Nakon sinoćnjeg nastupa predsednika Republike Srbije na TV Happy i izjava vezanih za aktivnosti kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, Podrinjski anti korupcijski tim, udruženje NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ističu da je predsednik države govoreći o projektu Jadar izneo niz neistina i poluistina u cilju obmanjivanja javnosti. Građani Srbije su sinoć po prvi put čuli da bi ukoliko kompanija Rio Tinto napusti dolinu Jadra država morala da obešteti firmu u iznosu od 100 milijardi, ali nismo čuli čega.

Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji TV Happy naveo da proteste protiv rudnika litijuma organizuju Mlađan Đorđević i Dragan Đilas, što apsolutno ne odgovara istini. Proteste organizuju meštani doline Jadra i dotični gospodin Đorđević pokušava konstatno da iskazano nezadovoljstvo meštana prisvoji svojoj organizaciji ne bi li ubrao neki jeftin politički poen, što mu svakako neće biti dozvoljeno.

Predsednik Srbije je dalje samouvereno naveo da neće biti nikakve katastrofe u dolini Jadra. Interesuje nas kako je Vučić došao do ovog smelog zaključka? Uvidom u dokumentaciju ili? Ako se zna da će kompanija Rio Tinto godišnje u dolini Jadra proizvoditi i ostavljati od 1,5 do 2 miliona tona jalovine (kako oni vole da kažu „industrijskog otpada“), pitamo se o čemu predsednik priča? I da se u jalovini nalazi sama glina ili zemlja, mnogo je, a kamoli arsen, živa, olovo, kadmijum itd.

Tačno je da su sve Vlade počev od 2004. godine davale saglasnost kompaniji za istraživanja, ali je isto tako tačno da su njegove Vlade od 2012. godine zdušno nastavile taj kontinuitet i ne samo to, već je ministar Antić u ime Vlade 24. jula 2017. godine potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom čime se faktički i ozvaničio klijentelistički pristup naših vlasti prema ovom rudarskom hegemonu, čija je lista ekoloških i svih drugih nepočinstava po celom svetu poprilično duga i bogata.

PAKT, udruženje meštana „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije pozivaju ovom prilikom Aleksandra Vučića da obelodani dokument po kome je država Srbija dužna da obešteti Rio Tinto u slučaju da mu se ne dozvoli da kopa u dolini Jadra. Ko je potpisao takav dokument ako postoji, zašto taj već nije u zatvoru? Udruženja pozivaju i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ispita navode Aleksandra Vučića iz sinoćne emisije da je neko iz kompanije Rio Tinto nosio koverte bivšoj garnituri vlasti, i pita ako predsednik zaista poseduje takva saznanja zašto ti ljudi već nisu uhapšeni i šta kompanija Rio Tinto još uvek radi u Srbiji?

Udruženja PAKT, „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine ističu da navodi predsednika da Srbija nije od 2004. godine ništa prihodovala od Rio Tinta, jednostavno nisu tačni. Istina, oni jesu mizerni shodno katastrofi koja se sprema, ali ipak postoje. Rio Tinto je državi prema obavezi plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora do sada uplatio 13.044.493,60 rsd. Ovo jeste mizeran iznos novca, ali eto zgodne prilike za predsednika da inicira izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde bi se renta za istraživanja podigla. Podsećamo, PAKT je krajem prošle godine uputio Skupštini inicijativu o izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde se predlaže podizanje rudne renta za litijum na 25% neto prihoda kompanije.

Udruženja podsećaju predsednika da prihod države neće biti samo od rudne renti koja trenutno iznosi 5%, već i od poreza na dobit, koju Vučić sinoć u svom govoru nije spomenuo. Izračunato je da će Rio Tinto prema važećim cenama litijuma (a ona će sigurno samo rasti) za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneti 4 milijarde evra, a da bi Srbiji uslovno moglo da ostane 300 miliona. Kažemo uslovno, jer postoji realna mogućnost da kompanija na kraju godine prijavljuje pozitivnu nulu u dobiti, a opravdano se sumnja da domaće institucije ne bi to bile u stanju da iskontrolišu.

Poštovani predsedniče, meštane doline Jadra niste pitali da li su za rudnik, ni Vi ni drugi pre vas. Rudnik litijuma nikako ne može biti razvojna šansa zapadne Srbije kojoj se od potencijalnih rudarskih aktivnosti smeši 2 miliona tona jalovine godišnje na 336 hektara, 300.000 tona koncentrovane kiseline, 942.000 tona slane vode i 28.488 tona soli godišnje. Umesto ovakve perspektive zapadne Srbije, obezbedite i podržite građane da se bave organskom proizvodnjom, jer će u 21. veku osim vode najznačajni resurs biti i poljoprivredno zemljište. Ovo je poslednje naše upozorenje, vratite svojim uticajem proces oko formiranja rudnika u legalne tokove, poništite nelagalno doneti Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma i prestanite jednom za svagda da se ponašate klijentelistički prema kompaniji Rio Tinto, jer vas nisu birali oni već građani Srbije.

PAKT je kao organizacija građanskog društva godinama unazad potencirala na održavanju javnih rasprava prilikom donošenja budžeta. Ne samo da smo potencirali na raspravama nego i na kalendaru jer je jako bitno kada se te rasprave održavaju  i da li ima realnog vremena da se dobri predlozi građana nađu u planovima i programima javnih preduzeća. Odavno više ne učestvujemo u tim i takvim fingiranim raspravama jer smo uvideli da one služe za puko ispunjavanje forme, nikako i same suštine. 

Pred nama je završni račun Grada Loznice za 2022. godinu koji treba nakon skupštinske rasprave da bude usvojen. A onda pomislim, koliko odbornika, koji će dići ruku i usvojiti budžet, uopšte barata sa ekonomskim pokazateljima, transparetnošću i participativnošću. U kojoj meri Odeljenje za finansije prikazuje u Izveštaju relevatne podatke i ima želju da sami odbornici to razumeju.

Zabluda, znam, i svevišnji akademik kada potegnete neko ozbiljno pitanje, odmah se hvata izbora i šta je na istima narod rekao. Valjda je narod rekao i dao Vidoju dozvolu da državi (čitaj Vučiću) pokloni stadion sa dve pokrivene tribine i zemljište ispod njega. Valjda je narod glasao i da Loznica ispadne u Treću ligu i da Vučić određuje ko će na novom stadionu igrati? Valjda je narod glasao da se usled havarija pri izvođenju radova na stadionu pojavi kontraverzni „južnoamerički biznismen“ i otkupi radove!!! Zamislite, otkupi radove??? To ćete teško i u Južnoj Americi sresti, ali avaj...Narod je glasao za Vidoja, koji iste te narodne pare koje u četvrtak na Skupštini podnosi narodu na uvid deli i kapom i šakom PINKu i dnevnim novinama ALO, dokazanim promoterima nasilja i prostakluka. Doduše, njima smo dali „siću“ dok su loznički "tv giganti" dobili milione narodnih para da i dalje drže jezik za zubima o projektu Rio Tinta ili ne daj Bože o mirnim šetnjama protiv nasilja na svakom koraku.

Glavni računopolagač će tako još jednom šeretski opravdati javnu potrošnju, a pri tom će pokušati da izbegne podatak o „domaćinskom“ poslovanju i „suficitu“. Naime, zli jezici tvrde da je Loznica u jednom trenutku prošle godine imala skoro milijardu dinara na računu, a da su građani zbog "vizionarstva" i domaćinskog poslovanja izgubili na inflatornim kretanjima skoro trećinu tog novca. Znate već priču o skoku cena čelika i građevinskog materijala, što u prevodu znači, ako se za te novce moglo sagraditi tri obdaništa, mi smo „domaćinskim“ poslovanjem i vizijom velikog vođe, dobili dva.

„Na zapadu ništa novo“ – rekao bi Bora Đorđević, ne očekujemo da se išta promeni i da ovi koji se tako vajno pozivaju na glasove građana učine neki stvarni i iskreni korak u poboljšanju participacije građana prilikom donošenja bitnih i važnih odluka za njih, a budžet to svakako jeste.
U najnovijem istraživanju Transparetne Srbije, Loznice nema ni na vidiku po Indexu participativnosti građana, a pretekli su je i ispred nje su (ako uopšte ima neki rezultat) susedna opština Mali Zvornik i malo dalja Ljubovija. Prvi poseduju „umereni nivo“ participacije građana određen sa oko tridesetak indikatora, a drugi spadaju u red „osnovni“. Ne čudi što Loznice nema nigde, jer recimo nikom nije poznato šta je bilo sa inicijativom tri lozničke organizacije (PAKT-NE DAMO JADAR- KOSMOPOLIT) za osnivanjem instituta „Zelena stolica“ pri lokalnom parlamentu. Organizacije bi na taj način imale šansu da dobiju reč na Skupštini kada se diskutuje o temama zaštite životne sredine, bez prava glasa, ali naravno da se vlastima ne bi svidelo što bi čuli pitanja o regionlnoj deponiji, kanalizaciji u Lozničkom Polju, zašto već četiri godine nema živog sveta u Štiri, pilani u Banji Koviljači na izvorištu pitke vode itd itd...Zelena stolica može u republičkom parlamentu, u lokalnom jok!

Sve dok ne vidim Programski budžet sa jasno i određenim indikatorima, baznim vrednostima i rezultatima (pomoću kojih bi bili merljivi stvarni rezultati učinjenog, ali i korupcija koja se prikriva na svakom koraku), znaću da vlast gleda na običan narod kao na stado. Stado koje će zarad lažnih obećanja jednom u dva-tri-četiri godine sa svojih oglasnih tabli pozvati da bespogovorno glasaju, bez ikakvog osećaja odgovornosti da u međuvremenu istim tim građanima polože račune ili im pruže šansu da izmere i ocene rad i svrsishodnost javne potrošnje. Misaona imenica za prosečnog glasača punog entuzijazma kada dobije poziv na eskurziju do Beograda.
Kiša i budžet mu dođu na isto, vremenske neprilike...

Lozničani su se nekom debelo zamerili! Decenijsko trovanje Jadrana iz hemijske industrije Viskoza bilo je produkt komunističke zamisli da pored kraljevske Banje Koviljače oforme jednu od najprljavijih hemijskih industrija. Sada je pak na sceni nešto drugo, samo ko danas i šta zamera lozničanima? Pored mogućih kataklizmičnih opasnosti koje sa sobom donosi eventualno formiranje rudnika litijuma u jadarskoj dolini, nova ekološka opasnost kuca na vrata lozničanima. Ministarstvo za zaštitu životne sredine pokušava na mala vrata da provuče Studiju procene uticaja na životnu sredinu projekta zatečenog stanja kompleksa "EkoMet Reciklaža" u Zajači. Podsetimo PAKT je početkom 2017. godine pisao da je preduzeće RTB "Zajača" kao deo Koncerna "Farmakom MB" iz Šapca, kupilo preduzeće "Bersk investments" iz Beograda čiji je vlasnik Željko Mijailović (1982. godište), koji je rudnik u Zajači kupio iz stečaja na licitaciji u Privrednom sudu u Valjevu, na način da je iste godine osnovao pomenutu firmu sa početnim kapitalom od 500 rsd, pa položio depozit od 117.000.000 rsd, da bi rudnik kupio za 160 miliona dinara. Od tada pa sve do početka novembra ove godine građanima Zajače i Loznice nije bilo poznato kakve su namere novog vlasnika.

Podsećamo da je preduzeće "Farmakom" stanovnicima lozničkog kraja bez ikakvih sankcija i nadokanada štete, ostavilo dva jalovišta. Jedno iznad same topionice olova u Zajači sa 500 hiljada tona ogaraka antimona, 80 hiljada tona šljake antimona, 15 hiljada tona šljake olova i 5000 tona filterskog oksida, i drugo jalovište na Stolicama sa gotovo neverovatnih 1,2 miliona tona opasnih teških metala poput olova, arsena i antimona. Što je mnogo tragičnije, referentne međunarodne institucije utvrdile su znatno i štetno prisustvo olova u krvi kod predškolske i školske dece u Zajači, a Miroslav Bogićević nikada nije odgovarao pred domaćim sudovima za ekocid koji je njegova firma napravila u okolini Loznice prema stanovništvu.

I kao da ove informacije nisu bile dovoljne domaćim institucijama, sada se kreće u ponovnu proceduru otvaranja topionice olova, a kako smo saznali Ministarstvo za zaštitu životne sredine otkazalo je javnu raspravu (bez da je prekinulo proceduru usvajanja Studije o proceni uticaja) usled pogoršanja pandemijskih uslova COVID-19, a javni uvid u Strategiju trajaće još jedan dan. 

Podsećamo, planirana Topionica olova nalazi se na svega 200 metara od osnovne škole u Zajači i stotinak metara od fudbalskog terena i Crkve u tom mestu. Nekoliko predhodnih istraživanja nepobitno su dokazala uticaj topionice olova na prisustvo olova u krvi kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Dozvoljeno prisustvo olova kod dece je 10>μg/dl, a tri predhodna istraživanja pokazala su da više od 84% testirane dece koja su direktno izložena uticaju topionice imaju povišeno prisustvo olova u krvi, 48,6% njih koja su delimično izložena i čak 23,1% njih koji uopšte nisu bili izloženi direktnom dejstvu topionice. Definisanje vrednosti olova u krvi od 10 i više μg/dl kao“povišene” od strane CDC i SZO bilo je primarno utemeljeno na nepoželjnom ishodu trudnoće (prenatalna ekspozicija). Kod dece u čijoj je krvi iz pupčane vrpce izmerena koncentracija PbB > 10 μg/dl zapažen je trend zaostajanja u kognitivnom razvoju (na sistematskom pregledu sa navršene 2 godine), što nije slučaj sa decom koja su imala normalne vrednosti PbB.

CRNI podaci govore da je prilikom ispitivanja kvaliteta vazduha 2018. godine kada topionica uveliko nije radila, ali se itekako osećao uticaj "sanirane deponije", u periodu 10.10.-16.10.2018. g. utvrđeno da su čak dva dana dnevne koncentracije suspendovanih čestica PM10prekoračivale graničnu vrednost (GV=50 μg/m3). Srednja izmerena koncentracija suspendovanih čestica PM10je 46,1 μg/m3, minimalna 31,1 μg/m3i maksimalna dnevna je 78,2μg/m3, - saznajemo iz Analiza prezentovanih u Studiji.

Izmerene vrednosti koncentracija ispitivanih parametara u uzorku procednih voda sa deponije u Zajači dana 23.07.2018. godine, a pre upuštanja u recipijent – reku Štiru, prelaze granične vrednosti emisije propisane Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS”, br. 1/2016) za otpadne vode iz objekata i postrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala za parametre arsen i olovo. Procedne vode takođe sadrže i veliku količinu antimona.

Površinske vode iz reke Štire uzorkovane nizvodno od Topionice nakon uliva svih otpadnih voda (uključujući i procedne vode sa deponije), ne zadovoljavaju granične vrednosti propisane navedenom Uredbom za II klasu voda zbog povećanih vrednosti pH, specifične provodljivosti, ukupnog ostatka nakon isparavanja, suspendovanih materija, hemijske potrošnje kiseonika, petodnevne biohemijske potrošnje kiseonika i potrošnje kalijum permanganata i povećanih koncentracija amonijum jona, sulfata, ukupnog azota i arsena.

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine upozorava institucije države da prestanu da se igraju sa zdravljem stanovništa Loznice i njihovom životnom sredinom. NEĆEMO DOZVOLITI usvajanje ovakve Studije bez garancija i plana preduzeća "EkoMeT Reciklaža" o raseljavanju kompletnih mesnih zajednica Zajača, Paskovac i Voćnjak, remedijacijom svih postojećih deponija i čvrstih garancija u poštovanje svih ekoloških standarda.

 U suprotnom, poručujemo pre svega nadležnim institucijama da ne pomišljaju da se igraju sa tolerancijom građana Loznice.

NEĆETE PROĆI OVOG PUTA! BRANIMO NAŠU DECU, BRANIMO NAŠE ZDRAVLJE!

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM POSETE ZORANE MIHAILOVIĆ LOZNICI

Na Svetski dan voda 22. mart, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihailović posetila je Gradsku upravu u Loznici i tu priliku iskoristila da iznese veliku količinu neistina, na koju nismo mogli da ostanemo nemi. Poseta ministarke nama je rekla puno o njenim iskrenim namerama, jer smo je pre više od dva meseca pozvali da dođe u dolinu Jadra i razgovara sa građanima, što joj kako vidimo, ne pada na pamet, a opet dovoljno govori javnosti kako se aktuelna vlast odnosi prema svojim građanima i kolika je njihova „ekološka briga“ za zdravlje ljudi u odnosu na potencijalni „profit“.

U čemu je zapravo problem ministarke rudarstva Zorane Mihailović? U lošim savetnicima i kabinetu, slaboj informisanosti, premoru, pobunjenim meštanima doline Jadra i zapadne Srbije, strahu ?

Nije nam jasno iz kojih motiva je ministarka u Loznici iznela niz netačnih informacija i obećanja, čime je samo dokazala klijentelistički pristup srpskih institucija sistema prema kompaniji Rio Tinto. Naime i pored pisanog poziva upućenog ministarki od strane naših udruženja, ona se nije odlučila da dođe među meštane doline Jadra i čuje sve probleme iz prve ruke, već je u prostorijama Gradske uprave odlučila da u prisustvu direktora svih preduzeća i institucija pošalje poruku da se dokumenta izdaju po ubrzanoj proceduri. Sa druge strane, briga ministarke Mihailović za životnu sredinu je samo deklerativna i rekli bi smo, vrlo opasna po čitavu zapadnu Srbiju i zdravlje njenih stanovnika. Ministarka je u Loznici ponovo upotrebila narativ kompanije Rio Tinto, da Srbija poseduje 10% svetskih rezervi litijuma, što je netačan i zlonameran podatak. Za ovu priliku javnosti pružamo na uvid zvaničan dokument Američke vlade iz ove godine o potvrđenim svetskim rezervama litijuma koje se nalaze van okeana, pa se uverite i sami.

Da li je verovati ministarki, ostavljamo da procene građani. Što se nas tiče, mi ni danas nismo dobili odgovor na pitanje gde i kako će Rio Tinto evakuisati podzemnu vodu za koju je sama kompanija u Elaboratu o rezervama priznala da sadrži povećane količine arsena, nitrata i sulfida. Gle čuda, upravo je ta podzemna voda u ingerenciji ministarstva rudarstva na čijem čelu je potpredsednica Vlade. Može li se ministarki verovati u lepa obećanja, nakon što je Vlada posebnom Uredbom usvojila Prostorni plan posebne namene za projekat „Jadar“ bez predhodne usklađenosti sa Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom Grada Loznica, što je bila zakonska obaveza, a ministarka sve to dobro zna jer je u tom trenutku sedela na čelu ministarstva građevinarstva. Može li se verovati ministarki koja izbegava svoj narod, i koja u Loznici sa direktorima dogovara ubrzane procedure, a za javnost govori da projekta neće biti ukoliko se ne ispoštuju sve predviđene procedure, koje ni do sada nisu poštovane.

Građani doline Jadra, Loznice i čitave zapadne Srbije treba da znaju da je projekat Jadar neizvodljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i zdravlja građana i nikakvi fabrikovani podaci to neće promeniti. Postupanje države prema Biološkom fakultetu koji je ostao bez novih prostorija iz razloga izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu koja se nije svidela kompaniji Rio Tinto, dovoljno govori o iskrenosti slatkih reči koji dolaze od nadležnih po onoj staroj „Čuvaj se Danajaca i kad darove nose“!

Javljaju mi da kerovi ponovo laju na mene. Najnoviji povod izazvan je mojim nastupima na TV Insajder, kako kažu, i pri tom mi stavljaju „u usta“ nešto što nisam rekao. Razmišljam, što bi rekao pokojni Panonski mornar:

 „A što bi prič’o o tim barabama, o njima će pisati po tarabama...“!

Briga me za te mustre, kerove, džumare, funjare, džukce, pudle, avlijanere, podlace raznih provenijencija, jer nikada nisu pričali vučjim jezikom, nikada se nismo ni razumeli, jer ne znaju šta to znači biti vuk, a biti slobodan i biti samo svoj...nadam se da će mi svi vaspitani psi oprostiti!

Kevtanje, režanje, arlaukanje, zavijanje i lajanje, po oprobanom principu dolaze nakon medijskih nastupa „suprotne strane“. Tu je i motiv jasan, sujeta istaknuta, a krajni cilj skrajnut i potpuno nevažan. Skloni pogrešnom i tendencioznom tumačenju, pogrešno dresirani, laju pretežno u čoporu jer su tad kao jači, laju i na točak koji se okreće! U neposrednom kontaktu „umiveni“, podviće rep, lizaće ruku, uješće čim okreneš leđa, jednostavno takvi su. Nema povoda i nema razloga. Ćutimo i trpimo, dobro je sve dok ne dobiju besnilo, ne počnu da pene!

Priroda našeg „neslaganja“ (nazovimo tako ovaj sukob) je šta više banalna. U početku, bilo je i međusobne komunikacije, pokušali  smo naći najmanji zajednički sadržalac, ali je problem nastao kada su džukci u priču pokušali da uvedu i lisice sa kojima su do juče „jajarili“ po lokalnim kokošinjcima. Rekli smo im da su lisice prepredene, lukave i da lako prenose besnilo , kao i da nam se vrlo verovatno nasuprot Darvinovoj teoriji može desiti da prilikom te družbe postanemo magarci. Ne ide, priznaćete, da vuk postane magarac! Bilo kako bilo džukci su nastavili sa jajarenjem po lokalnim kokošinjcima u čudnoj simbiozi sa lisicima, ali ni ona nije dugo trajala. Sukob je nastao oko kajgane i jaja na oku, jebem li ga...

A onda je severno-bački prekoplotaš, čipovan i najverziraniji od svih džukaca, počeo da bude čest gost šinteraja. Ako ne daj Bože lisice propadnu, da se na vreme obezbedi mesto kod glavnog šintera. Drž’te vukove, narediše šinteri, a džumare zajalaše iz sveg glasa, do poslednje glasne žice, do pojave pene, do koske, koju će dobiti kasnije. Sad se razume i „aport“ i „k’ nozi“ i „sedi“ i „lezi“ i „fuj to“!

I tako sami, nebitni, besni i ostavljeni, jedinu šansu za skretanjem pažnje vide u lajanju i napadu „iza leđa“. To im je stil i princip. Besnilo! Besnilo koje šteti nervnom sistemu i pojačava reakcije i uzbuđenost.Rado bi pomogli, ali leka nema! Bar da je nama poznato...

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!

Odavno je poznato da je jedan od glavnih problema srpskog društva nefunkcionisanje institucija sistema, ili ukoliko se i ostvaruje privid funkcionisanja onda na sceni imamo selektivnu pravdu. Primera je na pretek svuda oko nas, od Ustavnog suda do mesnih zajednica. Nekoliko interesantnih slučajeva iz lozničke bolnice govore u prilog činjenici  da ni Lekarska komora Srbije, kao i njena podorganizacija (Regionalna lekarska komora za centralnu i zapadnu Srbiju) nisu imuni na trgovinu uticajem, zloupotrebu položaja i korupciju, uz sveprisutnu primenu selektivne pravde, a samim tim i urušavanje ugleda doktorskog zvanja. Zašto doktori ćute?

Naivnom posmatraču sa strane može se učiniti da lekarska komora poseduje određeni stepen autonomije i nezavisnosti jer se izbori za članove Skupštine Komore odvijaju neposredno uz kontrolu CESID-a, međutim i u ovom naizgled demokratskom procesu postoje jasne podele na lekare sa državnih jasli i privatnike, uz neizbežno partijski podobne i one druge. Jasno je da još uvek dominiraju oni sa državnih jasli, a kako to u praksi izgleda kada lekari sa „državnih jasli“ štite interese pacijenata tj. građana, uverili smo se upravo iz lozničkih primera.

Godina je 2016., konstatovano je da je ortoped lozničke bolnice taj kobni dan obavio 70 pregleda i dve operacije. Jedna od tih 70 krenula je po zlu tri dana kasnije, dete je hitno prebačeno za Beograd, ali se tragedija nije izbegla, ostaje nejasno čijom sve odgovornošću? Javnost ni danas nema jasne odgovore na ta pitanja, osim nadasve „cinične“ nepravosnažne presude kojom se „beli medvedi“ iz Beograda oslobađaju svake vrste odgovornosti, a sva Scila i Haribda svaljena je na nejaka pleća lekara iz provincije.

Nije bilo bitno ni tadašnjoj direktorici bolnice „dr Milenko Marin“ – oftalmologu Miri Vučetić, koja je nakon „burnih“ medijskih nastupa ministra Lončara i tadašnjeg predsednika Vlade – Aleksandra Vučića, braneći svoju direktorsku fotelju brže bolje „potrčala“ da zapeva onu staru od Azre „Umazane ruke brzo se speru“. Preki sud je bio na sceni, a visokom društvu expresno se priklonila doktorka Vučetić suspendujući svog kolegu ortopeda sa posla bez ikakvog dokaza o krivici ili odgovarajuće pravosnažne presude. Ne braneći struku, nedvosmisleno braneći sebe!

Igra sudbine međutim poigrala se sa doktorkom Vučetić. Samo godinu dana kasnije, protiv tada već bivše direktorice lozničke bolnice biće podnesena krivična prijava zbog krivičnog dela „teška dela protiv zdravlja ljudi“ iz člana 259 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.

Prijavu  protiv doktorke podnosi 30.05.2017. godine punomoćnik tada maloletnog oštećenog lica tvrdeći da je doktorka u uračunljivom stanju pri pružanju lekarske pomoći nesavesno postupala i time prouzrokovala pogoršanje zdravstvenog stanja drugog lica, zbog čega je maloletno lice teško telesno povređeno, odnosno ostalo je bez jednog organa vida usled pojave malignog tumora koji na žalost nije na vreme dijagnostikovan.

U sudskom postupku koji je trajao nešto više od tri godine, viđena su razna veštačenja od strane veštaka iz Beograda, Novog Sada i Niša koji su redom konstatovali očiglednu lekarsku grešku, da bi okrivljena doktorka negirala optužbe i na kraju bila osuđena na uslovnu osudu za izvršeno krivično delo „teška dela protiv zdravlja ljudi iz člana 259 st. 3 u vezi stava 1. KZ. Interesatno je da za ovaj vid krivičnog dela nije predviđena ovako minimalna ni uslovna kazna, naprotiv u članu 259. stav 3 jasno se kaže :

„Ako usled dela iz cl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256 st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.“

Međutim, ono što se nakon toga dešavalo može daleko više da zabrine zainteresovanu javnost. Ako se od pravosudnih organa i očekivao ovakav epilog, potpuno je zbunjujuće i pomalo neočekivano da je izostala reakcija lekarske komore. Nakon utvrđene pravosnažne odgovornosti očekivalo se da naredne poteze povuče Lekarska komora Srbije, koja je međutim ostala indiferentna po ovom pitanju iako je bila dužna da reaguje i po službenoj dužnosti. Umesto toga doktorka Vučetić nastavlja lekarsku karijeru faktički bez opomene od strane onih koji su plaćeni da štite interese pacijenata i ugled lekarske struke. I ne samo to, već mnogi stažisti i medicinske sestre svedoče da pomenuta doktorka umnogome doprinosi nezdravoj atmosferi u kolektivu, stvarajući ciljano zavade među zaposlenima.

Ko je sve nakon utvrđivanja odgovornosti reagovao i na koji način, ko se pravio „mrtav“ i sa kakvim motivima, čitajte u istraživačkom tekstu koji sledi, pod naslovom „LEKARSKA OMERTA“...

Javnost je upoznata sa prošlim odgovorom ministarstva rudarstva dok je njim "gazdovala" Zorana Mihailović koja je bila i predsedavajući radne grupe, pa je donekle i razumljiv kukavički odgovor iz tadašnjeg ministarstva. PAKT se tada nije žalio povereniku jer je bilo izvesno da dolazi nov ministar koji neće imati razloga šta da krije. NIje se pokazalo da smo bili u pravu i sada je sasvim jasno da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu na državnom nivou, da se projekat uprkos protivljenju lokalne zajednice ipak pokrene.

Tada 11. januara 2022 godine, samo par dana pre nego što će predsednica Vlade Ana Brnabić proglasiti ukidanje Uredbe Vlade kojom je usvojen PPPPM "Jadar", iz ministarstva PAKTu stiže odgovor pozivajući se na član 9. stav 1. tačka 3. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u kojem se između ostalog kaže: "...pored toga, imajući u vidu da su na sastancima članovi Radne grupe razmatrali dalje korake, potencijalne aktivnosti i iznosili lične analize koje nemaju pravno-obavezujuće dejstvo, javno objavljivanje traženih zapisnika sa sastanka radne grupe koji sadrže već navedene lične stavove članova, kao i podataka o projektu bi, sa velikom verovatnoćom, moglo bitno UMANJITI SPOSOBNOST DRŽAVE da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno uticati na otežano ostvarivanje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije...."

Skandalozan Odgovor Ministarstva potpisala lično Zorana Mihailović (mada to nije ptaksa), a sam odgovor pun je nelogičnosti i pravno neutemeljenih tvrdnji, pa nije ni čudo da niko nije hteo da ga potpiše do ministarka lično. S obzirom da predsednica Vlade devet dana kasnije ukida projekat "Jadar", PAKT je smatrao da je irelevantno gibiti dragocene resurse i ulaziti u pravni spor pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, mada je bilo izvesno da bi predmetni spor dobili.

S obzirom da je prisustvo Rio Tinta na terenu uočljivo i da se uveliko odvija dijalog sa lokalnom zajednicom (onim koji su lakomi na pare) iz PAKTa su smatrali da je pogodan trenutak da se otvore zapisnici sa Radne grupe, ali nas je odgovor iz Ministarstva rudarstva, malo je reći, šokirao.

Naime u odgovoru na upit PAKTa i Zahtev da se dostave Zapisnici sa sastanaka Radne grupe, iz MInistarstva rudarstva odgovaraju da ne poseduju tražene Zapisnike, bez uputstva gde se oni nalaze, tačnije gde su "sklonjeni" i ko ih je uklonio iz ministarstva. PAKT će u narednim danima uložiti Žalbu kancelariji Poverenika, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz MInistarstva.