Devetog aprila tekuće godine, na adresu PAKT-a stigao je poziv od strane kompanije Rio Tinto na serijal "otvorenih razgovora" on-line, pod plaštom "velike zainteresovanosti" nevladinih organizacija za projekat...

PAKT podseća javnost da je udruženje još u toku prošle godine prekinulo svaku komunikaciju sa kompanijom zbog niza kršenja zakonskih procedura Republike Srbije prilikom usvajanja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta  eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", kao i nemogućnosti da se na nizu predhodno realizovanih sastanaka dobiju odgovori na ključna pitanja za projekat. I ovom prilikom podsećamo kompaniju i njihove klijentelističke partnere iz Vlade Republike Srbije da javnosti i dalje duguju odgovore na sledeća pitanja :

- Zašto je PPPN "Jadar" usvajan na brzinu i "preko noći" bez predhodne usklađenosti sa višim planskim aktima : Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica?

- Zašto u PPPN "Jadar" nema dokumenta "Dugoročni program eksploatacije" koji predstavlja stručnu podlogu za izradu PPPN (član 86. Zakona u rudarstvu)?

- Kojim će se tačno hemijskim procesom obrađivati otpadne vode (korak po korak)?

- Šta kompanija planira da radi sa podzemnim vodama za koje se u njihovim dokumentima (Elaborat u rezervama) tvrdi da poseduju povećane količine arsena, sulfida i hlorida?

- Kojim će hemijskim sredstvima biti tretiran ostatak rudnog materijala koji će biti odlagan na deponiju na svega 100m od reke Jadar?

- Zašto se kriju studije koje su državni fakulteti radili za kompaniju, i zašto su na svim dokumentima zatamljena imena autora?

- Kada će kompanija obeštiti građane Loznice za zagađivanje područja preko neispravnih bušotina koje i dalje cure i preko odlaganja istražne isplake na gradsku deponiju u Loznici?

PAKT decidno odbija da bilo šta dalje pregovara sa kompanijom i učestvuje u fingiranim "otvorenim" razgovorima, jer su jedine adrese za sve odgovore : Bord akcionara kompanije Rio Tinto i pre svega Vlada Republike Srbije. Iz PAKT-a upozoravaju sve organizacije da svojim učestvovanjem na "otvorenim razgovorima" sa Rio Tintom, pružaju legitimitet kompaniji i argument pred Bordom akcionara da uspešno sprovode dijalog sa udruženjima građana.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Povodom najave kompanije Rio Tinto da nastavlja sastanke sa lokalnom zajednicom i nevladinim sektorom, Podrinjski antikorupcijski tim-PAKT i udruženje „NE DAMO JADAR“ – jedino reprezentativno udruženje koje čine meštani iz doline Jadra žele da obaveste javnost da kompanija Rio Tinto nastavlja da obmanjuje građane Srbije.

Udruženje „NE DAMO JADAR“ i PAKT neće učestvovati na ovim sastancima, a ovim putem pozivamo i ostale organizacije da decidno odbiju ovaj nepristojan poziv na dalje fingiranje javne debate oko rudnika litijuma. U suprotnom, meštani doline Jadra će svaku organizaciju koja se odazove ovom pozivu smatrati produženom rukom kompanije Rio Tinto!

Udruženja „NE DAMO JADAR“ i PAKT smatraju da je svaki dalji dijalog sa kompanijom besmislen, dok Rio Tinto i nadležne institucije ove države ne daju odgovore na pitanja, kako su i zašto preko noći bespravno usvojili Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma koji nije usklađen sa višim planskim aktima poput Prostornog plana Republike Srbije i Prostornog plana grada Loznice. Pre bilo kakvog dijaloga tražimo da se ovaj nezakonito donet Plan stavi ad-acta kao i svi koraci koji su usledili nakon njegovog usvajanja – poput prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, kao i da kompanija Rio Tinto prestane sa zastrašivanjem i uznemiravanjem meštana doline Jadra oko otkupa njihovog zemljišta. Bez tih koraka nema nikakve priče o bilo kakvom dijalogu!

Niko u naše ime nije ovlašćen da pregovara sa uzurpatorima našeg zemljišta!

PAKT i udruženje „NE DAMO JADAR“i ovom prilikom još jednom poziva nadležne institucije ove države da vrate proceduru oko pokretanja rudnika litijuma u zakonske okvire, jer će u suprotinom biti suočeni sa još masovnijim protestima!

U Loznici 05.12.2020.                                                                                         za Podrinjski antikorupcijski tim

                                                                                                                          I udruženje „NE DAMO JADAR"

                                                                                                                                   Miroslav Mijatović

Organizacije Podrinjski anti korupcijski tim, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini ovim putem obaveštavaju javnost da im se javljaju i oglašavaju mnogobrojna udruženja ogorčena na organizaciju zoom informativnog sastanka kompanije Rio Tinto. U gotovo svim oglašavanjima preovlađuje utisak da se sastanak sveo na bajke ispričane od predstavnika Rio Tinta, uz vrlo malo konkretnih odgovora i uopšte mogućnosti da se postave pitanja, koja su i ovako bila cenzurisana i pažljivo selektovana.

Organizacije PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini još jednom pozivaju sve organizacije na sveopšti bojkot sastanaka koje organizuje Rio Tinto, jer oni samo služe kompaniji da pred Bordom direktora kompanije prikažu kako vode dijalog sa građanima i građanskim društvom.

PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim), NE DAMO JADAR i Koalicija upozoravaju javnost i na opsenarska obećanja kompanije da će u zaštitu životne sredine i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda uložiti 100 miliona dolara i podsećaju da samo jedno postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za Grad veličine oko 100.000 stanovnika košta 20 miliona evra. Pored toga, Rio Tinto navodi da će kompletna investicija u rudnik koštati između 1,5 i 1,8 milijardi dolara, a evropski standard ulaganja u ekološke standarde u odnosu na vrednost investicija, iznosi 3:1, preneseno na projekat „Jadar“ značilo bi da bi kompanija na uloženih 1,5 milijardu dolara u zaštitu životne sredine morala da izdvoji minimalno 450 miliona dolara!!! Sve ovo važi za postojeće i poznate tehnologije, a s obzirom da kompanija navodi da će u dolini Jadra biti primenjena nova tehnologija, ulaganja u životnu sredinu bi morala ići i do 50% od ukupne investicije. Projektom „Jadar“ potencionalno će biti ugroženo preko 2,5 miliona građana Srbije i organizacije smatraju da nema mesta ovakvim opsenarskim pristupima.

Organizacije upozoravaju i da „igra sa investicionim ciframa“ od strane kompanije utiče i na eventualne javne prihode, jer Rio Tinto krije papire koji dokazuju koliko su do sada zaista uložili u projekat, a da sa druge strane postoji mogućnost da kompanija neće plaćati rudnu rentu sve dok ne povrati uložena sredstva.

Od kad je sveta i veka, poznato je da je ljudski obraz na prodaju...Obično ovakve pojave prati i pohlepa i upečatljiv osećaj neodgovornosti. Ovih dana, bivšem Viskozinom magacioneru, a sada Vidojevom džuboksu, pala je napamet ingeniozna ideja. Ne, nije ništa vezano oko RTV Podrinja koje je usput kupio, već je vlasnik televizije Lotel nadum'o da bi mogao u nedostatku finansija, postati i savremni makro, pa je tako prvo rešio da pozove sve zvane i nezvane inženjere iz Viskoze u svoje odaje, da ih lepo "nabrifuje", pa da ih posle kao na tacni isporuči Rio Tintu i za to dobije određenu apanažu. Naime, Rio Tintova zadnjica je velika i dovoljno prostrana da ima dovoljno mesta za sve srebroljubljive i pohlepne, dovoljno je samo da začepite nos i sve ostalo je stvar tehnikalija.

Tako je izvesni trovač i kontaminerac medijskog prostora u Loznici (čije televizije prati broj ljudi srazmeran korenu iz broja posetila fudbalskih utakmica FK Loznica), pa uprkos tome dobija od Vidoja skoro 20 i više miliona dinara godišnje, naših para - svih građana LOznice, pa ni to nije stanju da na valjan način opravda.

Upravo taj trovač i novopečeni vlasnik televizije RTV Podrinje došao je na ingenioznu ideju da u svojim odajama okupi nekolicinu Viskozinih inženjera, uz kaficu da prozbore par reči, a onda da im se organizuje sastanak u Rio Tintu gde bi pitali unpred postavljena pitanja i na taj način pomogli kompaniji da fingira stručnu javnu raspravu.

Sve ovo nam je u lice ispričao jedan od inženjera koji nije pristao na ovaj vid manipulacije i koji ima svoje JA i svoje dostojanstvo.

"Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka"

Ko je sve i kada davao dozvole za primenjena geološka istraživanja Rio Tintu? Kako je i dokle trajala istražna idila kompanije? Zašto se narod pobunio? Čije sve Vlade su potpisivale sporazume i rešenja?

Kada je 2004. godine kompanija došla u dolinu Jadra niko nije ni mogao pretpostaviti kakvo se zlo nadvilo nad Podrinjem, Mačvom i čitavom zapadnom Srbijom. U početku, kompanija je stidljivo komunicirala sa lokalnom zajednicom, davala sitne donacije mesnoj zajednici i fudbalskom klubu, a od meštana dobijala parcele za istraživanje po povoljnim cenama, ali niko u prvom momentu nije ni znao šta se istražuje i u koje svrhe. Istražna idila za Rio Tinto trajala je sve do kraja 2019. godine, kada kompanija prvi put u javnost izlazi sa predlogom Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.

Javna rasprava za PPPPN vođena je u decembru mesecu pred Novogodišnje praznike, bez ikakvih adekvatnih informacija u tom trenutku. Na pitanja predstavnika PAKT-a, koji će biti sastav jalovine, šta se dešava sa otpadnim podzemnim vodama, koje su potrebne količine vode, koje će se hemikalije upotrebljavati i u kojim količinama, adekvatnih odgovora nije bilo. Treba istaći da je Uredbom Vlade Srbije (što je raritet) usvojen PPPPN krajem februara meseca, bez zakonske obaveze da PPPPN bude usklađen sa višim planskim aktima, odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica.

Interesatno je i da nadležno ministarstvo PAKT-u 25. decembra 2020. godine u Dopisu odgovara da operater nije bio u obavezi da pre usvajanja PPPPN izradi „Dugoročni program eksploatacije litijuma na minimalno 10 godina“ uprkos vrlo jasnoj odredbi iz člana 88. tada važećeg Zakona o rudarstvu.

Iz razloga što ni stručnjaci za tako mali vremenski rok za javnu raspravu ne bi sastavili argumentovane primedbe, PAKT je PPPPN proglasio nevažećim i uputio Inicijativu Ustavnom sudu Srbije. Kasnije je Inicijativa dopunjena i potpisana od strane 1600 građana Loznice i Šapca, za svega četiri dana.

Iako predsednik i njegovi bliski saradnici ne propuštaju priliku da javnosti saopšte da su „oni predhodni“ sve potpisali, dokumentacija do koje je došao PAKT demantuje Vučića i stavlja u pravi kontekst i prošle i sadašnje vlasti. Prvo Rešenje odobrava 08.06.2004. godine Vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je ministar rudarstva bio Radomir Naumov tada član DSS, a potpisnik zamenik ministra Đorđe Mihailović, godinu dana kasnije pod istom Vladom i ministrom 26.09.2005. Rešenje potpisuje zamenik ministra Dejan Rajković, koji takođe potpisuje i Rešenje od 15.01.2007. godine. U novoj (drugoj) Vladi Vojislava Koštunice za ministra rudarstva je postavljen takođe kadar DSS – dr Aleksandar Popović koji je i potpisnik Rešenja od 04.01.2008. godine, međutim iste godine dolazi Vlada Mirka Cvetkovića, a sektor rudarstva pripada u raspodeli stranačkog plena SPS-u, pa tako Petar Škundrić novi ministar nije časom časio, već je samo mesec dana nakon stupanja na dužnost potpisao Rešenje 28.08.2008. godine, iako za to nije bilo nikakve potrebe jer je predhodno rešenje trajalo godinu dana. Škundrić i Rešenjem od 15.09.2009. galantno produžuje istražne rokove na više od godinu dana. Rekonstrukcijom Vlade rudarstvo od 2011. godine prelazi u nadležnost ministarstva za zaštitu životne sredine koje u to vreme vodi Oliver Dulić kadar DS, a njegov državni sekretar Bojan Đurić potpisuje naredno Rešenje od 14.04.2011. godine. U međuvremenu 04.07.2011. gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović (G17 plus) sa kompanijom potpisuje Memorandum o saradnji, koji predstavlja dokument o namerama i razumevanju između kompanije i lokalne samouprave, odnosno njenih javnih preduzeća. Sredinom 2012. Vladu preuzima Ivica Dačić, ali ministarstvo rudarstva pripada u raspodeli SNS-u, odnosno ministru Milanu Bačeviću sadašnjem ambasadoru Republike Srbije u Kini, koji 12.12.2013. godine potpisuje Rešenje sa rokom trajanja od 2 godine. U međuvremenu Vladu Srbije preuzima Aleksandar Vučić, a poslovi sa Rio Tintom se intenziviraju. Ministarstvo rudarstva preuzima SPS odnosno ministar Aleksandar Antić koji 22.01.2016. potpisuje Rešenje sa rokom važnosti od 2 godine. U junu 2017. godine Vladu preuzima Ana Brnabić, a mesec dana kasnije novi-stari ministar svoj potpis stavlja i na Memorandum o saradnji koji ne proizvodi nikakve obligacione odnose, već predstavlja namere obe strane o saradnji i razumevanju. Dokument predviđa i osnivanje Radne grupe za projekat „Jadar“.

Antić 22.01.2018. stavlja novi potpis na Rešenje o nastavku geoloških istraživanja Rio Tinta, sa rokom važnosti od dve godine. Pred sam kraj svoj ministrovanja Antić potpisuje i Rešenje od 22.01.2020. godine, a dvadeset dana kasnije 14.02.2020. Antić izdaje i Rešenje o zadržavanju prava na istražnom prostoru. Odlazeći ministar 13.07.2020. godine izdaje kompaniji i Rešenje o proširenju istražnog prostora za 3,3 kilometra kvadratna, a 25.08.2020. godine Antić potpisuje i Rešenje o odobravanju primenjenih hidrogeoloških istraživanja na prostoru Lipničkog Šora, odakle kompanija planira da uzima vodu iz aluviona Drine za potrebe postrojenja.

Ovim objavama sve postojeće raspoložive dokumentacije PAKT želi da otkloni prostor za svaki vid dalje medijske manipulacije, ko je i šta potpisivao i čija je odgovornost veća. Jasno je iz priložene dokumentacije, da su u ovoj priči, svi u svojim okvirima davali svoj „skromni“ doprinos. Podrinjski anti korupcijski tim će i u narednom periodu nastaviti javnosti na uvid da stavlja svu raspoloživu dokumentaciju, kako bi se izbegle sveprisutne manipulacije i političke zloupotrebe.

LETOPIS RIO TINTA SA MADAGASKARA

Rudarstvo rutinski i sistemski narušava i uništava život lјudi i po nepisanom pravilu primorava ih da se sele sa svoje zemlјe i uništava prirodno okruženje od kojeg zavise. Često proširenje rudarstva i izvlačenje resursa od strane velikih korporacija donosi sa sobom nasilјe i zastrašivanje. Rio Tintov rudnik KMM na Madagaskaru trebalo je da predstavlјa primer "društvene odgovornosti preduzeća" i najbolјe prakse u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, ovaj projekat Britansko-Australijske kompanije kod lokalnog stanovništva vrlo brzo izaziva nezadovoljstvo i zabrinutost zbog kršenja zakonskih zaštićenih zona i izloženosti zračenju...

Da li se Srbija nesluteći našla na putu Britanskog novog kolonijalizma? Naime, poslednji izveštaji govore da čak 101 kompanija koja se kotira na Londonskoj berzi LSE ( većina njih britanskih ), imaju rudarske operacije u Africi. U pitanju je 6,6 milijardi barela nafte, 3,6 milijardi tona uglјa, 80 miliona unci zlata, platine, dijamanata, gasa i mnogo toga... U konačnici, ove kompanije kontrolišu plen vredan više od 1 trilion dolara. Sa druge strane, Britanska Vlada tesno sarađuje sa režimima u Africi koji su liberalizovali trgovinske i investicione uslove, oni se takođe dosledno suprotstavlјaju afričkim zemlјama koje postavlјaju regulatorne ili zaštitne prepreke po pitanju eksploatacije prirodnih resursa, dok su glavni zagovornici politika promovisanja niskih poreza i taksi na eksploataciju. Danas se afrički kontinent suočava sa kolonijalnom invazijom koja je gotovo jednako razorna po uticaju kao i ona koju je pretrpela tokom devetnaestog veka. Da li Srbiju čeka sličan scenario ?

* predeo između Dvorske i Stupnice - lokacija jalovišta kompanije Rio Tinto

Četvrto po veličini ostrvo na svetu i jedna od najsiromašnijih zemalјa – Madagaskar, poznat je po svom jedinstvenom biodiverzitetu. Ipak, projekat KIT-a Madagaskar Minerals (KMM) (80% u vlasništvu kompanije Rio Tinto, 20%  Vlade Madagaskara) uništava taj jedinstven biodiverzitet, živote lokalnog stanovništva i čini, prema svim dostupnim izveštajima, nepopravlјivu štetu bogatoj i jedinstvenoj životnoj sredini ovog područja. Rudnik KMM ekstraktuje ilmenit, koji se koristi u titanu i kao pigment u pastama za zube, bojama i zaštitnoj kremi od sunca. Rudnik je već naneo štetu hiljadama domicilnog stanovništva, jednima koji su se prisilno raselili, i drugima koji oboljevaju usled negativnog uticaja rudnika. Uzimajući ilmenit sa 6.000 hektara mineralom bogatih peskovitih i jedinstvenih obalskih šuma, Rio Tinto tvrdi da je rehabilitovano preko 1000 hektara uz neto pozitivan uticaj biodiverziteta (NPI) u regionu. Na osnovu ovih tvrdnji, 2009. godine Rio Tinto je uz dobro promovisani program rekultivacije životne sredine dobio i zeleno priznanje!!!

Međutim, ova priča donekle je disonantna sa pozicija lokalnih zajednica i međunarodnih aktivista koji su osporili tvrdnje i obaveze kompanije o socijalnim i ekološkim unapređenjima i održivom razvoju. U septembru 2015. Godine Common and the World Rainforest Movement (WRM) obavili su zajedničku terensku posetu kako bi istražili projekat kompenzacije biodiverziteta Rio Tinta KMM u regionu Anosi na jugoistoku Madagaskara.

Terenska istraga otkrila je da se stvarnost oko lokacije koja je posećena veoma razlikuje od slike predstavlјene u sjajnim brošurama koje je kompanija Rio Tinto distribuirala u inostranstvu. Kompenzacija biodiverziteta povezana sa rudnikom ilmenita Rio Tinto KMM na Madagaskaru široko je reklamirana kao primer modela kompenzacije biodiverziteta koji je korišćen za opravdanje uništavanja jedinstvene šume u primorskom pojasu - šume sa izuzetno visokim endemizmom vrsta. Ono što je istraga pronašla na ofset lokaciji za biodiverzitet Bemangidi-Ivohibe bilo je sve samo ne primerno na mnogo načina. WRM istraga je utvrdila da je inicijativa Rio Tinta za rehabilitaciju biodiverziteta koji će doprineti „neto pozitivnom uticaju“ na biodiverzitet u regionu pogođenim rudnikom ilmenita KMM je u najmanju ruku obmanjujuća.

*rudnik na Madagaskaru - izvor ejatlas.org

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

Belo da belje ne može biti…

Ilmenit je mineral ekstrahovan za stvaranje titanijum dioksida (TiO₂), industrijskog belitera koji se koristi u svemu od boja do paste. U istraživanju zemalјa INSTN-a (Nacionalni institut za nuklearne nauke i tehnologiju), izveštava se da 23 miliona tona teškog metala koncentrat (HMC) obrađuje KMM kako bi isporučio cca. 750.000 tona ilmenita godišnje, tokom projektovane 40-godišnje operacije.

Prisustvo prirodnih radioaktivnih materija (NORM) kao što su uranijum i torijum, prirodno se javlјa u mineralnom pesku na Madagaskaru. U bogatoj ilmenitskoj deponiji koju KMM čisti, Cirkon i Monazit su prisutni kao nusproizvodi u procesu ekstrakcije. I Cirkon i Monazit sadrže radionukleide i zajedno koncentrišu sadržaj uranijum-238 i torijum-232, čime povećavaju NORM. Na primer, kada je Monazit odvojen od ilmenita, on sadrži između 5-7% torijuma (Th232) i između 0.1-0.3% Uranijuma (U238).

Visoka količina mineralnog peska koji se eksploatiše u KMM operaciji dodatno povećavaju brzinu doziranja NORM i gama zraka u blizini rudarskih operacija. Povišeni nivoi NORM-a mogu stoga povećavati emisiju zračenja. Što je još važnije, torijum je alfa emiter, tako da prašina koja se udiše može predstavljati značajanu radiološku opasnost! Opasnost po lokalno stanovništvo preti i od Torijuma koji je glavna radioaktivna komponenta Monazita i može isteći iz jalovine u lokalne reke i polјoprivredno zemlјište. Ovakav NORM-doprinos izlivanja može se neprimetno preneti na ribu, čineći je radioaktivno zagađenom i koja može ostvariti uticaj i na lokalno stanovništvo koje kupuje i jede ribu sa lokalnog tržišta. Prisustvo tormijuma u jalovini može štetno uticati na stanovništvo hiljadama godina....

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kao po nepisanom pravilu lokalne institucije nemaju kapaciteta koji su potrebni za praćenje i regulisanje projekata stranih kompanija. Slabo civilno društvo i nedovolјne konsultacije o zakonu o rudarstvu u zemlјi ostavljaju lokalno stanovništvo na milost i nemilost stranih korporacija. Nedavna ostavka Odbora za biodiverzitet, samo tri godine nakon raspuštanja Nezavisnog savetodavnog odbora (KMM), produbila je zabrinutost zbog nedostatka nadzora nad rudarskim operacijama Rio Tinta na Madagaskaru. U pismu koji su potpisali : Rob Brett, Jorg Ganzhorn, Porter P. Lovri II i Paul P. Smith, kaže se da je njihova ostavka usledila nakon odluke Rio Tinta da promeni pristup „neto pozitivnom uticaju“ (NPI) na životnu sredinu i zameni ga poštovanjem lokalnih pravnih i regulatornih odredbi, što je prema oceni članova nedopustivo jer se Rio Tinto time značajno razrešio odgovornosti i obaveze u pogledu očuvanja biodiverziteta.

Međutim, anglo-australiska kompanija nije se proslavila ni u dijalogu sa lokalnim stanovništvom. Naime, kako tvrde lokalni stanovnici kompanija Rio Tinto nudila je domicilnom stanovništvu otkup zemljišta po ceni od 0,04 do 0,03 evra po hektaru i od ove „nepristojne ponude“ nije odstupala. Nakon toga lokalno stanovništvo odlučilo je da blokira kompletan rudnik, pa su se u zarobljeništvu iznenada našli kompletno rukovodstvo rudnika i oko 200 rudara. Blokada je trajala četiri dana, kada su kombinovane snage policije i vojske, potpomognute padobranskim jedinicama rasterale demonstrante i oslobodile rukovodstvo i rudare. Prema tvrdnjama nadležnih bio je upotrebljen samo suzavac.

Ali nije se na tome završilo, isti ti zarobljeni rudari su u martu 2018. godine stupili u generalni štrajk protestujući protiv rukovodstva kompanije. Radnici na operacijama Rio Tinto KIT Madagaskar Minerals (KMM) su u roku od pet dana uništili rudarske alate dva puta nakon što je rukovodstvo prekršilo njihov kolektivni ugovor o povećanju plata. Sindikat je tvrdio da ovakav pristup kompanije utiče na radnike na nižim rang listama plata i da ti radnici u postojećim uslovima ne mogu da ostvare nameravanu paritetnu kupovnu moć dogovorenu po kolektivnom ugovoru, drugim rečima, ne zarađuju za minimalnu potrošačku korpu. Umesto toga, supervizori i menadžeri imaju koristi od ovakvog pristupa rukovodstva, što krši kolektivni ugovor. Prema sindikatu, radnici u KMM-u primaju vrlo niske zarade, u proseku oko 45 dolara mesečno, a prema informacijama sa lica mesta, zastrašivanje i prinuda i dalje se sprovode nad članovima sindikata rudnika. Da li ovakav scenario čeka i radnike u Srbiji ?

Izveštač Ujedinjen Nacija za lјudska prava na Madagaskaru apelovao je na vladu Madagaskara da reši propuste vezane za postupak revizije Rudarskog kodeksa koji ispunjava standarde o lјudskim pravima. On poziva Vladu Madagaskara da postane član EITA i u potpunosti usaglasi "građanski pristup sudovima kako bi se osiguralo da se sprovode zakoni o zaštiti živote sredine" i zahteva da građani ne budu inkriminisani ili na drugi način sprečeni "u ostvarivanju" njihovih prava na slobodu izražavanja i udruživanja.

Posebno poziva privrednike i druge organizacije koje rade na Madagaskaru da "poštuju prava zajednica na informisanje, učešće i pravni lek".

Iako su na području Srbije, odnosno Loznice i Gornjeg Jadra prisutni već više od 15 godina, iz kompanije Rio Tinto se ne mogu dobiti informacije o tome kako će izgledati flotacija litijuma i bora, i koji će biti sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište. Bez ovih odgovora, nema ni diskusije u Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma, koga su nezadovoljni građani i civilno društvo proglasili za nevažeći. Podrinjski anti korupcijski tim je došao do izveštaja Zavoda za javno zdravlje Šabac iz maja meseca 2013. godine u kojem se kompanije Rio Tinto preporučuje da zatvori jednu od bušotina na Brezjaku sa koje je uzorkovana podzemna voda zbog povišene koncetracije amonijum jona, gvožđa, bora i fenola. U izveštaju se navodi i da je utvrđena značajna količina litijuma i silicijuma u vodi za koje ne postoji norma u važećim propisima Republike Srbije. Izveštaj u celosti možete pogledati OVDE.

izvori : Friends of the earth and  Common and the World Rainforest Movement

pripremio : Miroslav Mijatović

prof RATKO RISTIĆ

Sramno istupanje dekanke rudarskog fakulteta u dnevnom listu „Danas“ teledirigovano je iz kancelarija Rio Tinta i kabineta Aleksandra Vučića i to je sasvim jasno. Mada se prorektor prof Ratko Ristić ume braniti sam, osećamo potrebu i obavezu da istupimo u javnosti i konačno pitamo dekanku da javnosti razjasni niz situacija na koje godinama duguje odgovore.Pošto se konačno odlučila da istupa u javnosti, Podrinjski antikorupcijski tim – Pakt zahteva od dekanke Abolmasov odgovore na sledeća pitanja:

• Zašto ste dozvolili da se sa Rio Tintom sklapaju ugovori koji sadrže klauzulu tajnosti, kada na to kao javna institucija, niste imali pravo, što je kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i potvrdila.
• Zašto ste odbijali godinama da javnosti date na uvid kakve ste usluge radili za Rio Tinto?
• Šta je fakultet uradio sa 100.530.172 rsd koje je prihodovao od Rio Tinta i da li je moguće da je sav taj novac bio dodatni prihod pojedinih profesora na fakultetu?
• Ako nije bio prihod pojedinih profesora, kako je moguće da i pored tolikih prihoda fakultet nije imao sredstva da kupi 5 polarizacionih mikroskopa BEL-3000P, pa je morao da traži donaciju Rio Tinta u iznosu od 8.820 evra i zar upravo ova donacija ne govori o prirodi odnosa fakulteta i kompanije?

U isćekivanju odgovora, gospođo Abolmasov, profesor Ratko Ristić je moralna karotida Srbije i stub oko koga se okupljaju ljudi koji ne misle da je sve u ovoj državi na prodaju za razliku od vas sa rudarskog fakulteta. Čast i obraz se prodaju samo jednom, draga gospođo Abolmasov.

A u kakvoj ste nervozi pokazuje i tvrdnja da je prorektor uticao svojim istupima na loš upis na rudarski fakultet. Upravo takva vaša tvrdnja je neozbiljna, licimerna i demagoška jer je rudarski fakultet i pre tri decenije važio za fakultet koji je lako upisati i za koji ne vlada nikakvo interesovanje, pa su Vaše optužbe zlonamerne i krajne licimerne.

Iako sa cenenjim profesorom ne delimo ista politička uverenja, cenimo da ste Vi poslednji koji o njemu treba da sudite!

Šest je popodne..Sedim kući, zvoni telefon..zove me Nebojša....Rio Tinto pravi promociju u lokalu Korzo...“Idi majke ti vidi u čemu je stvar“...uzimam bajs i palim...stižem na polovinu prezentacije...apoteka i bajka...sve će cvetati, sve će se razvijati...već ispričana priča, mnogo puta..naravno laž sustiže laž....oproban recept, stari su to manipulatori...završava se prezentacija, pitaju jel ima šta nejasno da pojasne....ja dižem ruku...“Izvinite, odakle vama pravo da se promovišete kada je projekat Jadar zvanično ukinut od strane Vlade Republike Srbije...uostalom, šta tražite vi u Loznici još?“ Onda se narod oslobodio i kreću pitanja kao na traci...samo pitanja, nema odgovora....a onda vrhunac..bivši direktor Poreske uprave pita „Zašto se daju donacije klubovima, ako je projekat obustavljen i zar to nije primer „meke“ korupcije?“

• „Vidite gospodine“...uključi se novopečeni potparol kompanije „mi smo donirali i sanitet Domu zdravlja, pa je tako gospodinu Mijatoviću spašen život kad je kolima prebačen u Valjevo“...

Ostadoh zapanjen u momentu...“matiran“ u jednom potezu...bez snage da odgovorim...u neverici dokle su majstori spremni da idu (aludirajući na infarkt koji sam preživeo u julu 2022. godine)....elem najmanje sam ovde ja bitan....

Najnoviji spin, ili ako hoćete manipulacija kompanije, da je nakon pokretanja serije (a verujte mi da će biti serija) protesta u plaćenim terminima po lokalnim udvoričkim medijima haje za propuštenim šansama da se kao vodi argumentovan dijalog o tehnološkim i ekološkim aspektima projekta.

Dragi ljudi, verujte kome hoćete, ali bi ovo trebalo da znate.

-Iako se poziva na argumentovan dijalog, Rio Tinto ni do danas nije uspeo da registruje patent (tehnološki način dobijanja litijuma).

-Studiju procene uticaja na životnu sredinu izrađuje niko drugi do plaćeni stručnjaci po narudžbini Rio Tinta (u kojoj slobodno mogu da pišu bajke - primer je da će voda koja bude vraćana iz postrojenja u Jadar biti kvalitetnija od vode iz reke), a usvaja Komisija ministarstva, u kojoj postoji opasnost da se pojave isti oni profesori koji su izrađivali Studiju po narudžbini Rio Tinta.

-Biološki i još par referentnih instituta u Srbiji izjasnilo se da je protiv projekta koji bi fakat ostavio traga na biljne i životinjske vrste u dolini Jadra (o ljudima da nepričamo). Isto je učinila i Srpska akademija nauka i umetnosti (ne ono udruženje građana što je Vidoja učinilo akademikom – već prava SANU).

-Predsednik Vučić je na jednom od poslednjih obraćanja rekao da će tražiti od Nemaca da garantuju za najveće ekološke standarde, a pričajući na ovu temu skoro sa Nemcima u Berlinu rečeno mi je da je Evropa registrovala 54 retka minerala i da je jedan od njih litijum. Na moje pitanje koliko Nemačka kopa retkih minerala na svojoj teritoriji, dobio sam i jasan odgovor, NIJEDAN !!! Kako Vučić može da traži garancije od nekog ko se time ne bavi??? Razmislite...

-Rio Tinto nije uspeo da dokaže da je do sada u projekat uložio preko 200.000.000 dolara, dok naš predsednik tvrdi da je uložena i milijarda. Eklatantan primer čuvara javnog interesa je naš predsednik, dok ozbiljni pravnici tvrde da bi ova njegova izjava mogla da se koristi kao dokaz na Sudu ukoliko eventualno dođe do međunarodne arbitraže.

Ne brinite dragi građani, do tužbe neće doći jer je sigurno da je veći novac u igri. Javni novac i javno dobro, smišljeno da se prelije u privatne džepove. Oni i dalje planiraju rudnik, i rudnik i žrtve. Nama ostaje da skupljamo pare za lečenje ili put u jednom pravcu....

Hoćemo li mirno stajati?

Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT obaveštava javnost da je 27.10.2020. na skupu protiv formiranja rudnika Rio Tinto došlo do grube zloupotrebe protesta od strane Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" na način da je van prvobitnog dogovora o govornicima na protestu, dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto. Na ovaj način protest je ispolitizovan, a najveća potencijalna šteta naneta je samim meštanima. PAKT podseća javnost da smo se problemom rudnika litijuma bavili skoro tri godine i organizaciju su kontaktirali građani tražeći pomoć u borbi protiv rudnika. Bez razmišljanja smo prihvatili poziv da pomognemo, a naš jedini uslov je bio da se ne dozvoli upliv politike i političko "lešinarenje" nad ovim veoma ozbiljnim problemom koji preti čitavoj Zapadnoj Srbiji.

Od početka protesta bilo je vidljivo da porodično udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" koristi resurse GO Dveri iz Loznice i to smo im jasno ukazali, ali očigledno nije vredelo. Uplitanje politike uz neopisivu potrebu za samopromocijom kulminiralo je nažalost danas na skupu, jer je predstavnica udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu", van dogovorenog protokola, pozvala predstavnike Dveri i pokreta Oslobođenje da se obrate prisutnima. PAKT ovim putem obaveštava javnost da ne stoji iza ovakvih jeftinih političkih zloupotreba, koje samo mogu naneti štetu ugroženim meštanima, uz odličan šlagvort vlastima da kompromituju proteste. Iz Podrinjskog antikorupcijskog tima podsećaju da nikada u javnost nisu izlazili bez da su pomenuli građane i da je inicijalni protest organizovan od strane njih. PAKT poziva meštane da pogledaju nastupe predhodnih dana predstavnika porodičnog udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" i da li su i jednom u tim nastupima pomenuti građani, uz neodoljivu potrebu za samopromocijom. Koliko je meštana Krupnja ovo udruženje dovelo na današnji skup? Nula...ali su zato bez pardona doveli Dveri i Oslobođenje. Ipak, najveći problem od strane ovog udruženja je konstatno širenje netačnih informacija koje nikako ne pomažu, a koje su plod neopisive želje za samopromocijom i sveprisutnim diletantizmom. Pretnje koje je potpredsednik Dveri uputio predstavniku PAKT-a, nakon protivljenja da se menja spisak govornika, nisu vredne komentara. 

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želi da obavesti javnost i meštane da nastavljaju beskompromisno borbu protiv otvaranja rudnika Rio Tinto i da se trenutno pripremaju žalbe na Odluke o prenameni poljoprivrednog u građevinsko zemljište, koje ovih dana stižu meštanima na adrese. Takođe se očekuje i odluka Poverenika po žalbi na rešenje Republičkog geodetskog Zavoda kojim se odbijaju javnosti dostaviti podaci šta su iz RGZ-a radili i naplaćivali od Rio Tinta.

Borba se nastavlja i biće stalna i neprestana, uprkos sitnim političkim kalkulantima koje će narod sam brzo "provaliti".

Udruženja "NE DAMO JADAR" i PAKT nakon današnjeg sastanka sa premijerkom Republike Srbije Anom Brnabić na kome je Vladi predato 32.000 potpisa protiv otvaranja rudnika litijuma, obaveštavaju javnost da im je na sastanku predočeno da Vlada Srbije smatra da je projekat "Jadar" jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Iako iz kabineta premijerke ističu da su na istoj strani sa građanima i da im je interes isti, udruženja ni danas na sastanku nisu dobili konkretne odgovore na pitanja : zašto je proces otvaranja rudnika od svog početka netransparentan, zašto se javne institucije  ponašaju prema kompaniji klijentelistički, zašto Rio Tinto ne poštuje zakone Republike Srbije, ko će sanirati potencijalnu deponiju od minimalno 90 miliona tona jalovine, na osnovu čega se veruje kompaniji koja je činila razne zločine prema životnoj sredini i ljudima širom sveta....

Sastanak u Vladi Srbije održan je na inicijativu nezavisnog narodnog poslanika Vladana Glišića, a sa predstavnicima PAKT-a i "NE DAMO JADAR" bile su prof  Dragana Đorđević i prof dr Mirjana Lukić-Anđelković. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog udruženja da se umesto najavljene tri radi jedna - sveobuhvatana, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, najavljene tri studije (posebno za rudnik, hemijsko postrojenje i deponiju) imaju za cilj da se spreči sagledavanje ukupnog štetnog uticaja projekta na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, a i šire.

Predstavnicima udruženja od strane premijerke obećano je da će im u vrlo kratkom vremenskom roku biti stavljena na uvid cost-benefit (analiza troškova) koja bi opravdala proglašeni javni interes.

Sa druge strane, premijerki i njenom timu predočeni su mnogobrojni propusti koji su do sada učinjeni na projektu, od nedostataka obaveznih dokumenata u Prostornom planu posebne namene, njegove obavezne usklađenosti sa višim planskim aktima koja je izostala u ovom slučaju, sveprisutnom sukobu interesa eksperta iz referentnih institucija sistema, zastrašivanje meštana - posebno onih koji ne žele da kompaniji prodaju imovinu, pa sve do nepostupanja nadležnih inspekcijskih službi. Posebno je skrenuta pažnja, da je u dolini Jadra u toku kriminalna seča šuma od strane pojedinih meštana, a pod "pokroviteljstvom" kompanije koja je nakon procene zemljišta dala saglasnost za seču, bez ikakvih adekvatnih dozvola od strane Srbijašuma.

Ana Brnabić obećala je da će uskoro posetiti dolinu Jadra na poziv meštana. Udruženja i dalje veruju da će se nakon cost-benefit analize i objedinjene Studije procene uticaja na životnu sredinu, pokazati da projekat "Jadar" nije izvodljiv, pa samim tim i neprihvatljiv.

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

_______________________

Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

________________________

Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!

Javnost je upoznata sa prošlim odgovorom ministarstva rudarstva dok je njim "gazdovala" Zorana Mihailović koja je bila i predsedavajući radne grupe, pa je donekle i razumljiv kukavički odgovor iz tadašnjeg ministarstva. PAKT se tada nije žalio povereniku jer je bilo izvesno da dolazi nov ministar koji neće imati razloga šta da krije. NIje se pokazalo da smo bili u pravu i sada je sasvim jasno da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu na državnom nivou, da se projekat uprkos protivljenju lokalne zajednice ipak pokrene.

Tada 11. januara 2022 godine, samo par dana pre nego što će predsednica Vlade Ana Brnabić proglasiti ukidanje Uredbe Vlade kojom je usvojen PPPPM "Jadar", iz ministarstva PAKTu stiže odgovor pozivajući se na član 9. stav 1. tačka 3. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u kojem se između ostalog kaže: "...pored toga, imajući u vidu da su na sastancima članovi Radne grupe razmatrali dalje korake, potencijalne aktivnosti i iznosili lične analize koje nemaju pravno-obavezujuće dejstvo, javno objavljivanje traženih zapisnika sa sastanka radne grupe koji sadrže već navedene lične stavove članova, kao i podataka o projektu bi, sa velikom verovatnoćom, moglo bitno UMANJITI SPOSOBNOST DRŽAVE da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno uticati na otežano ostvarivanje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije...."

Skandalozan Odgovor Ministarstva potpisala lično Zorana Mihailović (mada to nije ptaksa), a sam odgovor pun je nelogičnosti i pravno neutemeljenih tvrdnji, pa nije ni čudo da niko nije hteo da ga potpiše do ministarka lično. S obzirom da predsednica Vlade devet dana kasnije ukida projekat "Jadar", PAKT je smatrao da je irelevantno gibiti dragocene resurse i ulaziti u pravni spor pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, mada je bilo izvesno da bi predmetni spor dobili.

S obzirom da je prisustvo Rio Tinta na terenu uočljivo i da se uveliko odvija dijalog sa lokalnom zajednicom (onim koji su lakomi na pare) iz PAKTa su smatrali da je pogodan trenutak da se otvore zapisnici sa Radne grupe, ali nas je odgovor iz Ministarstva rudarstva, malo je reći, šokirao.

Naime u odgovoru na upit PAKTa i Zahtev da se dostave Zapisnici sa sastanaka Radne grupe, iz MInistarstva rudarstva odgovaraju da ne poseduju tražene Zapisnike, bez uputstva gde se oni nalaze, tačnije gde su "sklonjeni" i ko ih je uklonio iz ministarstva. PAKT će u narednim danima uložiti Žalbu kancelariji Poverenika, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz MInistarstva.

Povodom teksta „Rio Tinto: Radimo u skladu sa propisima“ koji je objavljen na portalu N1 kao reakcija na naše tvrdnje da je postupak prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko meštana Nedeljica, Brezjaka i okoline urađen nezakonito, želimo javnosti da saopštimo sledeće :

Izgleda nam da je nakon novog obraćanja javnosti kompanija Rio Tinto preuzela i ulogu vrhovnog sudije u ovoj državi proglašavajući unapred jednu vrlo spornu proceduru nasilne prenamene zemljišta bez saglasnosti vlasnika u legalnu i zakonitu. Mi bi ipak sačekali da čujemo šta će reći institucije ove države, a dok se one ne oglase, važno je javnosti skrenuti pažnju da su iz kompanije nastavili sa tradicijom da demantuju sami sebe. Naime, u svom odgovoru na naše tvrdnje Rio Tinto legalnost procedure prenamene zemljišta pravda utemeljenjem Rešenja o prenameni u Prostornom planu za područje posebne namene 'Jadar', a samo nekoliko redova potom priznaju da se, zbog potrebe funkcionisanja rudnika na način koji je u skladu sa politikom bezbednosti i zaštite životne sredine i ekonomske isplativosti, razmišlja o promeni lokacije deponije koja je predviđena Prostornim planom. Dakle pojednostavljeno, Prostorni plan posebne namene važi kada je u pitanju prenamena zemljišta, a ne važi kada je u pitanju lokacija deponije i u tom slučaju biće promenjen. PAKT na osnovu svega izrečenog zaključuje da je Prostorni plan za područje posebne namene „Jadar“ donet na brzinu, na silu i poslužiće samo kao osnova za prenamenu zemljišta, a potom će biti menjan i dorađivan. Pitamo institucije sistema, ali i Rio Tinto, zašto se žurilo sa usvajanjem Prostornog plana koji nije kompletan i u kome se ne navodi način ekstrakcije i hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovinu? Ukoliko Rio Tinto nema šta da krije, zašto se žurilo i zašto su javni uvidi i rsprave sprovođene oko novogodišnjih praznika?

PAKT podseća javnost i nadležne institucije da su prilikom ove procedure prekršeni razni zakoni Republike Srbije i da su trenutno pred drugostepenim organom Žalbe građana na zbirna rešenja o prenameni zemljišta. PAKT ističe da Uredba Vlade Srbije kojom je usvojen Prostorni plan, a za koji se kaže da je osnov za prenamenu zemljišta nije dovoljna, već je neophodno da postupak prenamene bude u skladu i sa odredbama Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čak iako je njen osnov Uredba Vlade. Rešenje o prinudnoj prenameni zemljišta uručeno je meštanima suprotno odredbama članova 84-90 Zakona o državnom premeru i katastru, a nigde se nepojavljuju i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za davanje saglasnosti. Iz svega navedenog PAKT zaključuje da su prilikom nasilne prenamene zemljišta meštana grubo prekršena pravila postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, te stoga očekuje od institucija Republike Srbije da u celosti ponište ovakva kolektivna rešenja koja su doneta 22. i 23. novembra za oko 300 domaćinstava Jadarske doline.

Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT podseća javnost i da je Republički geodetski zavod odbio da dostavi PAKT-u dokumentaciju o uslugama koje su pružali Rio Tintu u periodu od 2011. do 2017. godine kada je ova javna institucija prihodovala od kompanije 1.437.112 rsd. Naknadno je utvrđeno da je Republički geodetski zavod bez znanja i saglasnosti građana stranoj kompaniji stavljao na uvid i izdavao listove nepokretnosti i kopije planova koji sadrže i jedinstvene matične brojeve meštana čime je grubo prekršen i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Svi pomenuti podaci potom su ustupljeni advokatskoj kancelariji kompanije Dilojte tuš koja komunicira sa meštanima i vrlo suptilno ih upozorava da ih čeka eksproprijacija imovine ukoliko se ne odluče na postupak da svoja imanja prodaju kompaniji Rio Tinto.

Srpska javnost poslednjih dana svedoči svojevrsnoj medijskoj ofanzivi kompanije Rio Tinto, tačnije njihove direktorice za Srbiju ing Vesne Prodanović. Bivša uposlenica američke firme Bechtel koja je u Srbiji angažovana na izgradnji Moravskog koridora, zastupajući interese Rio Tinta poput mađioničara je ovih dana po medijima sa nacionalnom frekvencijom objašnjavala kako će aktivnosti oko rudnika litijuma u dolini Jadra izgledati kao rajski vrt. Impresivno nema šta, još kad bi bilo i istinito…

Verovati kompaniji Rio Tinto i njenim uposlenicima bilo bi ravno verovati “danajskim darovima” poput Trojanskog konja. Naime, Prodanovićka ovih dana putem saopštenja i javnih nastupa eksplicitno tvrdi da ćerka firma kompanije Rio Tinto (Rio Sava exp.) nema nikakve veze sa firmama Euro lithium Balkan i Jadar Lithium koje polažu pravo na istražne radove u okolini Valjeva i Požege, na šta je PAKT ukazivao još tokom prošle godine, kada ova tema nije bila u fokusu javnosti. Međutim, indikativno je, u najmanju ruku, da je Dejan Jovanović director firme Jadar Lithium (koja je za samo par godina promenila čitav niz direktora) bio zaposlen u kompaniji Rio Tinto skoro četiri godine, od 2007 do 2011. godine.

Koincidencija ili ne, osnivač firme Euro lithium Balkan je Jovan Grubin, a jedan od prvih ljudi koji je u Srbiji sarađivao sa Rio Tintom bio je Nenad Grubin. Zanemarujući pretpostavku da su preduzeća Jadar Lithium i Euro lithium Balkan angažovana kao "igrači" koji pod prizmom “istražnih radova” čuvaju odstupnicu Rio Tintu, vreme će pokazati i kakva je stvarna povezanost ovih firmi sa kompanijom Rio Tinto…samo da tada ne bude kasno?

Dalje, Prodanovićka tvrdi da je kompanija stigla u dolinu Jadra zbog eksploatacije bora, a da te 2004. godine litijum nije ekonomski bio zanimljiv, niti se tada gledalo na litijum kao zanimljiv i koristan mineral. Naravno da je i ovo gnusna obmana gospođe Prodanović u cilju zamagljivanja fokusa sa teme “ko je prodao informacije”, jer je PAKT istražujući priču o litijumu pronašao naučne radove o ovom mineralu iz daleke 1974. godine, dok je i država Srbija istražujući uranijum na ovim prostorima, još '80tih godina znala za postojanje litijuma.

Program otkupa zemljišta od meštana je prema Prodanovićki, pazite sad, VIŠE NEGO FER! Sramna i nečuvena izjava, samo govori o tome na koji način zaposleni u Rio Tintu gledaju na Srbe i meštane sa kojima sarađuju. Da li je gospođo Prodanović “više nego fer” to što je na adresu preko 300 meštana preko noći stiglo Rešenje o prenameni njihovog poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, a koje ste vi kao kompanija uredno platili. Ko ste uopšte vi da tako velikodušno i “više nego fer” umesto meštana plaćate prenamenu zemljišta? Da li je neko pitao te ljude, da li se slažu sa tim? Da li ste ih pitali kolika im je šteta naneta što više neće moći da ostvaruju subvencije države jer nemaju više poljoprivrednog zemljišta, ali ste im vi “više nego fer” dozvolili da obrađuju svoju zemlju i ove godine. Da li ste pod devizom”više nego fer” pitali meštane za koliko im se povećao porez na imovinu ove godine? I još jednom, ko ste vi da se bilo šta pitate u dolini Jadra? Postali ste vlasnici određenih parcela, ok. Ali da će te tu graditi rudnik !?!? Nema te vojske i policije koja će vas štiti, zapamtite…i neka vam to već jednom bude jasno!

Kad smo kod mitova i legendi, kažete da ste za vađenje rudnog tela napravili “model” i da se upotreba skoro 20 tona eksploziva dnevno, neće ni osetiti na površini. A gde ste Vi gospođo Prodanović napravili taj vaš “model”? U laboratorijskim uslovima? Jeste li u laboratoriji probali i upotrebu eksploziva? Kako ste u laboratorijskim uslovima došli do epohalnog saznanja da ćete 600 tona jalovine moći da vraćate u rudna okna kao zaptivku na mestima odakle vam izlazi slana voda? I šta ćemo raditi ukoliko ne uspete u tim vašim lepim i ingenioznim najavama? Šta ćemo ako godišnje na površini pored reke Jadar budete umesto 1,4 miliona tona odlagali 2.000.000 tona jalovine?

Posebna sramota Vesne Prodanović je prikazivanje (emisija "Prav ugao"- Ljubica Gojgić RTV) rekultivisane sanitarne debonije u Zagrebu kao primera deponije koja će biti i u dolini Jadra. Umesto pitanja šta bi se moglo gajiti na deponiji od kultura, novinarka je trebala pitati Prodanovićku da konačno pred širokim narodnim auditorijumom saopšti šta će sve sadržati pogače koje će se odlagati na deponiju? Ovaj podatak kompanija vrlo vešto krije od javnosti, pod izgovorom poslovne tajne, što je nedopustivo, ako se zna da će upravo ta deponija pretiti sveopštem zagađenju čitave zapadne Srbije.

I za sam kraj, može Vesna Prodanović do sutra da se hvali dijalogom sa udruženjima građana. Javnost mora da zna (ali i organizacije koje pregovaraju sa Rio Tintom) da je jedini cilj tog fingiranog dijaloga da se bordu akcionara u Londonu predstavi dobra namera kompanije da sarađuje sa građanima, što je daleko od istine, a u čemu nažalost učestvuje i veliki broj organizacija civilnog društva. Gospođo Prodanović, džaba nam šaljete mejlove, PAKT kako je u oktobru i saopštio, neće više komunicirati sa kompanijom i nemamo nikakva više pitanja za vas, već za Vladu Republike Srbije. Samo na jedno pitanje očekujemo odgovor od vas :

KADA ĆETE OTIĆI IZ SRBIJE JER OVDE NISTE DOBRODOŠLI ?

Gradeći godinama medijsku lokalnu imperiju i uvek po oprobanom receptu uz skute vlasti, vlasnik TV Lotel i nedeljnika „Loznički nedeljnik“ pokušao je kroz komercijalni tekst da nam objasni „da nas Pajo nije dovoljno tukao“ i da će ustvari trovanje Rio Tinta biti lekovito i korisno za stanovništvo Loznice i okoline, otprilike kako su i aktivnosti nacista bile „lekovite“ po meštane Draginca. Posle svega, ostaje da ovoga puta obećamo da nećemo zaboraviti i da će doći vreme kada će svi koji su imali saradnju sa modernim okupatorima, morati da odgovraju. Ali, da vidimo kako vlasnik nekoliko medija održava svoju medijsku imperiju i koliko je „gladan“ kada nam za pare objašnjava da je Rio Tinto ustvari dobar.

Prema podacima iz Trezora Republike Srbije od 2020. godine, zaključno sa 2022. godinom (2023 nismo računali jer još uvek teče) kompanija Lotel finansirana je od strane građana Loznice,Bogatića, Vladimiraca, Ljubovije, Malog Zvornika, Osečine i Šapca sa 68,663,119.80 dinara, što iznosi više od pola miliona evra.

Da bi opravdali epitet „čeda ili igračke Gradske uprave Loznica“ vladajuća struktura je prednjačila kao glavni finansijer Lotela sa 47.222.016,80 rsd, opština Mali Zvornik iz svojih skromnih sredstava izdvojila je Lotelu 5.812.000,00 rsd, opština Krupanj 900.000,00 rsd, Ljubovija sa 2.164.000,00 rsd, Ministarstvo kulture sa 5.000.000 rsd, Osečina 1.300.000 rsd, Vladimirci i Bogatić sa po 200.000,00 rsd, Šabac sa 4.500.000,00 rsd, a među saradnicima i sponzorima možemo pronaći i Centar za kulturu Vuk Karadžić, Turističku organizaciju grada Loznica, Dom zdravlja, Specijalnu bolnicu i što je frapantno – pojedine osnovne i srednje škole iz navedenih gradova. Iznosi su bili manji i zanemarljivi, ali treba istaći da ostaje nejasna svrha reklamiranja pomenutih institucija na jednom lokalnom mediju. Ostaje pitanje u vazduhu za koje vlasnik televizije Lotel duguje odgovor svima, a pretežno građanima Loznice. Na koji način je kroz izveštavanje ostvaren javni interes u tom mediju za 47 miliona dinara koje je Lotel sa svim svojim sestra-firmama dobio od građana Loznice? Govori se o periodu 2020-2022 godine kada se rasplamsava borba protiv Rio Tinta, Srpska akademija (za razliku od one lažne koja je obično udruženje građana) nauka i umetnosti (SANU) održava dvodnevnu debatu na ovu temu i donosi zaključke, ali ništa od pomenutog nije po tumačenju vlasnika TV Lotel javni interes i bitna informacija koju bi građani Loznice trebali da znaju. Naprotiv, Lotel je ostao dosledan svojoj politici objavljivanja naručenih tekstova Rio Tinta i tirada prvog čoveka grada, dok za suprostavljenu stranu nije bilo mesta u mediju koji su građani Loznice platili za tri godine više od 47 miliona dinara! Bahatost i osionost vlasnika televizije Lotel ide do krajnjih granica, pa je tako 2016. godine prilikom finansijskog izveštavanja vlasnik televizije Lotel imao problem da opravda isplaćene plate radnicima pa je u pomoć garancijom pritekao Zoran Tomić – načelnik za budžet Grada Loznica.

Dakle, građani Loznice treba da znaju kako se upravlja njihovim parama i na koji način se ostvaruje javni interes.

Sa druge strane, PAKT je upozoravao na „povratak“ projekta rudnika litijuma, a tome upravo svedočimo u čemu svoj skromni doprinos daje i TV Lotel.

Pošto ovaj portal, iako nismo plaćeni za to, vodi računa o javnom interesu, dužni smo javnosti staviti na uvid prave činjenice, koje se ne dokazuju američkim ili australiskim dolarima i britanskim funtama.

1.Nedoumica: „Jadar“ je površinski kop koji bi obuhvatio preko 2.000 hektara zemljišta u dolini reke Jadar

Loznički nedeljnik u saradnji sa Rio Tintom u javnosti iznosi lažne nedoumice, jer je opšte poznato da se radi o podzemnom rudniku koji će izazvati velika sleganja tla, a geolozi se nisu izjašnjavali kolika će biti trusnost područja prilikom budućih zemljotresa i na ovo pitanje kao po običaju nismo dobili odgovor od kompanije koja se bavi lažnim dilemama zamagljujući na taj način stvarne opasnosti i probleme.

2. Nedoumica: Rudnik bi uticao na postojeće izvore vode za piće i iscrpeo bi ih

U odgovoru na još jednu lažnu dilemu Rio Tinto navodi da će 70% vode sam prikupljati, što od atmosferskih što od rudničkih voda. Međutim, kompanija propušta da kaže da će evakacijom podzemnih voda iz rudnika morati da reši prostor gde je podzemna voda boravila, zbog čega će između ostalog dolaziti do sleganja tla, a teško je poverovati da kompanija zbog 30% potreba za vodom gradi kompletan vodovodni sistem iz Lipničkog Šora kapaciteta 6.000 m³. Važno je napomenuti, da je kompanija sama proglasila predeo oko priobalja Drine u Lipničkom Šoru kao predeo gde se nalazi „tehnička voda“ pravdajući to nelegalnom ekploatacijom šljunka. Ono što bi u nastavku drinskog sliva trebalo da predstavlja jednu od najkvalitetnih voda Evrope, proglašava se za tehničku vodu, samo iz potreba kompanije Rio Tinto.

3. Nedoumica: „Rio Tinto“ planira da uništi stotine hektara šuma sa jedinstvenom vrednošću ekosistema

Od ove lažne nedoumice Rio Tinto kreće da nam se smaje u lice, navodeći da planira seču 145 hektara šume. Da bi ublažili zastrašujuć efekat i prikrili činjenicu da su podstrekivali ljude da seku šume kako bi zemljište što pre pretvorili u građevinsko (mimo zakona – podnesene su krivične prijave za podstrekavanje), kompanija navodi da će tobož zasaditi 300 hektara nove šume bez jasne odrednice o lokacijama i vremenskim rokovima. Narodi Pape nove Gvineje, Madagaskara i dr. dobro znaju kako to u praksi izgleda Rio Tintovo „ozelenjavanje“. Jedino što bude zeleno u tim akcijama, na kraju bude vojska!

4.Nedoumica: U procesu prerade rude jadarit koristila bi se sumporna kiselina. Isparenja od upotrebe sumporne kiseline bi zagadila životnu sredinu u krugu od 10 do 20 km

Još jedna lažna nedoumica vešto plasirana od strane medijskih spinera u funkciji prikrivanja podatka da se u čitavoj Srbiji trenutno troši 400.000 tona, a da je u dolini Jadra predviđeno da se utroši 320.000 tona, skoro kao cela Srbija. Predstavnici kompanije se maltene kunu da sumporna kiselina neće završiti kroz razna jedinjenja u atmosferi jer će se ruda rasvarati u kiselini na dosad nezabeleženih 90 stepeni. Valjda alhemijskim postupkom, 320 tona sumporne kiseline nestaće godišnje iz doline Jadra.

5. Nedoumica: Visok nivo zagađenja od predloženog projekta „Jadar“ bi za posledicu imao ekološke izbeglice

U još jednoj lažnoj nedoumici kompanija iznosi niz laži i neistina! Prva je vezana za priliv i povećani broj stanovnika, iako zvanična statistika govori da se više ljudi u poslenje četiri godine iselilo iz Bora nego iz Loznice, uprkos činjenici da Loznica duplo mnogoljudniji grad. Notorna laž iznesena je i u trvdnji „Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena“. Prosto je neshvatljiva drskost ljudi iz kompanije kada je poznato da i PAKT poseduje dokumentaciju gde se iz uzorkovanja otpada vide rezultati i povećan nedozvoljen nivo arsena.

6. Nedoumica: Tehnologija prerade rude jadarit je nova, prljava i opasna

Rio Tinto ovde kao kontraargument navodi svoju pedesetogodišnju proizvodnju borne kiseline u Kaliforniji, zaboravljajući namerno ili slučajno, da se radi o zemlji koja je teritorijalno znatno veća od Srbije. Živimo u zemlji koja prepoznata kao deponija Evrope, gde strane investicije dolaze zbog mogućnosti nepoštovanja ekoloških standarda, što im znatno pojeftinjuje proces proizvodnje i podiže konkuretnost na tržištu. Rio Tinto nije još uvek registrovao patent i bitno je napomenuti da se ovakva vrsta ekstrakcije litijuma nije nigde obavljala u svetu i s' razlogom postoji ogromna zabrinutost stanovništva.

7. Nedoumica: Milioni tona otpada bi bili bačeni u dolinu reke

U svom obrazloženju kompanija navodi argument stare lokacije za deponiju na prostoru opštine Krupanj u predelu Dvorska-Štavice. Opet se namerno izostavlja činjenica da će rudnik proizvoditi 1,5 miliona tona jalovine godišnje, što jeviše nego što je rudnik na Stolicama proizveo za 100 godina. Ako uzmemo podatak iz Elaborata da će životni vek rudnika biti 60 godina, dolazimo do cifre od 90 miliona tona jalovine! Bitno je napomenuti da je kompanija odmah nakon usvajanja PPPPN „Jadar“ krenula uprkos oštrom protivljenju meštana u razvoj nove lokacije za deponiju, motivisana isključivo ekonomskim razlozima.

I ovako možemo u nedogled. Rio Tinto bi da krene sa radovima, meštani se i dalje žestoko protive, pa ćemo i ovaj tekst završiti pesmom Aleksandra Sekulića „Majstori“ :

MAJSTORI U KUĆI

Majstore zatekoh na krovu stare kuće

menjaju slomljen crep,majstori na krovu

majstori unutra, majstori, majstori

ko vas je zvao, zašto dirate moj crni krov

na kojem stoji roda bela,na kojem raste trava kudrava

moj krov u podnožju dugog veka, zašto ste mi kuću zauzeli

zašto ste napali, čekićima ekserima,četkama bojama

majstori majstori, izlazite pustite me

da sam kuću uređujem...ne čuju oni !

ukucavaju moje kosti, farbaju mojom krvlju

iznose iz mog srca nameštaj stari

nepodnošljivi majstori, njih trideset sede na meni jednom

doći će kažu čuven gost, loviće maglu po šumarcima

sa tvojom će se kućom sudariti,mora da bude kao iz bajke!

evo tebi ogledalo, češljaj smeh u njemu

lice ti je poduprto železnom tugom

majstori majstori,šta ste učinili?

to nije moja kuća,to moj gost nije

to više nisam ni ja!!!

Reagovanje na saopštenje GO SNS Loznica

 Prvo su usvojili Prostorni plan za obilaznicu - put IB 27 drugog reda Loznica-Valjevo (do rudnika), potom su protivzakonito upodobili Prostorni plan grada (viši planski akt) sa Prostornim planom područja posebne namene „Jadar“(niži planski akt), onda su poslali narod na narod, a sada bez trunke srama izdaju i saopštenje. Problem je samo što se ovoga puta građani ne bore za svoj glas, već za život i svoja imanja...

Besramno, kako im samo i priliči, loznički naprednjaci umesto da zaneme nakon skandalozne predstave koju su juče organizovali, gde je jasno pokazano da ni porta Crkve za njih ne predstavlja ništa, danas kroz saopštenje pokušavaju građane koji brane svoju dedovinu da stave u isti kontekst jeftine dnevne politike, kojom se ustvari samo oni bave. Sada su se setili da se bave stavovima evropske poslanice, da šalju provokatore, a pre samo mesec dana kada je odlazeća kancelarka Merkel iz Beograda poručivala da je Nemačka zainteresovana za litijum u Srbiji, ništa im nije smetalo. Nije im smetalo ni to što je frau Merkel mnogo više doprinela navodnoj nezavisnosti južne Srpske Pokrajine od Viole von Kramon. Tada se nisu organizovale sačekuše i dobacivači. Licimeri jedni.

Žao nam je tih ljudi koji su nas juče proganjali i provocirali, nisu oni krivi već inspiratori i organizatori za koje znamo tačno ko su, ustvari, žao nam je kompletnog lozničkog SNS-a koji nije među njima, i odavno nema pravo na svoj stav, svoje mišljenje, svoju autentičnu lokalnu politiku. Zato nemaju pravo ni na svoj narod, ali moraju znati da više nemaju pravo ni na naš glas.

Umesto što napadaju one koji su spremni da dođu u dolinu Jadra, bolje bi bilo da nam pruže odgovore zašto već 17 godina Loznica nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a Šabac ima! Zašto već 17 godina Loznica nema gde da odlaže smeće, a Šabac ima! Zašto Vučić i Mihailovićka ne smeju da dođu u Gornje Nedeljice, a neki drugi smeju!

Kao udruženja građana koja se protive ovom nakaradnom i skandaloznom projektu, NE DAMO JADAR i PAKT dočekaće svakog ko izrazi nameru da dođe i sasluša nas, sasluša probleme poljoprivrednika i meštana 22 sela koje planirate da uništite otvaranjem rudnika.

Evropskoj poslanici Zelenih jasno smo rekli „NEMA RUDNIKA“ i da iz doline Jadra može dobiti samo rakiju, ajvar, turšiju i ništa više!

Lozničkim naprednjacima daćemo šipak, ali onaj pravi, pa nek’ lože, kuvaju i mešaju do mile volje, jer su navikli na prste u pekmezu!

A kako je narod reagovao na ovaj događaj, govori i podatak da je danas podršku za izbacivanje rudnika iz Prostornog plana potpisalo skoro 1000 građana Loznice.

Potpisi će se prikupljati još u subotu i nedelju na dva mesta, ispred Pošte i kod Gradske apoteke na kružnom toku.

Udruženja građanja PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini osuđuju manipulativne istupe u javnosti potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i predsednika Republike Aleksandra Vučića sa nadrealnim i hiper futurističkim obećanjima o broju radnih mesta koje će otvoriti Rio Tinto u dolini Jadra, visini prosečnih primanja u Podrinju i fabrikama koje će pratiti otvaranje rudnika. Organizacije traže i HITAN odgovor na pitanje : „KO SE TO ZA VREME SASTANKA VUČIĆA I MINISTRA ODBRANE UJEDINJENOG KRALJEVSTVA BENA VOLASA ŠETAO PO DOLINI JADRA?“

Organizacije traže od nadležnih da hitno obustave ili spreče svakodnevno patroliranje obezbeđenja Rio Tinta u dolini Jadra!!! Obezbeđenje kompanije upadljivo patrolira dolinom Jadra u džipovima, krećući se od 10-15 km/h i na taj način dodatno zastrašuju meštane i ugrožavaju njihovo pravo na mirno uživanje imovine. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini traže od predsednika da POD HITNO objavi ko se na dan njegovog sastanka sa ministrom odbrane Ujedinjenog Kraljevstva u dva renta-kar mini autobusa kretao po dolini Jadra i zbog čega? Ustanovljeno je da je u poseti bilo dvadesetak ljudi koji su pričali engleskim jezikom, razgledali teren i vodili beleške. Slučaj je prijavljen policiji od strane meštana i očekujemo hitne odgovore na pitanje ko se nalazio u tim autobusima i da li su naše nadležne službe bile obaveštene o ovoj poseti, koja je unela dodatni nemir među meštane doline Jadra. Da li su u pitanju pripadnici stranih obaveštajnih službi ili neke kompanije i koje? Jer znamo da nisu uposlenici Rio Tinta, pa nam se sa najviših mesta u državi duguje odgovor KO SU TI LJUDI I ŠTA SU TRAŽILI I ISPITIVALI NA NAŠOJ ZEMLJI?

Organizacije traže i da Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić hitno prestanu sa obmanjivanjem javnosti oko projekta Rio Tinta, jer nigde u svetu ne postoji fabrika baterija i automobila u zemlji u kojoj se eksploatiše ruda! Javnost se obmanjuje i oko broja novih radnih mesta, jer i sama kompanija navodi u Elaboratu o rezervama da će u rudniku u podzemnim radovima biti upošljeno 347 radnika!!! U istom dokumentu kompanija iznosi podatak da je analizirala zakonske odredbe u Srbiji i maltene sa žalošću konstatuje da po važećim zakonima nije dozvoljen prekovremeni rad više od 8h u toku radne nedelje, kao i da je ograničeni podzemni rad u toku jedne smene na 10 časova. To je dakle budućnost naše dece, to se zove napredak i prosperitet koji nudite narodu Srbije, a u zamenu za zdravlje!! Potpisnici saopštenja su došli i u posed informacije da pojedine inostrane firme pripremaju ponudu na poziv Rio Tinta za izgradnju rudnika, što nas navodi na zaključak da je kompanija unapred sigurna da će rudnik graditi i pored obećanja Mihailovićke i Vučića da nikakvo odobrenje za rudarenje neće biti izdato dok se ne usvoje sve predviđene Studije procene uticaja. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju potpredsednicu Vlade Mihajlović i predsednika Vučića, čije oni interese zastupaju i u čije ime obmanjuju javnost?

Gostujući sinoć u emisiji TV PINK „Hit twit“ predsednik Srbije još jednom je ozbiljno obmanuo javnost iznoseći tvrdnju da vlast od kompanije Rio Tinto nije dobila nikakvu Studiju o izvodljivosti i da nikakva odluka još nije donešena. Udruženje PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim) obaveštava javnost da je dokument „Studija izvodljivosti“ kompromitovan, upravo tako što ga neko iz Vlade tajno poslao ovoj organizaciji sredinom ove godine.

Udruženja PAKT i NE DAMO JADAR su analizirali ovaj dokument i prema njemu su pratili dalje aktivnosti Rio Tinta i upoređivali na koji način se menjaju i zloupotrebljavaju informacije u komunikaciji između nadležnih ministartava i institucija sistema i same kompanije, a ovom prilikom stavljamo ga i kompletnog na uvid javnosti širom Srbije. Pri tom skrećemo pažnju, da su mnogi podaci iz Studije do sad doživeli makar jednu ispravku ili reviziju. Dakle, Aleksandar Vučić i dalje obmanjuje Srbiju, ili nešto debelo ne funkcioniše u njegovom nabližem okruženju.

Predsednik takođe ne govori istinu kada priča o hitnosti donošenja izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, za koji je rekao da će čekati odluku svog pravnog tima da bi se ispostavilo da ga je potpisao i da je on stupio na snagu još 25. novembra. Vučić se pravdao da ne može on da vrati zakon jer njegova ustavna ovlaštenja nisu tolika, kako se to u javnosti predstavlja. PAKT ovom prilikom podseća na član 19. Zakona o predsedniku Republike koji kaže:

____________________________________

Vraćanje zakona na ponovno odlučivanje
Član 19.
Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Predsednik Republike ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.

___________________________________

U situaciji kada je Rio Tinto „zapeo“ na kvoti 140 hektara od planiranih 600, donositi preko noći tako ozbiljan i sistemski Zakon o eksproprijaciji i još ga pravdati izgradnjom nacionalnog stadiona je vrhunsko licimerje i još jedno smejanje u lice narodu.

Neistina je i da vladajuća struktura ne stvara zavisan odnos prema Rio Tintu i ako bi im poverovali da još nikakvo odobrenje nije izdato. Predsednika demantuju i Putevi Srbije i Saobraćajni institut CIP, ali i ministarstvo građevine koje je odobrilo lokcijske uslove za rudnik litijuma.

Tačno je da smo u subotu svi svesno prekšili zakon kada smo na sat vremena blokirali saobraćajnice, ali Vučić propušta da „da“ odgovor javnosti zašto skoro godinu dana ćute Ustavni sud, Upravni sud i Tužilaštvo, kada je slučaj Rio Tinto u pitanju?

Izjava predsednika Republike o ekstrakciji litijuma u prvom licu množine je opasna, zastrašujuća i neodgovorna, ali razobličava prave namere onih koji su zarad izbornih rezultata bili spremni da ukinu Uredbu o PPPPN „Jadar“ – ističu iz udruženja građana Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Nepromišljena izjava predsednika svih građana Republike Srbije da je litijum budućnost i da treba da ga eksploatišemo, nespretno data u prvom licu množine, gotovo da razobličava namere osobe koja se za sve pita u ovoj državi, kršeći gotovo svakodnevno Ustav. Kao što mu je to manir, predsednik je najavio Tokio u Zapadnoj Srbiji ukoliko oni budu eksploatisali litijum. Ostaje nejasno, ko su ONI? Očegledno je bilo da predsednik misli na sebe, ali i na koga još? Kineze? Ruse? Britance? Iz našeg ugla, potpuno je svejedno i isto tako nedopustivo! Da li zbog neobaveštenosti ili iz zle namere, predsednik je građanima „propustio“ da predoči koliko će se srpski Tokio slegati od upotrebe 1000 tona eksploziva dnevno i koliko će koštati sanacija deponije od 90 miliona tona ili lečenje građana od posledica koje bi eventualna deponija izazivala. Niko nam još nije rekao koliko vrede potencijalno uništena pitka voda i plodno zemljište? Zanimljivo je da je predočen profit, ali ne iz ugla građana Srbije nego iz ugla eksploatatora, uz paušalnu izjavu da se može iskopati 4 milijarde i da se može eksploatatoru „dati“ jedna ili 1,5 milijarda, uprkos sramnoj rudnoj renti od 5% koja je predviđena domaćim zakonom. Predsednik smatra da nas samo litijum deli od ogromnog bogatstva i modernog naoružanja, valjda istog onog koje Afričke zemlje poseduju od silnog rudarenja. Pri tom, predsednik SVIH građana zanemaruje činjenicu da ga plaćamo da štiti naše interese, a ne da javnim interesom proglašava privatne projekte, dok kao glavnu prepreku proglašava strane agenture koje valjda rade protiv interesa svojih kompanija? Umesto jeftine demagogije, udruženja očekuju od predsednika da javnosti saopšti da li je drugi po veličini akcionar Rio Tinta – „ Black rock “ u septembru prilikom inicijalne trgovine Zelenim obeznicama Republike Srbije, postao vlasnik paketa obveznica i da li se one i dalje nalaze u njegovom vlasništvu tj. da li je država Srbija na ovaj način uvučena u dužničke obaveze prema drugom po veličini akcionaru Rio Tinta?

Udruženja traže od predsednika i da se izvini narodu podrinjske regije jer iz njegove izjave provejava da bi mu bilo drago da u tom regionu nema naroda uopšte jer bi se tada projekat nesmetano realizovao, ali i da im saopšti kada će prestati da zastupa privatne interese stranih kompanija na štetu interesa građana Srbije i da li je predsednik spreman da razmotri incijativu da se javni interes u Republici Srbiji ne može više proglašavati za privatne kompanije osim u slučaju javno-privatnih partnerstava u kojem će građani Srbije biti većinski vlasnik?