U Beogradu je 23. maja 2023. godine, u organizaciji Instituta za istraživanje korupcije Kareja, u „Prostoru Miljenko Dereta“, održan konsultativni sastanak organizacija civilnog društva i aktivista posvećenih borbi protiv korupcije. Tema sastanka je bila stanje korupcije u Srbiji i aktuelna izrada Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji za period od 2023. – 2028. godine. Posebno su razmatrana ključna pitanja izrade krovnog, strateškog dokumenta koji bi trebalo da omogući efektivno suzbijanje korupcije i to:

Koji su efekti prethodne nacionalne strategija? Koje je stanje korupcija danas? Kako bi trebalo oceniti borbu protiv korupcije? Da li nam treba strateški dokument za stvarnu ili fiktivnu borbu protiv korupcije? Kako se procenjuje uticaj političke korupcije?

Kao posebno problematične elemente u dosadašnjem procesu oblikovanja javne politike u borbi protiv korupcije, učesnici skupa su izdvojili metodološke nejasnoće u radu, nedostatak analitičkih podataka o rezultatima primene prethodne Nacionalne strategije, ali i samih polaznih osnova za izradu nacionalne trategije za borbu protiv korupcije a to je analiza aktuelnog stanja korupcije u Srbiji.

Grupa organizacija civilnog društva protivi se načinu na koji se odvijaju aktivnosti u vezi sa izradom strateškog dokumenta, smatrajući da takav pristup umesto da omogući borbu protiv korupcije on će je pospešiti.

Ovom prilikom je formirana fleksibilna koalicija za antikorupcijsko delovanje civilnog društva i nju čine: Biro za društvena istraživanja BIRODI Beograd, Podrinjski antikorupcijski tim PAKT Loznica, Eko straža, E – sigurnost Beograd, Biznis klasa 049 Kragujevac i Institut za istraživanje korupcije Kareja Pančevo.

Navedene aktivnosti deo su projekta “Treba nam Nacionalna strategija za stvarnu borbu protiv korupcije u Srbije, a ne fiktivnu ” koji Kareja sprovodi uz podršku SMART Balkan – Građansko društvo za povezan Zapadni Balkan, a koji se odvija u okviru Centra za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM), a koji finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Koalicija za integritet, koju čine Biro za društvena istraživanja - BIRODI, Podrinjski antikorupcijski tim-PAKT i Institut za istraživanje korupcije – Kareja zahtevaju od Agencije za sprečavanje korupcije da utvrdi da li su poslanici Srpske napredne stranke, koji su izabrani na listi „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“, u zavisnom odnosu prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, imajući u vidu:

Da Aleksandar Vučić ima najmanje četiri puta veći rejting od Srpske napredne stranke koja noseća stranka liste „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“ i da je izborni rezultat ove liste u velikoj meri zavisan od rejtinga predsednika Republike;

Da je Aleksandar Vučić dao svoje ime, a time i svoj rejting listi „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“,

Da je Aleksandar Vučić promovisao listu „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“ u kampanji i sa pozicije predsednika Republike;

Da je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila najmanje 128 poslaničkih mesta i da su poslanici Srpske napredne stranke u prilici da ne sankcionišu neustavno ponašanje predsednika Republike.

Imajući u vidu član 6. Ustava Republike Srbije koji glasi „Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima“ odnosno njegovu zakonsku operacionalizaciju u članu 40. stav 2. Zakon o sprečavanju korupcije, koji glasi „Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.“ smatramo da su poslanici na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ u zavisnom odnosu spram predsednika Republike.

Naime, predsednik Republike Aleksandar Vučić je listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ dao rejting, a poslanici će po drugi put od 2020. biti u prilici za zaštite od kažnjivosti predsednika Republike za kršenje Ustava na šta su u obavezi po članu 118. Ustava Republike Srbije.

Kao meru za regulaciju ovog rizika predlažemo formiranje Savetodavnog panela pri Agenciji za sprečavanje korupcije koji će se baviti utvrđivanjem kršenja ustava od strane predsednika Republike, a čiji će članovi biti: predstavnik Venecijanske komisije, dva profesora Ustavnog prava koji će biti izabrani na predlog pravnih fakulteta u Srbiji i inostranstvu.

Pismo javnosti Inicijative za javnost i integritet, koju su osnovali Biro za drustvena istraživanja, Podrinski antikorupcijski tim i Institut za istrazivanje korupcije - Kareja

Hitrim potpisom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji  predsednik Republike je legalizovao koruptivno nasleđa privatizacije na koje je prvo ukazao Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o procesu i politici privatizacije.

Savet je istakao da je proces privatizacije potpuno izdvojena strategije socijalnog razvoja, jer nije uklopljena u širi kontekst institucionalnih i ekonomskih reformi, tj. obavljena u neizgrađenom institucionalnom ambijentu uz adekvatnu institucionalnu struktura uključujući i tržište kapitala. 

Savet je već tada konstatovao da se favorizuju interesi privatni vlasnik (gazda) na račun javnih dobara i malih akcionara. Na početku privatizacije postojali su glasovi, koji su ukazivali da primarni cilj privatizacije je otimanje zemljišta i poslovnog prostora na koja su društvena preduzeća imala pravo korišćenja, te stoga nisu mogla biti predmet ni procene u procesu privatizacije, a ni prodaje.

Savet za borbu protiv korupcije bavio se mnogim spornim privatizacijama i pre promene vlasti 2012. godine. Nova vlast je kao zadatak broj jedan postavila borbu protiv "kriminala i korupcije", te je osnovala Radnu grupu MUP-a za 24 sporne privatizacije.  To je bila prilika da se vladavine prava vrati u Srbiju i pošalje poruka da korupcija (u procesu privatizacije) nije (bila) isplativa, uključujući kupovinu društvenih preduzeća zbog zemljišta i poslovnog prostora umesto razvoja poslovanja uvođenjem novih tehnologija i proizvoda, tržišta, kulture poslovanje uključujući dijalog sveta rada i kapitala. Na žalost to se nije desilo, naprotiv dobijana je država bez borbe protiv korupcije, čije poštovanje zakona nije obaveza svih.

Želimo da podsetimo javnost da je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, 2013. najavljivao temeljnu istragu protiv Luke Beograd, a danas ovim Zakonom omogućava Milanu Beku da neometano i na štetu budžeta i građana Srbije dođe u vlasništvo 200 hektara zemljišta. Takođe, podsećamo javnost da je Ustavni sud 2013. doneo odluku kojom se komentariše tadašnji Zakon o planiranju i izgradnji i naznačava da privatizacijom preduzeća koje ima pravo korišćenja na nekom zemljištu ne znači da je time privatizovano i samo zemljište.

“Stoga se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu stičenom u procesima privatizacije, stečaja ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta” - kaže se dalje u odluci Ustavnog suda.”

Odluka da se rasformiraju timovi za istrage 24 spornih privatizacija gledano iz vizure usvojenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji bila je još jedan doprinos zarobljavanju države u Srbiji, čiju zarobljenost iz godine u godinu potvrđuju nalazi Transparency International, a prema kojima postoji desetogodišnji pad borbe protiv korupcije u Srbiji.

U prilog da mi u Srbiji imamo borbu proziv borbe protiv korupcije govori činjenica da Agencija za sprečavanje korupcije nije uradila antikorupcijsku analizu Zakona o izmenama i dopunama Zakona planiranju i izgradnji u kojem "zjape" članovi u kojima postoji sistemski koruptivni potencijal.

Stavljanjem potpisa na ovaj zakon predsednik Republike je priznao da nije na strani plebsa i javnog interesa, kako je sebe predstavio u tekstu "Elita i plebs" objavljenog na naslovnoj strani državne dnevne novine “Politike” 10.7.2019.godine, već na strani elite, i to elite koja je u proteklih tri decenije u okviru ratno-pljačkaške ekonomije stekla kapital, koji je kroz proces privatizacije opran. Za ovaj “poduhvat” predsednik Vučić je „elitu“ ovim zakonom časti zemljištem, koje članovi elite nisu ni platili.

Tokom skupštinske rasprave ministar Goran Vesić je rekao da su Robne kuće Beograd prodate za veći novac od NIS- a. I tu prestaje istina. Ministar Vesić nije rekao da su Robne kuće iz stečaja prodate na aukciji koje ne bi bilo da nije bilo štrajka glađu radnika-akcionara u zgradi Vlade Srbije, već bi bile prodate 2007 u mandatu Vojislava Koštunice i ministra Dinkića, jednom tajkunu za dvadeset puta manju cenu. Država im se „zahvalila“ time što stečaj ni posle 15 godina nije završen, a radnicima nije isplaćen novac po osnovu deonica koje su kupili pre tri decenije na koje imaju pravo po Zakonu o privatizaciji od dela preostalog novca od prodaje iz stečaja.

 Sa dolaskom na vlast Vučić je obećavao borbu protiv korupcije, ističući „nultu toleranciju na korupciju“. Zloupotrebljavajući rad Saveta za borbu protiv korupcije iz vremena Verice Barać, kao i rad Radne grupe MUP-a za spornih privatizacija, Vučić je borbu protiv korupcije je pretvorio u prah. U prilog tome govori činjenica da tamo gde je Srpska napredna stranka na vlasti na loklanom nivou, tamo nema funkcionalnih lokalnih antikorupcijskih tela što je obaveza na koju se država obavezala u okviru Poglavlja 23. Ovome valja dodati da oni lokalni funkcioneri SNS-a koji su hteli da se bore protiv korupcije su sklonjeni sa pozicija.

Stupanjem na snagu izmenjenog Zakona o planiranju i izgradnji završen je  prvi krug privatizacije, u čijem fokusu je bila društvena svojina. Sada sledi drugi krug privatizacije će biti javna svojina i javne usluge kroz formalna i neformalna javno  privatna partnerstva.