Da na spornoj fotografiji ima šank, sve bi bilo isto kao u pesmi Riblje Čorbe "Dok stojim za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge..". Međutim, za  visoke zvanice lozničkog pravosuđa izabraše barski sto, pa na fotografiji, u stojećem stavu po naredbi, stoje ni manje ni više nego predsednica Suda u Loznici, glavni Tužilac u Loznici - Zoran Nestorović, i doskorašnji visoki funcioner, a sada unazađeni podkordinator vladajuće partije SNS - Željko Marijanović.

Ako ostavimo šalu po strani, neophodno bi bilo ukazati na pojedinosti iz Etičkog kodeksa javnih tužilaca. U prilogu 1. tački 2. smernica pomenutog Kodeksa, koja govori o samostalnosti  tužilaca, kaže se da bi javni tužioci trebalo da budu nezavisni u vršenju svoje funkcije, nezavisni u odnosu na SVE političke stranke i javne ličnosti i da vrše funkciju odbijajući bilo kakav neprimeren uticaj. Upravo je sporna fotografija koja je javno objavljena i  vidljiva ne samo građanima Loznice već i šire, jeste vrsta neprimerenog uticaja. Taj neprimeren uticaj ogleda se u tome što lica sa slike izazivaju sumnju u nepristrasnost javnog tužioca, jer se pomenuti nalazi za stolom u društvu javne ličnosti, političkog funkcionera vladajuće partije, ni manje ni više nego sa partijskim funkcionerom koji je u svojim mediskim istupima "vidljiv" kao reprezent vladajuće politčke partije, poznat po raznim nepočinstvima. Ova fotografija samo podgreva sumnje u nepristrasnost ovog tužioca, kod svih koje ovaj tužilac tuži, ili kod onih koji bi  čiji bi položaj trebao da bude jednak onim sa kojima tužilac stoji za istim stolom na fotografiji koja učinjena dostupnoj široj javnosti.

Javni tužilac, po odredbama ovog Kodeksa, dužan je da odbije neprimeren uticaj, pa prema tome, tužilac je BIO DUŽAN DA MAKAR ODBIJE SLIKANJE, a naročito ne dozvoli objavljiivanje fotografije i zato pozivamo  Zorana Nestorovića da podnese neopozivu ostavku! U suprotnom, ako nismo u pravu, da li bi se mogle očekivati  i još neke fotografije sa nekih drugim javnim ličnostima? Ili sa predstavnicima drugih političkih partija? Možda onih koji nisu u izvršnoj i zakodavnoj vlasti? Zar to ne bi vodilo ka jednakosti svih učesnika u krivičnom postupku?

U tački 3. smernica istog Kodeksa, kaže se da javni tužilac u obavljanju svoje funkcije ne sme svojim rečima ili postupanjem izražavati predrasude ili vršiti diskrimanaciju prema strankama u postupku. I da se ova forografija nije munjevito proširila Loznicom i izazvala velike i burne reakcije građana, možda ni ovog teksta ne bi bilo. Međutim, javnost koja polako sazreva i u našem gradu, počela je da izražava stav o samostalnosti i nezavisnosti u Etičkom kodeksu javnih tužilaca. U kuloarima javnost gunđa što se i posle 5 godina krivične prijave protiv Rio Tinta sklanjaju u fioku i zašto se slučajevi napada na  učesnike skupa zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, uglavnom završavaju u prekršajnim postupcima.

Na kraju, isti Kodeks kaže i da javni tužilac mora da ima svest da njegovo ponašanje, postupanje i odluke mogu postati predmet javne debate i da time može ugroziti ugled i poverenje u javno tužilaštvo. Upravo zato, PAKT traži neopozive ostavke i javnog tužioca i predsednice Suda. Ćaci se konačno otkrivaju.