljenje i stav donatora.                                                                                    

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

Kuća ljudskih prava i demokratije u Beogradu osuđuje predloženo rešenje iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojim se pristup pravdi uslovljava plaćanjem sudskih taksi. Dugo trajanje sudskih postupaka, nepristupačna visina sudskih taksi i troškova pravne pomoći već sada veliki broj građana ostavlja bez mogućnosti da zaštite svoja prava u sudskom postupku. Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo pojedinca da svoju pravnu stvar iznese pred sud bez bilo kakvih zakonskih i praktičnih prepreka. Nacrt zakona značajno uvećava postojeće prepreke i građanima direktno povređuje Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, i time diskriminiše građane s obzirom na imovno stanje.

Nacrt koji predlaže Ministarstvo pravde predviđa da se podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u zakonskom roku od 8 dana, smatra povučenim. To znači da će se tužba, odgovor na tužbu ili žalba smatrati povučenim, odnosno da građani po prvi put zbog neplaćanja sudske takse u ovako kratkom roku mogu ostati bez sudske zaštite.

Prema Polaznom izveštaju o praćenju stanja pravosuđa za Srbiju  koje je sprovelo 12 organizacija civilnog društva, čak 73% građana Srbije smatra da su troškovi sudskih postupaka previsoki. Najavljene izmene naročito će teško pogoditi građane koji žele da zaštite prava iz radnog odnosa. Primera radi, građanin koji potražuje tri neisplaćene prosečne zarade bi morao da plati iznos od 13 700,00 dinara inače bi se njegova tužba smatrala povučenom. Prema podacima Istraživanje SILC, 34,3% stanovništva Republike Srbije (2,28 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Predloženim izmenama se u potpunosti obesmišljava Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, jer građanima koji ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, koja ne podrazumeva automatski i oslobađanje od sudskih taksi,  može biti uskraćen pristup sudu. Ostvarenje i zaštita prava građana ne sme biti ograničena samo na one koji imaju novac da plate sudsku zaštitu.

Budući da predloženo zakonsko rešenje predstavlja povredu Ustavom garantovanih prava i diskriminiše građane slabijeg imovnog stanja, pozivamo Ministarstvo pravde da ovaj Nacrt zakona povuče iz procedure i da prilikom izrade sledećeg Nacrta zakona radna grupa posebno uzme u obzir činjenicu da se više od trećine građana Srbije nalazi na  granici siromaštva.

-          Građanske inicijative

-          Beogradski centar za ljudska prava

-          Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

-          Helsinški odbor za ljudska prava

-          Centar za praktičnu politiku

        -          Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini

        -          Podrinjski anti korupcijski tim

Samo par dana nakon priznanja v.d. direktora Puteva Srbije da je sve tačno oko kriminalnog prenosa nadležnosti sa javnog preduzeća na privatnu firmu Rio Sava exp., od strane predsednika države javnost je obaveštena da je potpisan sporazum o izgradnji obilaznice oko Loznice, koju bi trebalo da gradi kineska kompanija Power Construction Corporation of China, bez ikakvog predhodnog tendera, kao što je uostalomi Rio Tinto uveden u Srbiju.

Izostaje po ne pisanom pravilu bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji upravo oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih još uvek nije obavestio građane Srbije kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta, povoljnijih cena i kvalitetnijih radova. Javnost u Srbiji treba da zna da Aleksandar Vučić direktnim pogodbama sa stranim kompanijama čini da kreditna zaduženja postaju još skuplja, država sve zaduženija, kasa sve praznija, a kriminal i samovolja jednog čoveka – sve veći.

Što se tiče obilaznice oko Loznice, gradonačelnik i njegovo rukovodstvo je ubeđivalo javnost da se radi o javnom interesu i infrastrukturnom napretku, Zoran Drobnjak se potom naciji smejao u lice i priznao da ništa od predhodnog nije tačno i da je istina da projekat i dokumentaciju radi Rio Sava i da ne zna ko će to platiti, da bi glavni mastermajnd čitavog projekta saopštio da u posao izgradnje zaobilaznice uvodi Kinesku firmu, bez ikakve bojazni i strepnje da će kad tad odgovarati za sva nepočinstva koja je učinio prema svom narodu.

Veća ti obilaznica oko Loznice treba Aleksandre Vučiću, i tebi i Zorani Mihailović, Ireni Vujović, Ani Brnabić i Tomislavu Momiroviću jer je ova što je planira Rio Tinto suviše mala da nas zaobiđete u širokom luku i jer već više od godinu dana izbegavate doći u Nedeljice na poziv naroda. Kada Šreder drži slovo na stranačkom mitingu ili Angela Merkel crta pravce međunarodne politike, tada se oni ne pitaju o Kosovu, ali se stranačke falange šalju na sve koji dolaze u Nedeljice da makar čuju u kakve si nas probleme uvalio.

Kasno je za obilaznice predsedniče, tapije i parcele koje smo vam namenili pokloniti stoje, vaše je samo da ih preuzmete i počnete sa izgradnjom domova sa pogledom na rudnik i deponiju. Čekamo i ostale, Zoranu Mihailović, Anu Brnabić, Irenu Vujović, a što da ne i Zorana Drobnjaka. Samo pod tim uslovima biće rudnika i nikako drugačije! Nikakvi referendumi i exproprijacije nas neće pomeriti sa našeg vekovnog ognjišta, u to budite sigurni! O svakodnevnom kršenju Ustava i pravnog poretka Srbije, verujemo da će te se vrlo brzo izjašnjavati pred nekim drugim organima.

Kaže se u Saopštenju za medije koji potpisuju:

- Savez ekoloških organizacija Srbije - ZNAMO DA NE DAMO,  

- Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini,

- NE DAMO JADAR i

- Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT;

Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

_______________________

Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

________________________

Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!

Povodom teksta „Rio Tinto: Radimo u skladu sa propisima“ koji je objavljen na portalu N1 kao reakcija na naše tvrdnje da je postupak prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko meštana Nedeljica, Brezjaka i okoline urađen nezakonito, želimo javnosti da saopštimo sledeće :

Izgleda nam da je nakon novog obraćanja javnosti kompanija Rio Tinto preuzela i ulogu vrhovnog sudije u ovoj državi proglašavajući unapred jednu vrlo spornu proceduru nasilne prenamene zemljišta bez saglasnosti vlasnika u legalnu i zakonitu. Mi bi ipak sačekali da čujemo šta će reći institucije ove države, a dok se one ne oglase, važno je javnosti skrenuti pažnju da su iz kompanije nastavili sa tradicijom da demantuju sami sebe. Naime, u svom odgovoru na naše tvrdnje Rio Tinto legalnost procedure prenamene zemljišta pravda utemeljenjem Rešenja o prenameni u Prostornom planu za područje posebne namene 'Jadar', a samo nekoliko redova potom priznaju da se, zbog potrebe funkcionisanja rudnika na način koji je u skladu sa politikom bezbednosti i zaštite životne sredine i ekonomske isplativosti, razmišlja o promeni lokacije deponije koja je predviđena Prostornim planom. Dakle pojednostavljeno, Prostorni plan posebne namene važi kada je u pitanju prenamena zemljišta, a ne važi kada je u pitanju lokacija deponije i u tom slučaju biće promenjen. PAKT na osnovu svega izrečenog zaključuje da je Prostorni plan za područje posebne namene „Jadar“ donet na brzinu, na silu i poslužiće samo kao osnova za prenamenu zemljišta, a potom će biti menjan i dorađivan. Pitamo institucije sistema, ali i Rio Tinto, zašto se žurilo sa usvajanjem Prostornog plana koji nije kompletan i u kome se ne navodi način ekstrakcije i hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovinu? Ukoliko Rio Tinto nema šta da krije, zašto se žurilo i zašto su javni uvidi i rsprave sprovođene oko novogodišnjih praznika?

PAKT podseća javnost i nadležne institucije da su prilikom ove procedure prekršeni razni zakoni Republike Srbije i da su trenutno pred drugostepenim organom Žalbe građana na zbirna rešenja o prenameni zemljišta. PAKT ističe da Uredba Vlade Srbije kojom je usvojen Prostorni plan, a za koji se kaže da je osnov za prenamenu zemljišta nije dovoljna, već je neophodno da postupak prenamene bude u skladu i sa odredbama Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čak iako je njen osnov Uredba Vlade. Rešenje o prinudnoj prenameni zemljišta uručeno je meštanima suprotno odredbama članova 84-90 Zakona o državnom premeru i katastru, a nigde se nepojavljuju i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za davanje saglasnosti. Iz svega navedenog PAKT zaključuje da su prilikom nasilne prenamene zemljišta meštana grubo prekršena pravila postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, te stoga očekuje od institucija Republike Srbije da u celosti ponište ovakva kolektivna rešenja koja su doneta 22. i 23. novembra za oko 300 domaćinstava Jadarske doline.

Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT podseća javnost i da je Republički geodetski zavod odbio da dostavi PAKT-u dokumentaciju o uslugama koje su pružali Rio Tintu u periodu od 2011. do 2017. godine kada je ova javna institucija prihodovala od kompanije 1.437.112 rsd. Naknadno je utvrđeno da je Republički geodetski zavod bez znanja i saglasnosti građana stranoj kompaniji stavljao na uvid i izdavao listove nepokretnosti i kopije planova koji sadrže i jedinstvene matične brojeve meštana čime je grubo prekršen i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Svi pomenuti podaci potom su ustupljeni advokatskoj kancelariji kompanije Dilojte tuš koja komunicira sa meštanima i vrlo suptilno ih upozorava da ih čeka eksproprijacija imovine ukoliko se ne odluče na postupak da svoja imanja prodaju kompaniji Rio Tinto.