Aleksandar Vučić i Ana Brnabić objavili su ovih dana svečano sa vrha Kablama rat ekološkim aktivistima i njih dvoje treba da znaju da neće biti mira dok im ne vidimo leđa. Pored nepočinstava koje otvoreno čine nad prirodom u Srbiji, pomenuti dvojac uveliko rukovodi i hiperprodukcijom zakonskih odredbi, gde u galimatijasu nadolazećih zakona teško može i da se isprati šta se predlaže, a šta na brzinu usvaja.

foto: N1

Tako smo juče saznali da sledi usvajanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Poznato je da već nekoliko godina nad Srbijom stoji uslov u klasteru 4 ili Poglavlju 27 kada je u pitanju usklađivanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa evropskim normama. Bilo je i previše vremena da se otvori ozbiljna diskusija na ovu temu povodom vrlo značajnog Zakona, ali je Aleksandar Vučić još jednom ogolio svoju potrebu da vlada autokratski ne dozvoljavajući druga viđenja i predloge.

Naime, dužni smo javnost objasniti šta narod Srbije čeka usvajanjem Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a najslikoviti je primer slučaja Rio Tinta i rudnika litijuma. PAKT je objavio da je Rio Tinto plaćao domaće fakultete odnosno najumnije ljude ove države iz raznoraznih oblasti. Fakulteti su odbili da objave šta su to za Rio Tinto radili, kao i imena profesora. Problem je u tome što se većina tih profesora nalazi na listi ministarstva koje imenuje Regulatorno telo da oceni Rio Tintovu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, pa možemo doći u situaciju da su ista imena radili istraživanja za Rio Tinto, a potom učestvovala u Regulatornom telu koje će ocenjivati Studiju koja je urađena na osnovu njihovih nalaza. To i takvo „Regulatorno telo“ nema pre svega jasan pravni status, ali ni potreban integritet i nezavisnost od Vlade i ministarstva.

Hitnim usvajanjem Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, propuštena je prilika da se krene sa izgradnjom poverenja u institucije sistema, tako što bi se recimo, za projekte za koje postoji uznemirenje javnosti raspisao međunarodni tender za sastav Regulatornog tela koje bi na nezavistan način ocenilo predloženu Studiju. Drugi način je, da se Regulatorno telo i svi naučnici koji učestvuju u njemu učine nezavisnim organom sa stepenom nezavisnosti barem poput Kancelarije poverenika od javnog značaja.

Nažalost, imamo posla sa ljudima koji misle baš suprotno! Koji zarad svoje lične zarade i političkih poena imaju plan da Srbiju pretvore u Evropsku deponiju.

Da je drugačije makar bi u članu 26. bio predviđen rok za primedbe na Studiju duži od 30 dana, jer je gotovo nemoguće zamisliti da aktivisti, pa i stručna lica, pored svojih redovnih obaveza pročitaju i analiziraju oko 100 stranica Studije i napišu obrazložene komentare. Takav je bio slučaj sa Studijom Rio Tinta koja se na javnoj raspravi našla, gle čuda, pred novogodišnje praznike.

Pošto ništa od navedenog nije urađeno pozivamo Vladu da iz Skupštine povuče ovaj Predlog zakona i da se ne bi uludo propuštala prilika da se zakonskom regulativom život građana Srbije učini kvalitetnijim i zdravijim.

LETOPIS RIO TINTA SA MADAGASKARA

Rudarstvo rutinski i sistemski narušava i uništava život lјudi i po nepisanom pravilu primorava ih da se sele sa svoje zemlјe i uništava prirodno okruženje od kojeg zavise. Često proširenje rudarstva i izvlačenje resursa od strane velikih korporacija donosi sa sobom nasilјe i zastrašivanje. Rio Tintov rudnik KMM na Madagaskaru trebalo je da predstavlјa primer "društvene odgovornosti preduzeća" i najbolјe prakse u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, ovaj projekat Britansko-Australijske kompanije kod lokalnog stanovništva vrlo brzo izaziva nezadovoljstvo i zabrinutost zbog kršenja zakonskih zaštićenih zona i izloženosti zračenju...

Da li se Srbija nesluteći našla na putu Britanskog novog kolonijalizma? Naime, poslednji izveštaji govore da čak 101 kompanija koja se kotira na Londonskoj berzi LSE ( većina njih britanskih ), imaju rudarske operacije u Africi. U pitanju je 6,6 milijardi barela nafte, 3,6 milijardi tona uglјa, 80 miliona unci zlata, platine, dijamanata, gasa i mnogo toga... U konačnici, ove kompanije kontrolišu plen vredan više od 1 trilion dolara. Sa druge strane, Britanska Vlada tesno sarađuje sa režimima u Africi koji su liberalizovali trgovinske i investicione uslove, oni se takođe dosledno suprotstavlјaju afričkim zemlјama koje postavlјaju regulatorne ili zaštitne prepreke po pitanju eksploatacije prirodnih resursa, dok su glavni zagovornici politika promovisanja niskih poreza i taksi na eksploataciju. Danas se afrički kontinent suočava sa kolonijalnom invazijom koja je gotovo jednako razorna po uticaju kao i ona koju je pretrpela tokom devetnaestog veka. Da li Srbiju čeka sličan scenario ?

* predeo između Dvorske i Stupnice - lokacija jalovišta kompanije Rio Tinto

Četvrto po veličini ostrvo na svetu i jedna od najsiromašnijih zemalјa – Madagaskar, poznat je po svom jedinstvenom biodiverzitetu. Ipak, projekat KIT-a Madagaskar Minerals (KMM) (80% u vlasništvu kompanije Rio Tinto, 20%  Vlade Madagaskara) uništava taj jedinstven biodiverzitet, živote lokalnog stanovništva i čini, prema svim dostupnim izveštajima, nepopravlјivu štetu bogatoj i jedinstvenoj životnoj sredini ovog područja. Rudnik KMM ekstraktuje ilmenit, koji se koristi u titanu i kao pigment u pastama za zube, bojama i zaštitnoj kremi od sunca. Rudnik je već naneo štetu hiljadama domicilnog stanovništva, jednima koji su se prisilno raselili, i drugima koji oboljevaju usled negativnog uticaja rudnika. Uzimajući ilmenit sa 6.000 hektara mineralom bogatih peskovitih i jedinstvenih obalskih šuma, Rio Tinto tvrdi da je rehabilitovano preko 1000 hektara uz neto pozitivan uticaj biodiverziteta (NPI) u regionu. Na osnovu ovih tvrdnji, 2009. godine Rio Tinto je uz dobro promovisani program rekultivacije životne sredine dobio i zeleno priznanje!!!

Međutim, ova priča donekle je disonantna sa pozicija lokalnih zajednica i međunarodnih aktivista koji su osporili tvrdnje i obaveze kompanije o socijalnim i ekološkim unapređenjima i održivom razvoju. U septembru 2015. Godine Common and the World Rainforest Movement (WRM) obavili su zajedničku terensku posetu kako bi istražili projekat kompenzacije biodiverziteta Rio Tinta KMM u regionu Anosi na jugoistoku Madagaskara.

Terenska istraga otkrila je da se stvarnost oko lokacije koja je posećena veoma razlikuje od slike predstavlјene u sjajnim brošurama koje je kompanija Rio Tinto distribuirala u inostranstvu. Kompenzacija biodiverziteta povezana sa rudnikom ilmenita Rio Tinto KMM na Madagaskaru široko je reklamirana kao primer modela kompenzacije biodiverziteta koji je korišćen za opravdanje uništavanja jedinstvene šume u primorskom pojasu - šume sa izuzetno visokim endemizmom vrsta. Ono što je istraga pronašla na ofset lokaciji za biodiverzitet Bemangidi-Ivohibe bilo je sve samo ne primerno na mnogo načina. WRM istraga je utvrdila da je inicijativa Rio Tinta za rehabilitaciju biodiverziteta koji će doprineti „neto pozitivnom uticaju“ na biodiverzitet u regionu pogođenim rudnikom ilmenita KMM je u najmanju ruku obmanjujuća.

*rudnik na Madagaskaru - izvor ejatlas.org

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

Belo da belje ne može biti…

Ilmenit je mineral ekstrahovan za stvaranje titanijum dioksida (TiO₂), industrijskog belitera koji se koristi u svemu od boja do paste. U istraživanju zemalјa INSTN-a (Nacionalni institut za nuklearne nauke i tehnologiju), izveštava se da 23 miliona tona teškog metala koncentrat (HMC) obrađuje KMM kako bi isporučio cca. 750.000 tona ilmenita godišnje, tokom projektovane 40-godišnje operacije.

Prisustvo prirodnih radioaktivnih materija (NORM) kao što su uranijum i torijum, prirodno se javlјa u mineralnom pesku na Madagaskaru. U bogatoj ilmenitskoj deponiji koju KMM čisti, Cirkon i Monazit su prisutni kao nusproizvodi u procesu ekstrakcije. I Cirkon i Monazit sadrže radionukleide i zajedno koncentrišu sadržaj uranijum-238 i torijum-232, čime povećavaju NORM. Na primer, kada je Monazit odvojen od ilmenita, on sadrži između 5-7% torijuma (Th232) i između 0.1-0.3% Uranijuma (U238).

Visoka količina mineralnog peska koji se eksploatiše u KMM operaciji dodatno povećavaju brzinu doziranja NORM i gama zraka u blizini rudarskih operacija. Povišeni nivoi NORM-a mogu stoga povećavati emisiju zračenja. Što je još važnije, torijum je alfa emiter, tako da prašina koja se udiše može predstavljati značajanu radiološku opasnost! Opasnost po lokalno stanovništvo preti i od Torijuma koji je glavna radioaktivna komponenta Monazita i može isteći iz jalovine u lokalne reke i polјoprivredno zemlјište. Ovakav NORM-doprinos izlivanja može se neprimetno preneti na ribu, čineći je radioaktivno zagađenom i koja može ostvariti uticaj i na lokalno stanovništvo koje kupuje i jede ribu sa lokalnog tržišta. Prisustvo tormijuma u jalovini može štetno uticati na stanovništvo hiljadama godina....

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kao po nepisanom pravilu lokalne institucije nemaju kapaciteta koji su potrebni za praćenje i regulisanje projekata stranih kompanija. Slabo civilno društvo i nedovolјne konsultacije o zakonu o rudarstvu u zemlјi ostavljaju lokalno stanovništvo na milost i nemilost stranih korporacija. Nedavna ostavka Odbora za biodiverzitet, samo tri godine nakon raspuštanja Nezavisnog savetodavnog odbora (KMM), produbila je zabrinutost zbog nedostatka nadzora nad rudarskim operacijama Rio Tinta na Madagaskaru. U pismu koji su potpisali : Rob Brett, Jorg Ganzhorn, Porter P. Lovri II i Paul P. Smith, kaže se da je njihova ostavka usledila nakon odluke Rio Tinta da promeni pristup „neto pozitivnom uticaju“ (NPI) na životnu sredinu i zameni ga poštovanjem lokalnih pravnih i regulatornih odredbi, što je prema oceni članova nedopustivo jer se Rio Tinto time značajno razrešio odgovornosti i obaveze u pogledu očuvanja biodiverziteta.

Međutim, anglo-australiska kompanija nije se proslavila ni u dijalogu sa lokalnim stanovništvom. Naime, kako tvrde lokalni stanovnici kompanija Rio Tinto nudila je domicilnom stanovništvu otkup zemljišta po ceni od 0,04 do 0,03 evra po hektaru i od ove „nepristojne ponude“ nije odstupala. Nakon toga lokalno stanovništvo odlučilo je da blokira kompletan rudnik, pa su se u zarobljeništvu iznenada našli kompletno rukovodstvo rudnika i oko 200 rudara. Blokada je trajala četiri dana, kada su kombinovane snage policije i vojske, potpomognute padobranskim jedinicama rasterale demonstrante i oslobodile rukovodstvo i rudare. Prema tvrdnjama nadležnih bio je upotrebljen samo suzavac.

Ali nije se na tome završilo, isti ti zarobljeni rudari su u martu 2018. godine stupili u generalni štrajk protestujući protiv rukovodstva kompanije. Radnici na operacijama Rio Tinto KIT Madagaskar Minerals (KMM) su u roku od pet dana uništili rudarske alate dva puta nakon što je rukovodstvo prekršilo njihov kolektivni ugovor o povećanju plata. Sindikat je tvrdio da ovakav pristup kompanije utiče na radnike na nižim rang listama plata i da ti radnici u postojećim uslovima ne mogu da ostvare nameravanu paritetnu kupovnu moć dogovorenu po kolektivnom ugovoru, drugim rečima, ne zarađuju za minimalnu potrošačku korpu. Umesto toga, supervizori i menadžeri imaju koristi od ovakvog pristupa rukovodstva, što krši kolektivni ugovor. Prema sindikatu, radnici u KMM-u primaju vrlo niske zarade, u proseku oko 45 dolara mesečno, a prema informacijama sa lica mesta, zastrašivanje i prinuda i dalje se sprovode nad članovima sindikata rudnika. Da li ovakav scenario čeka i radnike u Srbiji ?

Izveštač Ujedinjen Nacija za lјudska prava na Madagaskaru apelovao je na vladu Madagaskara da reši propuste vezane za postupak revizije Rudarskog kodeksa koji ispunjava standarde o lјudskim pravima. On poziva Vladu Madagaskara da postane član EITA i u potpunosti usaglasi "građanski pristup sudovima kako bi se osiguralo da se sprovode zakoni o zaštiti živote sredine" i zahteva da građani ne budu inkriminisani ili na drugi način sprečeni "u ostvarivanju" njihovih prava na slobodu izražavanja i udruživanja.

Posebno poziva privrednike i druge organizacije koje rade na Madagaskaru da "poštuju prava zajednica na informisanje, učešće i pravni lek".

Iako su na području Srbije, odnosno Loznice i Gornjeg Jadra prisutni već više od 15 godina, iz kompanije Rio Tinto se ne mogu dobiti informacije o tome kako će izgledati flotacija litijuma i bora, i koji će biti sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište. Bez ovih odgovora, nema ni diskusije u Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma, koga su nezadovoljni građani i civilno društvo proglasili za nevažeći. Podrinjski anti korupcijski tim je došao do izveštaja Zavoda za javno zdravlje Šabac iz maja meseca 2013. godine u kojem se kompanije Rio Tinto preporučuje da zatvori jednu od bušotina na Brezjaku sa koje je uzorkovana podzemna voda zbog povišene koncetracije amonijum jona, gvožđa, bora i fenola. U izveštaju se navodi i da je utvrđena značajna količina litijuma i silicijuma u vodi za koje ne postoji norma u važećim propisima Republike Srbije. Izveštaj u celosti možete pogledati OVDE.

izvori : Friends of the earth and  Common and the World Rainforest Movement

pripremio : Miroslav Mijatović

prof RATKO RISTIĆ

Sramno istupanje dekanke rudarskog fakulteta u dnevnom listu „Danas“ teledirigovano je iz kancelarija Rio Tinta i kabineta Aleksandra Vučića i to je sasvim jasno. Mada se prorektor prof Ratko Ristić ume braniti sam, osećamo potrebu i obavezu da istupimo u javnosti i konačno pitamo dekanku da javnosti razjasni niz situacija na koje godinama duguje odgovore.Pošto se konačno odlučila da istupa u javnosti, Podrinjski antikorupcijski tim – Pakt zahteva od dekanke Abolmasov odgovore na sledeća pitanja:

• Zašto ste dozvolili da se sa Rio Tintom sklapaju ugovori koji sadrže klauzulu tajnosti, kada na to kao javna institucija, niste imali pravo, što je kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i potvrdila.
• Zašto ste odbijali godinama da javnosti date na uvid kakve ste usluge radili za Rio Tinto?
• Šta je fakultet uradio sa 100.530.172 rsd koje je prihodovao od Rio Tinta i da li je moguće da je sav taj novac bio dodatni prihod pojedinih profesora na fakultetu?
• Ako nije bio prihod pojedinih profesora, kako je moguće da i pored tolikih prihoda fakultet nije imao sredstva da kupi 5 polarizacionih mikroskopa BEL-3000P, pa je morao da traži donaciju Rio Tinta u iznosu od 8.820 evra i zar upravo ova donacija ne govori o prirodi odnosa fakulteta i kompanije?

U isćekivanju odgovora, gospođo Abolmasov, profesor Ratko Ristić je moralna karotida Srbije i stub oko koga se okupljaju ljudi koji ne misle da je sve u ovoj državi na prodaju za razliku od vas sa rudarskog fakulteta. Čast i obraz se prodaju samo jednom, draga gospođo Abolmasov.

A u kakvoj ste nervozi pokazuje i tvrdnja da je prorektor uticao svojim istupima na loš upis na rudarski fakultet. Upravo takva vaša tvrdnja je neozbiljna, licimerna i demagoška jer je rudarski fakultet i pre tri decenije važio za fakultet koji je lako upisati i za koji ne vlada nikakvo interesovanje, pa su Vaše optužbe zlonamerne i krajne licimerne.

Iako sa cenenjim profesorom ne delimo ista politička uverenja, cenimo da ste Vi poslednji koji o njemu treba da sudite!

RIO TINTO O ČINJENICAMA – PAPIR TRPI SVE !!!

Organizacije građanskog društva – Koalicija perotiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim PAKT reaguju na PR tekst kompanije Rio Tinto „Činjenice su važne“ objavljenog u gotovo svim medijima, a koji obiluje manipulativnim podacima i time dovodi u zabludu zainteresovanu javnost u Srbiji.

Jedino što je u navedenom tekstu tačno jeste da kompanija razvija projekat skoro već dve decenije. Te dve decenije obeležene su: netransparetnošću, nepoštovanjem zakona, manipulacijama, saradnjom sa svim vlastima iza zatvorenih vrata, pritiscima i ucenama meštana. I pored toga kompanija se drznula da obavesti javnost da se prava istina može pročitati samo na njihovom sajtu, a da su sve ostalo „pogrešne interpretacije“.

Po prvi put kompanija obaveštava javnost da je sarađivala sa 40 univerzitetskih profesora, a udruženja podsećaju da i nakon 6 meseci od postavljenog pitanja još nisu poznata imena profesora, što kompanija pravda zaštitom podataka o ličnosti. PAKT i Koalicija podsećaju da objavljivanje imena i prezimena profesora koji su sarađivali sa Rio Tintom nikako ne mogu biti prikrivana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Činjenica ili pogrešna interpretacija Rio Tinta?

Kompanija u daljem tekstu lamentira na obimnoj dokumentaciji koju je kako kažu, nemoguće predstaviti u celosti javnosti. Međutim, prilikom naučne rasprave u SANU od „silne“ dokumentacije predstavnici kompanije nisu imali odgovore na mnoga pitanja naših cenjenih akademika, a podsećamo da je to bila prilika da se istraživanja predstave i naučni pogledi brane. Lepe želje i obećanja pala su u vodu za samo dva dana naučnog skupa u SANU.

Dalje, kompanija vrlo vešto propušta u PR tekstu da obavesti javnost da su pre naučnih studija i analiza u toku ishodovanja dozvola i saglasnosti prekršeni mnogobrojni zakoni Republike Srbije : od Ustava, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o šumama, pa do Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o studiji procene uticaja na životnu sredinu.

Udruženja ocenjuju i da je krajnje neprihvatljivo da se Ustavni sud skoro 9 meseci ne izjašnjava na 1600 podnetih Inicijativa, od strane udruženja i građana, za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom je proglašen Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“ u kojem se traži obustava svih pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu odredbi Uredbe Vlade o utvrđivanju PPPPN-a „Jadar“.

Šest je popodne..Sedim kući, zvoni telefon..zove me Nebojša....Rio Tinto pravi promociju u lokalu Korzo...“Idi majke ti vidi u čemu je stvar“...uzimam bajs i palim...stižem na polovinu prezentacije...apoteka i bajka...sve će cvetati, sve će se razvijati...već ispričana priča, mnogo puta..naravno laž sustiže laž....oproban recept, stari su to manipulatori...završava se prezentacija, pitaju jel ima šta nejasno da pojasne....ja dižem ruku...“Izvinite, odakle vama pravo da se promovišete kada je projekat Jadar zvanično ukinut od strane Vlade Republike Srbije...uostalom, šta tražite vi u Loznici još?“ Onda se narod oslobodio i kreću pitanja kao na traci...samo pitanja, nema odgovora....a onda vrhunac..bivši direktor Poreske uprave pita „Zašto se daju donacije klubovima, ako je projekat obustavljen i zar to nije primer „meke“ korupcije?“

• „Vidite gospodine“...uključi se novopečeni potparol kompanije „mi smo donirali i sanitet Domu zdravlja, pa je tako gospodinu Mijatoviću spašen život kad je kolima prebačen u Valjevo“...

Ostadoh zapanjen u momentu...“matiran“ u jednom potezu...bez snage da odgovorim...u neverici dokle su majstori spremni da idu (aludirajući na infarkt koji sam preživeo u julu 2022. godine)....elem najmanje sam ovde ja bitan....

Najnoviji spin, ili ako hoćete manipulacija kompanije, da je nakon pokretanja serije (a verujte mi da će biti serija) protesta u plaćenim terminima po lokalnim udvoričkim medijima haje za propuštenim šansama da se kao vodi argumentovan dijalog o tehnološkim i ekološkim aspektima projekta.

Dragi ljudi, verujte kome hoćete, ali bi ovo trebalo da znate.

-Iako se poziva na argumentovan dijalog, Rio Tinto ni do danas nije uspeo da registruje patent (tehnološki način dobijanja litijuma).

-Studiju procene uticaja na životnu sredinu izrađuje niko drugi do plaćeni stručnjaci po narudžbini Rio Tinta (u kojoj slobodno mogu da pišu bajke - primer je da će voda koja bude vraćana iz postrojenja u Jadar biti kvalitetnija od vode iz reke), a usvaja Komisija ministarstva, u kojoj postoji opasnost da se pojave isti oni profesori koji su izrađivali Studiju po narudžbini Rio Tinta.

-Biološki i još par referentnih instituta u Srbiji izjasnilo se da je protiv projekta koji bi fakat ostavio traga na biljne i životinjske vrste u dolini Jadra (o ljudima da nepričamo). Isto je učinila i Srpska akademija nauka i umetnosti (ne ono udruženje građana što je Vidoja učinilo akademikom – već prava SANU).

-Predsednik Vučić je na jednom od poslednjih obraćanja rekao da će tražiti od Nemaca da garantuju za najveće ekološke standarde, a pričajući na ovu temu skoro sa Nemcima u Berlinu rečeno mi je da je Evropa registrovala 54 retka minerala i da je jedan od njih litijum. Na moje pitanje koliko Nemačka kopa retkih minerala na svojoj teritoriji, dobio sam i jasan odgovor, NIJEDAN !!! Kako Vučić može da traži garancije od nekog ko se time ne bavi??? Razmislite...

-Rio Tinto nije uspeo da dokaže da je do sada u projekat uložio preko 200.000.000 dolara, dok naš predsednik tvrdi da je uložena i milijarda. Eklatantan primer čuvara javnog interesa je naš predsednik, dok ozbiljni pravnici tvrde da bi ova njegova izjava mogla da se koristi kao dokaz na Sudu ukoliko eventualno dođe do međunarodne arbitraže.

Ne brinite dragi građani, do tužbe neće doći jer je sigurno da je veći novac u igri. Javni novac i javno dobro, smišljeno da se prelije u privatne džepove. Oni i dalje planiraju rudnik, i rudnik i žrtve. Nama ostaje da skupljamo pare za lečenje ili put u jednom pravcu....

Hoćemo li mirno stajati?

I pored Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja br 071-01-2658/2020-03 od 16.09.2021. da je Rudarsko-geološki fakultet dužan da PAKT-u dostavi traženu dokumentaciju o obavljenim uslugama prema Rio Tintu i Ugovorima o donaciji, fakultet je dopisom 14.10.2021. obavestio PAKT da ne poseduje traženu dokumentaciju!

Podsetimo, nakon što je PAKT po informacijama iz državnog Trezora ustanovio da je Rudarsko-geološki fakultet prihodovao za par godina od kompanije Rio Tinto preko 100,5 miliona dinara, krajem 2020. godine PAKT se obratio fakultetu i prema Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja tražio uvid u dokumentaciju koju je vršeći usluge za Rio Tinto fakultet uradio za njih. Traženo je i da Fakultet dostavi i Ugovore prema kojima je Rio Tinto uplaćivao danacije ovoj visokoškolskoj ustanovi, ali i plaćao u ime Fakulteta otpremnice. U odgovoru na Zahtev, fakultet je odbio dostaviti dokumentaciju PAKT-u pozivajući se na Zakon o obligacionim odnosima prema kome su u ugovornoj obavezi da strogo čuvaju "poslovnu tajnu".

___________________________________

Dugo vremena javnost se pitala, zbog čega je Rudarski fakultet primao donacije od kompanije Rio Tinto i to za kupovinu pet mikroskopa (kako se navodi u odgovorima fakulteta) koji koštaju nešto više od milion dinara, kada se samo od posla sa kompanijom zaradilo preko 100 miliona? Prema insajderskim saznanjima PAKT-a, sistem sa fakultetskim istraživanjima i analizama funkcioniše na sledeći način. Kompanija zaključi sa fakultetom Ugovor o pružanju usluga koji se automatski proglasi za poslovnu tajnu. Nakon toga fakultet zaključuje pojedinačne ugovore sa agencijama koje su u većini slučajeva u vlasništvu rodbine ili prijatelja profesora koji će raditi na analizama, a koji su na ugovorima kod Agencija. Istraživanje ili analize se završe, a profesorski rad se u ovim slučajevima plaća preko "prijateljskih" agencija, pa postaje i jasnije kako fakultet nije imao milion dinara za pet mikroskopa, već je pomoć tražio od Rio Tinta.

___________________________________

Iz PAKT-a su smatrali da je ovakvo ponašanje fakulteta kao javne i obrazovne visokoškolske ustanove u Srbiji nedopustivo, pa je na rešenje prvostepenog organa upućena Žalba Povereniku. Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja16. septembra ove godine broj 071-01-2658/2020-03, naložila je Rudarskom fakultetu da dostavi traženu dokumentaciju PAKT-u, ali se fakultet oglušio čak i na Rešenje kancelarije poverenika.

________________________________________________

Na koji način i kako je izvršena "raspodela" oko 100 miliona prihoda od Rio Tinta, gotovo je izvesno da javnost nikad neće saznati. Međutim, nije to jedini problem sa "tamnim Vilajetom" i "transparetnim" projektom Rio Tinta. Kompanija je početkom godine dostavila PAKT-u REDIGOVANI "Elaborat o rezervama" (za čiju dostavu se PAKT obratio Ministarstvu rudarstva, a ovo tražilo ljubazno saglasnost od kompanije da nam dostavi dokument. Naravno prvo je morao proći kontrolu Rio Tinta!). U dostavljenom Elaboratu ne može se videti niti jedno ime autora. Kada je PAKT obelodanio ovakvo "transparetno" ponašanje kompanije, sa druge strane je stigao odgovor da se radi o zaštićenim podacima o ličnosti !? (što nikad nije bilo, da ime i prezime budu tretirani kao zaštićeni podaci o ličnosti - to samo ima kod Rio Tinta). Gde vreba opasnost? Svi navedeni postupci, i kompanije i srpskih institucija, ukazuju da se imena profesora sa razlogom kriju. Kompanija se nada da će na taj način uspeti da sakrije njihov identitet, pa da čak nekoliko njih "progura" i u Komisiju koju će imenovati Ministarstvo rudarstva za odobrenje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu!!!

_______________________________________________

Na kraju, Rudarski fakultet odlučio je da PAKT-u i kancelariji Poverenika ponovo pošalje dopis i dodatno objasni da oni ustvari uopšte ne poseduju traženu dokumentaciju i da je ona automatski po Ugovoru postala i prešla u vlasništvo kompanije Rio Tinto. Da ne znamo u kakvoj državi živimo, teško bi poverovali u nešto slično, ali...

Ovakvo opisano ponašanje državnih organa i institucija navodi samo na jedno. Postoji neko ko se trudio i iscrpeo skoro sve pravno dostupne mehanizme. Ustavni sud ćuti na Inicijativu koju je podneo PAKT, već godinu dana. Upravni sud po Žalba za nasilnu prenamenu zemljišta, takođe. A kada institucije ne funkcionišu i pravda nije dostupna običnom narodu, obično ulica bude jedino rešenje.

Koalicija za integritet, koju čine Biro za društvena istraživanja - BIRODI, Podrinjski antikorupcijski tim-PAKT i Institut za istraživanje korupcije – Kareja zahtevaju od Agencije za sprečavanje korupcije da utvrdi da li su poslanici Srpske napredne stranke, koji su izabrani na listi „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“, u zavisnom odnosu prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, imajući u vidu:

Da Aleksandar Vučić ima najmanje četiri puta veći rejting od Srpske napredne stranke koja noseća stranka liste „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“ i da je izborni rezultat ove liste u velikoj meri zavisan od rejtinga predsednika Republike;

Da je Aleksandar Vučić dao svoje ime, a time i svoj rejting listi „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“,

Da je Aleksandar Vučić promovisao listu „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“ u kampanji i sa pozicije predsednika Republike;

Da je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila najmanje 128 poslaničkih mesta i da su poslanici Srpske napredne stranke u prilici da ne sankcionišu neustavno ponašanje predsednika Republike.

Imajući u vidu član 6. Ustava Republike Srbije koji glasi „Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima“ odnosno njegovu zakonsku operacionalizaciju u članu 40. stav 2. Zakon o sprečavanju korupcije, koji glasi „Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.“ smatramo da su poslanici na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ u zavisnom odnosu spram predsednika Republike.

Naime, predsednik Republike Aleksandar Vučić je listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ dao rejting, a poslanici će po drugi put od 2020. biti u prilici za zaštite od kažnjivosti predsednika Republike za kršenje Ustava na šta su u obavezi po članu 118. Ustava Republike Srbije.

Kao meru za regulaciju ovog rizika predlažemo formiranje Savetodavnog panela pri Agenciji za sprečavanje korupcije koji će se baviti utvrđivanjem kršenja ustava od strane predsednika Republike, a čiji će članovi biti: predstavnik Venecijanske komisije, dva profesora Ustavnog prava koji će biti izabrani na predlog pravnih fakulteta u Srbiji i inostranstvu.

Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT obaveštava javnost da je 27.10.2020. na skupu protiv formiranja rudnika Rio Tinto došlo do grube zloupotrebe protesta od strane Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" na način da je van prvobitnog dogovora o govornicima na protestu, dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto. Na ovaj način protest je ispolitizovan, a najveća potencijalna šteta naneta je samim meštanima. PAKT podseća javnost da smo se problemom rudnika litijuma bavili skoro tri godine i organizaciju su kontaktirali građani tražeći pomoć u borbi protiv rudnika. Bez razmišljanja smo prihvatili poziv da pomognemo, a naš jedini uslov je bio da se ne dozvoli upliv politike i političko "lešinarenje" nad ovim veoma ozbiljnim problemom koji preti čitavoj Zapadnoj Srbiji.

Od početka protesta bilo je vidljivo da porodično udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" koristi resurse GO Dveri iz Loznice i to smo im jasno ukazali, ali očigledno nije vredelo. Uplitanje politike uz neopisivu potrebu za samopromocijom kulminiralo je nažalost danas na skupu, jer je predstavnica udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu", van dogovorenog protokola, pozvala predstavnike Dveri i pokreta Oslobođenje da se obrate prisutnima. PAKT ovim putem obaveštava javnost da ne stoji iza ovakvih jeftinih političkih zloupotreba, koje samo mogu naneti štetu ugroženim meštanima, uz odličan šlagvort vlastima da kompromituju proteste. Iz Podrinjskog antikorupcijskog tima podsećaju da nikada u javnost nisu izlazili bez da su pomenuli građane i da je inicijalni protest organizovan od strane njih. PAKT poziva meštane da pogledaju nastupe predhodnih dana predstavnika porodičnog udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" i da li su i jednom u tim nastupima pomenuti građani, uz neodoljivu potrebu za samopromocijom. Koliko je meštana Krupnja ovo udruženje dovelo na današnji skup? Nula...ali su zato bez pardona doveli Dveri i Oslobođenje. Ipak, najveći problem od strane ovog udruženja je konstatno širenje netačnih informacija koje nikako ne pomažu, a koje su plod neopisive želje za samopromocijom i sveprisutnim diletantizmom. Pretnje koje je potpredsednik Dveri uputio predstavniku PAKT-a, nakon protivljenja da se menja spisak govornika, nisu vredne komentara. 

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želi da obavesti javnost i meštane da nastavljaju beskompromisno borbu protiv otvaranja rudnika Rio Tinto i da se trenutno pripremaju žalbe na Odluke o prenameni poljoprivrednog u građevinsko zemljište, koje ovih dana stižu meštanima na adrese. Takođe se očekuje i odluka Poverenika po žalbi na rešenje Republičkog geodetskog Zavoda kojim se odbijaju javnosti dostaviti podaci šta su iz RGZ-a radili i naplaćivali od Rio Tinta.

Borba se nastavlja i biće stalna i neprestana, uprkos sitnim političkim kalkulantima koje će narod sam brzo "provaliti".

Udruženja "NE DAMO JADAR" i PAKT nakon današnjeg sastanka sa premijerkom Republike Srbije Anom Brnabić na kome je Vladi predato 32.000 potpisa protiv otvaranja rudnika litijuma, obaveštavaju javnost da im je na sastanku predočeno da Vlada Srbije smatra da je projekat "Jadar" jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Iako iz kabineta premijerke ističu da su na istoj strani sa građanima i da im je interes isti, udruženja ni danas na sastanku nisu dobili konkretne odgovore na pitanja : zašto je proces otvaranja rudnika od svog početka netransparentan, zašto se javne institucije  ponašaju prema kompaniji klijentelistički, zašto Rio Tinto ne poštuje zakone Republike Srbije, ko će sanirati potencijalnu deponiju od minimalno 90 miliona tona jalovine, na osnovu čega se veruje kompaniji koja je činila razne zločine prema životnoj sredini i ljudima širom sveta....

Sastanak u Vladi Srbije održan je na inicijativu nezavisnog narodnog poslanika Vladana Glišića, a sa predstavnicima PAKT-a i "NE DAMO JADAR" bile su prof  Dragana Đorđević i prof dr Mirjana Lukić-Anđelković. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog udruženja da se umesto najavljene tri radi jedna - sveobuhvatana, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, najavljene tri studije (posebno za rudnik, hemijsko postrojenje i deponiju) imaju za cilj da se spreči sagledavanje ukupnog štetnog uticaja projekta na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, a i šire.

Predstavnicima udruženja od strane premijerke obećano je da će im u vrlo kratkom vremenskom roku biti stavljena na uvid cost-benefit (analiza troškova) koja bi opravdala proglašeni javni interes.

Sa druge strane, premijerki i njenom timu predočeni su mnogobrojni propusti koji su do sada učinjeni na projektu, od nedostataka obaveznih dokumenata u Prostornom planu posebne namene, njegove obavezne usklađenosti sa višim planskim aktima koja je izostala u ovom slučaju, sveprisutnom sukobu interesa eksperta iz referentnih institucija sistema, zastrašivanje meštana - posebno onih koji ne žele da kompaniji prodaju imovinu, pa sve do nepostupanja nadležnih inspekcijskih službi. Posebno je skrenuta pažnja, da je u dolini Jadra u toku kriminalna seča šuma od strane pojedinih meštana, a pod "pokroviteljstvom" kompanije koja je nakon procene zemljišta dala saglasnost za seču, bez ikakvih adekvatnih dozvola od strane Srbijašuma.

Ana Brnabić obećala je da će uskoro posetiti dolinu Jadra na poziv meštana. Udruženja i dalje veruju da će se nakon cost-benefit analize i objedinjene Studije procene uticaja na životnu sredinu, pokazati da projekat "Jadar" nije izvodljiv, pa samim tim i neprihvatljiv.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ne može čudom da se načudi, zašto je Vlada „obustavila“ projekat rudnika litijuma. Posebno mu nije dobro kada je video cenu litijum-karbonata na svetskom tržištu. Kaže predsednik, da se tom odlukom izgubilo blizu 4 milijarde dolara, ali hajde da prođemo kroz činjenice i da vidimo ko je ovde u gubitku i koliko, i ko je u potencijalnoj zaradi od 4 milijarde dolara?

Piše: Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT

Kada smo pre dve godine analizirali potencijalnu dobit za obe strane ( Rio Tinto i narod Srbije),  pokušali smo da sagledamo vredi li i koliko košta šteta koju bi potencijalni rudnik proizveo po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu. Podsetimo, u tom trenutku tona litijum-karbonata koštala je 5.782 evra po toni. Planirani i proračunati prihodi kompanije izgledali su ovako:

Međutim, u tabeli su prikazani projektovani prihodi Rio Tinta na osnovu njihovih iskazanih podataka, ali celoj računici morali su se pridodati i evidentni troškovi ulaganja. Ovaj proračun urađen je na bazi najava Rio Tinta o ulaganju od 1.800.000.000 evra ( cifre su se menjale i u poslednjim izjavama nadležnih u kompaniji iznosile su 2,4 milijarde dolara) i nisu ukalkulisana značajna ulaganja države u izgradnji brzog puta Šabac-Loznica i njegovog spajanja sa putem Loznica-Valjevo u dužini od 13,4 km kroz Grad Loznicu, izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica, kao i izgradnja pruge Loznica-Valjevo za potrebe samog rudarskog postrojenja. Troškovi su obračunavani prema cenama iz 2020. godine u evrima.

Nivo naknada za korišćenje mineralnog resursa (rudna renta 5% od NETO prihoda), iznosio bi oko 7,6 miliona evra godišnje od trenutka kada bi kompanija prikazala da je otplatila investiciju, uz uslov da korporacija prikaže realni neto prihod ( i ne „budži“ rashode) i kada bi država bila sposobna ovaj iznos da naplati, pa samim tim i iskontroliše. Sudeći po stanju domaćih institucija, država ovakva kakva je trenutno, neće biti to u stanju da realizuje. Naplata poreza na profit od 15% bila bi na nivou od oko 23 miliona evra godišnje, a opet pod uslovom da Rio Tinto ne prikaže nadležnim organima profit od 3 - 10% ili čak “pozitivnu nulu” u poslovanju. Znajući moć i iskustva drugih Vlada u svetu sa kompanijom, teško je poverovati da će domaće institucije biti u stanju da proveravaju verodostojnost podataka koje će prikazivati kompanija. Na ovu računicu treba dodati da Bord direktora Rio Tinta iz Londona više računa na zaradu od skoka akcija ćerke firme nego li na prikazanu neto dobit u Srbiji. Teško je verovati i da na rast akcija Rio Tinta može da utiče famozni „neto prihod“, već informacija kompanije o ukupnim ostvarenim prihodima kao i sam rast proizvodnje.

I tu dolazimo do krucijalnog pitanja za Srbiju i njeno rukovodstvo. Ono se ne odnosi na eventualni rudnik litijuma (za koji smo sigurni da ga neće biti – bez obzira na cenu), već na mnogobrojne lokacije po Srbiji gde su već u toku rudarski projekti ili gde se uveliko planiraju. Kako su i na koji način od strane predsednika i njegovih saradnika štićeni interesi građana Srbije? Da li je Srbija svedena na koloniju i protektorat gde se narodu zamazuju oči sa mizernim platama i rudarskim radnim mestima, dok kajmak skidaju privatne kompanije uz pomoć korumpiranih političara. Pitate se kako? Gde su dokazi? Verujte, oni su itekako vidljivi i opipljivi, upravo kroz primer projekta u dolini Jadra.

Jedino što je tačno predsednik izgovorio pre par dana u spornoj emisiji na jednom ružičastom kanalu je, da je cena litijum-karbonata van svih projekcija skočila na enormnih 70.000 dolara! (cena varira iz nedelje u nedelju, pa ćemo u daljoj računici uzeti 70.000 dolara)

Pomenuta cifra od 4 milijarde, od kojih je predsedniku prvo pošla voda na usta, ustvari predstavlja ukupan prihod Rio Tinta pri trenutnoj vrednosti litijum-karbonata. Treba istaći da se litijum-karbonat trenutno indeksira samo na Kineskoj berzi, gde se trenutno trguje ovim akcijama. Verujemo da je predsedniku pošla voda na usta, ukoliko je planirao da kupi po neku akciju Rio Tinta, jer bi te 4 milijarde dolara samo uticale na skok akcija kompanije (čitaj privatne džepove), dok narod Srbije ništa ne bi imao od toga. I tu nije kraj, već tek početak ove čudne Vučićeve računice.

Naime, u „Vučićevoj matematici“ nigde se ne pojavljuju troškovi Rio Tinta, koji su 2020. godine projektovani u računici PAKT-a na 398.554.000 dolara. U uslovima svetske krize i evidentnog rasta cena, ovaj iznos troškova slobodno možemo pomnožiti sa 2. Međutim, na predsednikov iznos od 4 milijarde ukupnih prihoda Rio Tinta, stvarna neto zarada bi bila projektovana na 1,13 milijardi dolara, od čega bi rudna renta od 5% (pod gore pomenutim uslovima da se prikažu stvarni neto prihodi – malo verovatno) iznosila 56.432.691 dolara koja bi se potom u odnosu 40%-60% delila na lokalnu samoupravu i nacionalni budžet. To znači da bi lokalna samouprava u Loznici dobila daleko manje od najavljenih 300-400 miliona dolara (za koje se predsednik galantno „otvorio“ najavljujući od Loznice srpski Tokio), odnosno dobijala bi u najboljem slučaju 22.573.076 dolara. Bitno je napomenuti da do ovih iznosa postoji mnogo „AKO“ i oni se kao takvi ne mogu smatrati pouzdanim ni u kom smislu, kao ni hipotetička računica koju smo izveli ovim povodom.

Otvarajući se prema stranom kapitalu, Kina je uspostavila koncept „Joint venture“ ili neki vid javno-privatnog partnerstva u kome narod i kompanija dele akcije u odnosu 49,5%-49,5%, dok 1% iliti takozvanu „zlatnu akciju“ zadržava Vlada. Koncept je da se stranom ulagaču prepusti upravljanje kompanijom uz ravnopravnu zaradu svih akcionara tj. pravednu raspodelu dobiti, dok bi krupne i bitne odluke (čitaj kontrolu nad projektom) držala Vlada sa „zlatnom akcijom“. Na ovaj način Kinezi su napravili otklon od surovog američkog kapitalističkog modela iz 19. veka u kojem su se potrebe naroda za boljim i kvalitetnijim životom svodile na puko radno mesto i diskutabilnu platu. Ne bih ulazio u dalju razradu Kineskog koncepta (koji ima nekih drugih mana), ali osnovno je pitanje, zašto se Vučić i Siniša Mali nisu bar držali Kineskog modela kada su u bescenje Kinezima u Boru na izvolite poklonili rudnik, a po istom principu se planira njih još 40!? Zašto u tom slučaju nije primenjen model u kojem bi narod bio ravnopravni vlasnik akcija kao i Zi Đin uz upravljačko pravo koje bi imala Vlada? Shvatamo li na kakvu vrstu prevare pristajemo i koji je obim pljačke građana Srbije?

Za kraj, a nakon uslova svih uslova o potpunoj zaštiti životne sredine, prvi i osnovni zahtev građana Srbije prema vlastima mora biti odustajanje od koncepta proglašavanja javnog interesa za projekte privatnih kompanija i promena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kojem bi se odustalo od surovog i pljačkaškog kapitalističkog koncepta, gde se interes građana gleda samo kroz radna mesta.

AKCIJE NA SUNCE GOSPODO, Norveška nije tako daleko!

*Ovaj text je nastao u okviru projekta “Less corruption-Higher Quality Enviroment”, koji je podržala European Endowment for Democracy. Stavovi i mišljenja izneti u tekstu ne održavaju mišljenje i stav donatora.                                                                                    

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

IZDVOJENO MIŠLjENjE SINIŠE JANKOVIĆA ČLANA RADNE GRUPE ZA IZRADU NACRTA NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE U SRBIJI ZA PERIOD 2023-2028. GODINE

Na osnovu čl. 8. i 10. Poslovnika o radu Radne grupe za izradu nacrta Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji za period 2023-2028. godine i pratećeg akcionog plana, kao član navedene Radne grupe javno saopštavam svoje izdvojeno mišljenje i lični stav koji se razlikuje od stavova ostalih članova i Radne grupe u celini:

Shodno svom profesionalnom iskustvu, stručnom znanju i konsultacijama sa Inicijativom za integritet, smatram da postupak izrade dokumenta od nacionalnog značaja za borbu protiv korupcije u Srbiji, kao i njegova sadržina ne odgvovaraju stvarnim potrebama borbe protiv korupcije u Srbiji.

Iako sam učestvovao u radu svih podgrupa, dajući svoj maksimalan doprinos, ostao sam gotovo usamljen u naporima da se gorućem problemu u Srbiji posveti pažnja koju zaslužuje. Pri tome je od strane donosioca odluke formalno prikazan visok nivo pažnje, ali je ona suštinski izostala.

Osnovni razlog za tako oštar stav je odsustvo minimuma profesionalnog pristupa izradi navedenog nacrta, koje se ogleda u potpunom zanemarivanju osnovnih principa metodologije. Time je izbegnuto istraživanje korupcije, usled čega je izrada navedenog nacrta lutala neistraženim poljem, kao u magli. Postupak izrade navedenog nacrta posebno je bio nesposoban ali i nevoljan da prepozna političku korupciju kao najopasniji pojavni oblik korupcije.

Sve što je u prethodnim mesecima učinjeno išlo je u pravcu izrade nacrta Nacionalne strategije za fiktivnu a ne stvarnu borbu protiv korupcije. Ja kao predstavnik organizacije civilnog društva koja se zalaže za stvarnu i beskompromisnu borbu protiv korupcije u Srbiji, ne želim da dajem legitimitet fiktivnoj borbi protiv korupcije.

Ovaj stav podržava i Inicijativa za integritet koju osim Kareje čine Biro za društvena istraživanja BIRODI i Podrinjski antikorupcijski tim PAKT.

U Pančevu, 11.8.2023. godine

Siniša Janković

član Radne grupe kao predstavnik OCD

Institut za istraživanje korupcije Kareja

Kuća ljudskih prava i demokratije u Beogradu osuđuje predloženo rešenje iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojim se pristup pravdi uslovljava plaćanjem sudskih taksi. Dugo trajanje sudskih postupaka, nepristupačna visina sudskih taksi i troškova pravne pomoći već sada veliki broj građana ostavlja bez mogućnosti da zaštite svoja prava u sudskom postupku. Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo pojedinca da svoju pravnu stvar iznese pred sud bez bilo kakvih zakonskih i praktičnih prepreka. Nacrt zakona značajno uvećava postojeće prepreke i građanima direktno povređuje Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, i time diskriminiše građane s obzirom na imovno stanje.

Nacrt koji predlaže Ministarstvo pravde predviđa da se podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u zakonskom roku od 8 dana, smatra povučenim. To znači da će se tužba, odgovor na tužbu ili žalba smatrati povučenim, odnosno da građani po prvi put zbog neplaćanja sudske takse u ovako kratkom roku mogu ostati bez sudske zaštite.

Prema Polaznom izveštaju o praćenju stanja pravosuđa za Srbiju  koje je sprovelo 12 organizacija civilnog društva, čak 73% građana Srbije smatra da su troškovi sudskih postupaka previsoki. Najavljene izmene naročito će teško pogoditi građane koji žele da zaštite prava iz radnog odnosa. Primera radi, građanin koji potražuje tri neisplaćene prosečne zarade bi morao da plati iznos od 13 700,00 dinara inače bi se njegova tužba smatrala povučenom. Prema podacima Istraživanje SILC, 34,3% stanovništva Republike Srbije (2,28 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Predloženim izmenama se u potpunosti obesmišljava Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, jer građanima koji ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, koja ne podrazumeva automatski i oslobađanje od sudskih taksi,  može biti uskraćen pristup sudu. Ostvarenje i zaštita prava građana ne sme biti ograničena samo na one koji imaju novac da plate sudsku zaštitu.

Budući da predloženo zakonsko rešenje predstavlja povredu Ustavom garantovanih prava i diskriminiše građane slabijeg imovnog stanja, pozivamo Ministarstvo pravde da ovaj Nacrt zakona povuče iz procedure i da prilikom izrade sledećeg Nacrta zakona radna grupa posebno uzme u obzir činjenicu da se više od trećine građana Srbije nalazi na  granici siromaštva.

-          Građanske inicijative

-          Beogradski centar za ljudska prava

-          Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

-          Helsinški odbor za ljudska prava

-          Centar za praktičnu politiku

        -          Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini

        -          Podrinjski anti korupcijski tim

Samo par dana nakon priznanja v.d. direktora Puteva Srbije da je sve tačno oko kriminalnog prenosa nadležnosti sa javnog preduzeća na privatnu firmu Rio Sava exp., od strane predsednika države javnost je obaveštena da je potpisan sporazum o izgradnji obilaznice oko Loznice, koju bi trebalo da gradi kineska kompanija Power Construction Corporation of China, bez ikakvog predhodnog tendera, kao što je uostalomi Rio Tinto uveden u Srbiju.

Izostaje po ne pisanom pravilu bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji upravo oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih još uvek nije obavestio građane Srbije kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta, povoljnijih cena i kvalitetnijih radova. Javnost u Srbiji treba da zna da Aleksandar Vučić direktnim pogodbama sa stranim kompanijama čini da kreditna zaduženja postaju još skuplja, država sve zaduženija, kasa sve praznija, a kriminal i samovolja jednog čoveka – sve veći.

Što se tiče obilaznice oko Loznice, gradonačelnik i njegovo rukovodstvo je ubeđivalo javnost da se radi o javnom interesu i infrastrukturnom napretku, Zoran Drobnjak se potom naciji smejao u lice i priznao da ništa od predhodnog nije tačno i da je istina da projekat i dokumentaciju radi Rio Sava i da ne zna ko će to platiti, da bi glavni mastermajnd čitavog projekta saopštio da u posao izgradnje zaobilaznice uvodi Kinesku firmu, bez ikakve bojazni i strepnje da će kad tad odgovarati za sva nepočinstva koja je učinio prema svom narodu.

Veća ti obilaznica oko Loznice treba Aleksandre Vučiću, i tebi i Zorani Mihailović, Ireni Vujović, Ani Brnabić i Tomislavu Momiroviću jer je ova što je planira Rio Tinto suviše mala da nas zaobiđete u širokom luku i jer već više od godinu dana izbegavate doći u Nedeljice na poziv naroda. Kada Šreder drži slovo na stranačkom mitingu ili Angela Merkel crta pravce međunarodne politike, tada se oni ne pitaju o Kosovu, ali se stranačke falange šalju na sve koji dolaze u Nedeljice da makar čuju u kakve si nas probleme uvalio.

Kasno je za obilaznice predsedniče, tapije i parcele koje smo vam namenili pokloniti stoje, vaše je samo da ih preuzmete i počnete sa izgradnjom domova sa pogledom na rudnik i deponiju. Čekamo i ostale, Zoranu Mihailović, Anu Brnabić, Irenu Vujović, a što da ne i Zorana Drobnjaka. Samo pod tim uslovima biće rudnika i nikako drugačije! Nikakvi referendumi i exproprijacije nas neće pomeriti sa našeg vekovnog ognjišta, u to budite sigurni! O svakodnevnom kršenju Ustava i pravnog poretka Srbije, verujemo da će te se vrlo brzo izjašnjavati pred nekim drugim organima.

Kaže se u Saopštenju za medije koji potpisuju:

- Savez ekoloških organizacija Srbije - ZNAMO DA NE DAMO,  

- Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini,

- NE DAMO JADAR i

- Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT;

Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

_______________________

Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

________________________

Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!

Javnost je upoznata sa prošlim odgovorom ministarstva rudarstva dok je njim "gazdovala" Zorana Mihailović koja je bila i predsedavajući radne grupe, pa je donekle i razumljiv kukavički odgovor iz tadašnjeg ministarstva. PAKT se tada nije žalio povereniku jer je bilo izvesno da dolazi nov ministar koji neće imati razloga šta da krije. NIje se pokazalo da smo bili u pravu i sada je sasvim jasno da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu na državnom nivou, da se projekat uprkos protivljenju lokalne zajednice ipak pokrene.

Tada 11. januara 2022 godine, samo par dana pre nego što će predsednica Vlade Ana Brnabić proglasiti ukidanje Uredbe Vlade kojom je usvojen PPPPM "Jadar", iz ministarstva PAKTu stiže odgovor pozivajući se na član 9. stav 1. tačka 3. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u kojem se između ostalog kaže: "...pored toga, imajući u vidu da su na sastancima članovi Radne grupe razmatrali dalje korake, potencijalne aktivnosti i iznosili lične analize koje nemaju pravno-obavezujuće dejstvo, javno objavljivanje traženih zapisnika sa sastanka radne grupe koji sadrže već navedene lične stavove članova, kao i podataka o projektu bi, sa velikom verovatnoćom, moglo bitno UMANJITI SPOSOBNOST DRŽAVE da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno uticati na otežano ostvarivanje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije...."

Skandalozan Odgovor Ministarstva potpisala lično Zorana Mihailović (mada to nije ptaksa), a sam odgovor pun je nelogičnosti i pravno neutemeljenih tvrdnji, pa nije ni čudo da niko nije hteo da ga potpiše do ministarka lično. S obzirom da predsednica Vlade devet dana kasnije ukida projekat "Jadar", PAKT je smatrao da je irelevantno gibiti dragocene resurse i ulaziti u pravni spor pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, mada je bilo izvesno da bi predmetni spor dobili.

S obzirom da je prisustvo Rio Tinta na terenu uočljivo i da se uveliko odvija dijalog sa lokalnom zajednicom (onim koji su lakomi na pare) iz PAKTa su smatrali da je pogodan trenutak da se otvore zapisnici sa Radne grupe, ali nas je odgovor iz Ministarstva rudarstva, malo je reći, šokirao.

Naime u odgovoru na upit PAKTa i Zahtev da se dostave Zapisnici sa sastanaka Radne grupe, iz MInistarstva rudarstva odgovaraju da ne poseduju tražene Zapisnike, bez uputstva gde se oni nalaze, tačnije gde su "sklonjeni" i ko ih je uklonio iz ministarstva. PAKT će u narednim danima uložiti Žalbu kancelariji Poverenika, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz MInistarstva.

Povodom teksta „Rio Tinto: Radimo u skladu sa propisima“ koji je objavljen na portalu N1 kao reakcija na naše tvrdnje da je postupak prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko meštana Nedeljica, Brezjaka i okoline urađen nezakonito, želimo javnosti da saopštimo sledeće :

Izgleda nam da je nakon novog obraćanja javnosti kompanija Rio Tinto preuzela i ulogu vrhovnog sudije u ovoj državi proglašavajući unapred jednu vrlo spornu proceduru nasilne prenamene zemljišta bez saglasnosti vlasnika u legalnu i zakonitu. Mi bi ipak sačekali da čujemo šta će reći institucije ove države, a dok se one ne oglase, važno je javnosti skrenuti pažnju da su iz kompanije nastavili sa tradicijom da demantuju sami sebe. Naime, u svom odgovoru na naše tvrdnje Rio Tinto legalnost procedure prenamene zemljišta pravda utemeljenjem Rešenja o prenameni u Prostornom planu za područje posebne namene 'Jadar', a samo nekoliko redova potom priznaju da se, zbog potrebe funkcionisanja rudnika na način koji je u skladu sa politikom bezbednosti i zaštite životne sredine i ekonomske isplativosti, razmišlja o promeni lokacije deponije koja je predviđena Prostornim planom. Dakle pojednostavljeno, Prostorni plan posebne namene važi kada je u pitanju prenamena zemljišta, a ne važi kada je u pitanju lokacija deponije i u tom slučaju biće promenjen. PAKT na osnovu svega izrečenog zaključuje da je Prostorni plan za područje posebne namene „Jadar“ donet na brzinu, na silu i poslužiće samo kao osnova za prenamenu zemljišta, a potom će biti menjan i dorađivan. Pitamo institucije sistema, ali i Rio Tinto, zašto se žurilo sa usvajanjem Prostornog plana koji nije kompletan i u kome se ne navodi način ekstrakcije i hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovinu? Ukoliko Rio Tinto nema šta da krije, zašto se žurilo i zašto su javni uvidi i rsprave sprovođene oko novogodišnjih praznika?

PAKT podseća javnost i nadležne institucije da su prilikom ove procedure prekršeni razni zakoni Republike Srbije i da su trenutno pred drugostepenim organom Žalbe građana na zbirna rešenja o prenameni zemljišta. PAKT ističe da Uredba Vlade Srbije kojom je usvojen Prostorni plan, a za koji se kaže da je osnov za prenamenu zemljišta nije dovoljna, već je neophodno da postupak prenamene bude u skladu i sa odredbama Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čak iako je njen osnov Uredba Vlade. Rešenje o prinudnoj prenameni zemljišta uručeno je meštanima suprotno odredbama članova 84-90 Zakona o državnom premeru i katastru, a nigde se nepojavljuju i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za davanje saglasnosti. Iz svega navedenog PAKT zaključuje da su prilikom nasilne prenamene zemljišta meštana grubo prekršena pravila postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, te stoga očekuje od institucija Republike Srbije da u celosti ponište ovakva kolektivna rešenja koja su doneta 22. i 23. novembra za oko 300 domaćinstava Jadarske doline.

Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT podseća javnost i da je Republički geodetski zavod odbio da dostavi PAKT-u dokumentaciju o uslugama koje su pružali Rio Tintu u periodu od 2011. do 2017. godine kada je ova javna institucija prihodovala od kompanije 1.437.112 rsd. Naknadno je utvrđeno da je Republički geodetski zavod bez znanja i saglasnosti građana stranoj kompaniji stavljao na uvid i izdavao listove nepokretnosti i kopije planova koji sadrže i jedinstvene matične brojeve meštana čime je grubo prekršen i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Svi pomenuti podaci potom su ustupljeni advokatskoj kancelariji kompanije Dilojte tuš koja komunicira sa meštanima i vrlo suptilno ih upozorava da ih čeka eksproprijacija imovine ukoliko se ne odluče na postupak da svoja imanja prodaju kompaniji Rio Tinto.

*foto: Aleksandar Kostić

Danas su u bivšoj fabrici Viskoza primećeni zatvoreni plastični kontejneri sumnjivog porekla. Javnosti je poznato da pre određenog vremena nakon polemike u javnosti o čišćenju kruga Viskoze Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo da se sprema akcija uklanjanja zaostalog CS2 pa postoji opravdana sumnja da je akcija u toku, a ma šta da se nalazi u predmetnim kontejnerima oni su svakako nepravilno odloženi čak iako čekaju na dalji transport.

Svakako je na svakom sanduku trebalo da stoji upozorenje da je zapaljivo i otrovno. Sanduci ne bi smeli ovako da stoje odloženi i nezaštićeni. Moraju svi da imaju  bezbednosni list. Ovakva vrsta opasnog otpada inače to mora da se odloži u kavezu koji štiti od prilaska neovlašćenih. Takođe u kavezu mora da postoji tzv. tankvana koja bi u slučaju izlivanja zadržala sadržaj da ne iscuri vani.

Podrinjski antikorupcijski tim, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i Ne damo Jadar zahtevaju hitnu reakciju policije i obaveštenje koje će obavestiti zainteresovanu javnost o čemu se ovde radi?

Povodom poslednjih istupa Zorane Mihailović u javnosti i insajderskih informacija da se podizvođač kompanije Rio Tinto sprema da uveze mašine u dolinu Jadra, udruženja NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini upozoravaju prevashodno javnost, ali i ministarku, predsednika i kompaniju, da se radi o opasnim namerama koje narušavaju ustavni poredak u državi i da građani neće to mirno posmatrati.

foto - Stalex

Ukoliko Rio Tinto pokuša da uveze mašine u dolinu Jadra, kako se najavljuje, blokiraćemo sve ulaske u dolinu i svoja polja branićemo svojim telima. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok Zorana Mihailović – najveći prijatelj i glasnogovornik kompanije unapred zna da se radi o najnovijim tehnologijama, pa da nam to makar saopštava tehnolog, a ne ekonomista! Nema prolaska za mašine dok se narodu „mažu oči“ prividnim i fingiranim referendumom, dok Rio Tintu naše institucije uredno servisiraju izmene Prostornog plana područja posebne namene, odobravaju novu lokaciju za jalovinu pored reke, lokacijske uslove i izmene lokacijskih uslova i razbijaju uticaj na životnu sredinu na tri odvojene studije, dok sa druge strane Ustavni sud i dalje ćuti na 1600 Inicijativa za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade od marta 2020. godine. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok kompanija i naši fakulteti uporno kriju imena profesora koji su radili studije za Rio Tinto, a Agencija za zaštitu životne sredine nasumično donosi sramotne zaključke dok joj vd direktor sedi u Radnoj grupi za implementaciju projekta „Jadar“. Nema prolaska za mašine Rio Tinta sve dok nas Zorana Mihailović, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić ne uvere da su prodali svu svoju imovinu i kupili imanja pored rudnika gde će nastaviti da žive. Samo to je uslov da prihvatimo nepristojne ponude i prazna obećanja njih i njihovih saboraca iz kompanije Rio Tinto.

Do tog trenutka apelujemo na sve nadležne u ovoj državi i kompaniju Rio Tinto da se ne igraju sa vatrom i ne provociraju ogorčeni narod, jer je nama dogorelo do noktiju i više nemamo kud. Uvereni smo da će vojska i policija, kao i u mnogim teškim trenutcima za Srbiju biti uz svoj narod, a ne uz one kojima je profit preči od budućnosti, zdravlja dece i svog naroda.

NEMA PROLASKA ZA MAŠINE RIO TINTA!

Vučićev nerazdvojni saradnik i poslušnik Zoran Drobnjak – direktor JP „Putevi Srbije“ potpisao je punomoćje kompaniji Rio Sava exp. 29. decembra 2020. godine da u ime i za potrebe Puteva Srbije pribavlja tehničku dokumentaciju i realizuje zahteve pred drugim državnim organima u vezi državnog puta IB reda broj 27 Loznica-Valjevo. Ovo je krunski dokaz da se vrh države, na način koji nije zabeležen ni u banana republikama, ponaša kao posilni krupnog kapitala, ali i dokaz da je projekat Jadar unapred dogovoren, a da su najave referenduma čista farsa i obmana velikih promotera, po zlu čuvene kompanije Rio Tinto, Vučića i Mihailovićke.

*foto - nova.rs

Udruženja Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i NE DAMO JADAR došli su u posed dokumenta u kojem se na skandalozan način, bez predhodnog bilo kakvog ugovora, prenose ovlašćenja javnog preduzeća na privatnu stranu kompaniju, čime se stvara zavisan odnos države prema kompaniji, ali i prejudicira konačna odluka o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“. Udruženja postavljaju pitanje direktoru Puteva Srbije, na osnovu kojih ovlašćenja je potpisao punomoćje kompaniji Rio Sava da umesto javnog preduzeća, a za „javni“ put pribavlja lokacijske uslove, izradi Idejno rešenje, Idejni projekat i na kraju i sam projekat za građevinsku dozvolu?

Pokreće se i pitanje zašto bi Rio Sava exp. činila „besplatnu“ uslugu i stvara li se time odnos zavisnosti i preuzetih obaveza između Puteva Srbije i Rio Save ili države i Rio Save?

Udruženja podsećaju da je Prostorni plan za obilaznicu oko Loznice IB 27 usvojen u lokalnom parlamentu i da se tada protestovalo ispred lozničke Skupštine, dok je vlast pravdala usvajanje Prostornog plana za put Loznica-Valjevo interesom građana i da on nema nikakve veze sa Rio Tintom, iako vodi direktno do lokacije planiranog rudnika.

Udruženja traže od Tužilaštva i policije da konačno stanu na stranu naroda i pravde i podhitno uhapse Zorana Drobnjaka, a promoterima Rio Tinta Vučiću i Mihailovićki poručuju da su sve namere i planirane obmane oko referenduma razobličene i da samim tim prestaje i potreba da se Rio Tinto skandalozno reklamira na RTS-u.

Projekat rudnika litijuma u dolini Jadra neće biti realizovan jer je tako narod odlučio!