Tweet

Energetika je tradicionalno najznačajnija oblast delovanja Evropske unije. Upravljanje energetskim sektorom i danas predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti delovanja institucija EU. Postoje brojni razlozi zbog kojih se smatra da energetika ima značajne uticaje na sve druge sektore privrede i društva u Evropi. Evropski propisi u oblasti energetike sastoje se od pravila i politika koje pokrivaju konkurenciju i državnu pomoć, unutrašnje energetsko tržište (posebno otvaranje tržišta električne energije i gasa), unapređenje izvora obnovljive energije, energetsku efikasnost, upravljanje krizama i obaveze u odnosu na bezbednost naftinih zaliha, nuklearnu energiju i nuklearnu bezbednost i zaštitu od radijacije.

Osnovna ideja koncepta energetske efikasnosti je korištenje manje energije za istu jedinicu društvenog bruto proizvoda, uz održivost kvaliteta proizvoda. Smanjenje korištenja energije i eliminisanje zagađenja životne sredine koje je posledica energetskih transformacija spadaju u glavne ciljeve energetske politike i većine drugih politika EU. EU pomaže sprovođenje energetske efikasnosti na način da se obezbedi konkurentnost, sigurnost snabdevanja i preuzima obaveze predviđene Kjoto protokolom. Određeni potencijal za smanjenje potrošnje je nesumnjivo prisutan, posebno u energetski intenzivnim sektorima kao što su proizvodnja, konverzija energije i transport. Shodno tome, Evropska unija je kao strateški cilj energetske politike kreirala tzv. politiku 20-20-20, koja podrazumeva:

•   poboljšanje energetske efikasnosti za 20%;

•   veću upotrebu obnovljivih izvora energije za 20%;

•   smanjenje emisije CO2 za najmanje 20% u odnosu na 1990.

U ovom trenutku pregovora stvari ne stoje onako kako bi Srbija želela, jer rezultat skrininga za Poglavlje 15 govori da se Srbija ne može smatrati dovoljno spremnom, uz obavezu ispunjenja sledećeh prelaznih merila :

- Srbija predstavlјa akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koje se tiču minimalnih rezervi nafte i naftnih derivata. Ovaj Akcioni plan treba da pokaže vremenski okvir za zakonodavno usklađivanje, za utvrđivanje mera koje treba preduzeti u hitnim slučajevima, za sticanje skladišnih kapaciteta i za postepeno povećavanje nivoa zaliha do dostizanja minimalnog nivoa koji je utvrđen pravnim tekovinama Evropske unije;

- Srbija usvaja pravnoobavezujući plan, uklјučujući i vremenski okvir, za potpuno razdvajanje u gasnom sektoru kako bi sprovela pravne tekovine Evropske unije u oblasti unutrašnjeg tržišta. Ovaj plan treba da uklјuči razdvajanje vertikalno integrisanog javnog preduzeća u skladu sa jednim od modela koje predviđa Direktiva o gasu iz 2009. godine.

Direktor RES Fondacije, Aleksandar Macura za PAKT Info govori o stanju u Poglavlju 15, ali i prilikama u EU :

"Do isteka ove 2018. Evropska unija je sagradila polovinu pravnog okvira kojim želi da oblikuje energetsku budućnost zajednice u periodu do 2030. godine, uzimajući u obzir period do 2050. godine. U decembru 2018. stupile su na snagu pravne norme kojima se uspostavljaju ciljevi u pogledu učešća obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti kao i upravljački mehanizmi za postizanje tih ciljeva, praćenje napretka i izveštavanje. Ovim pravnim aktima izgrađuju se uslovi za ostvarivanje vizije Energetske unije (EnU).

EnU  je jedan od najvećih političkih prioriteta Evropske unije, mehanizam koji treba da smanji evropsku zavisnost od fosilnih goriva omogućavajući slobodan protok energije u jedinstvenom evropskom energetskom tržištu. Evropska komisija (Komisija) je idejni tvorac i predlagač EnU koja nastaje sa ciljem da obezbedi sigurniju, pristupačniju i održiviju energetiku. Komisija smatra da ostvarenje postavljenih ciljeva zahteva suštinsku promenu evropskih energetskih sistema. Vizija buduće energetike je u Evropskoj uniji sastavni deo vizije razvoja i bez nje se ne može posmatrati.

Delovi EU zakonodavstva kao da doleću do Republike Srbije kroz članstvo u ugovoru o Energetskoj zajednici ili kroz proces pridruživanja. Republika Srbija ne deli viziju EU da je potrebna suštinska promena energetskih Sistema u narednih nekoliko decenija, i ne povezuje viziju energetskog sektora sa vizijom razvoja. Repubilka Srbija nema razvojnu strategiju, a ponekad možemo čuti da nam proces pridruživanja zamenjuje razvojnu strategiju, što je, po mom mišljenju, pogrešno razumevanje i razvoja i procesa pridruživanja.

Bez vizije energetike za narednih deceniju, dve, koja uključuje ozbiljno razmatranje suštinskih promena, rizikujemo mnogo. Rizkujemo da naši građani ostanu suočeni sa dilemom da li da se greju ili da dišu, da li da se greju ili da jedu, da naši privrednici razmišljaju o pouzdanosti snabdevanja i troškovima snabdevanja energijom a da se naša preduzeća iz energetskog sektora probude nasukani na obali beznadežno udaljeni od mogućnosti da ikada ponovo zaplove.

Za EnU u Evropskoj uniji kažu da je strategija okrenuta potrošaču, a jedan od prvih principa joj je “Energetska efikasnost na prvom mestu”. Mislim da možemo da preuzmemo i fokus i princip bez predomišljanja i bez žaljenja."

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2017

EU je jedan od najvećih potrošača energije na svetu. Sa svojih 28 zemalja članica ukupna potrošnja energije prelazi 1.800 miliona tona ekvivalentne nafte dok ukupna finalna potrošnja energije iznosi nešto manje od 1.200 miliona tona. Pored toga, domaća proizvodnja energije u EU opada posebno od 2004. godine pa na dalje. S obzirom da je uvozna zavisnost EU prešla 50% i iznosi negde oko 53% ukupnih energetskih potreba, osiguranje snabdevanja energijom podrazumeva višedimenzionalni pristup koji naročito uključuje sledeće: preventivne mehanizme i mehanizme reagovanja u kriznim situacijama, uspostavljanje spoljnih odnosa u oblasti energije, razvoj infrastrukture i poboljšanje energetske efikasnosti i korištenja lokalnih energetskih resursa.

Redakcija PAKT Info

* Projekat "Evropa u praksi na lokalnom nivou" sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.