Zašto FK Loznica ima nikad čudnije i loše rezultate? Kada oni počinju da korespondiraju sa kadrovskim „osveženjima“ u klubu? Zašto loznička javnost i lokalna samouprava ćute? Kako se od projektovanog superligaša došlo do kandidata za ispadanje u Srpsku ligu? Ko dovodi u Loznicu igrače krajnje sumnjivog kvaliteta o trošku građana i zašto? Kako se to u Bijeljini tri dana pred utakmicu znalo da će Loznica i Rad igrati za 7+ ? I zašto „smrdljivi“ tragovi FK Žarkova zaudaraju u Loznici?

*stadion na Lagatoru - foto Stalex

Kada je jedini i vrhovni, prepodobni najavio da će Loznica dobiti fudbalski stadion u vrednosti 24 miliona evra, mnogo je skepse i sumnji bilo u samu realizaciju ovog projekta. Jer bo, kaže naš narod „Ko se u mleko opeče i u jogurt duva“, jer postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda dobijamo (samo u najavama) gotovo 20 godina, a ono bi (gle čuda) koštalo nešto manje nego fudbalski stadion, procena je oko 20 miliona evra. I dok nam najveće prigradsko naselje i dalje leži na septičkim jamama (čitaj govnima), projekat fudbalskog stadiona brzo je krenuo u realizaciju zahvaljujući nekim drugim agregatnim stanjima.

Da podesetimo zaboravne, fudbalski klub Loznica bio je jedan od retkih timova u Srbiji koji je imao dve pokrivene tribine, pa se činilo da se sa minimalnim ulaganjem postojeći objekat može učiniti funkcionalnijim i boljim. Ipak, veliki vođa je rekao istorijsko NE, ruši sve, diži novo i neponovljivo, diži nešto po čemu će me pamtiti. Loznička javnost, kao i javni funkcioneri su ćutali, ćutanje je zlato!...ko zna...Ćutalo se i kada je za stadion umesto predviđenih 20, dodatno izdvojeno još 10,5 miliona evra, odnosno 3.599.818.800,00 dinara. Posao vredan 30,5 miliona evra dobio je nakon ponovljene nabavke Dream Team, nadasve zanimljiv konzorcijum koji su činili:

TERMOMONT DOO BEOGRAD – preduzeće u poslednjih par godina ima zabeleženo 24 perioda delimičnih blokada jednog ili više računa, ali i 35 miliona evra ugovora sa državom i javnim preduzećima.

TEMING ELECTROTECHNOLOGY DOO NIŠ –takođe sa četiri perioda delimičnih blokada, sa blokirana dva računa i skromnim poslovima sa državom u iznosu od 150.000 evra.

MPP JEDINSTVO AD SEVOJNO –sa „svega“ 8 perioda delimičnih blokada računa i „skromnih“ 74.686.133€ prihoda od državnih poslova.

GEOURB GROUP DOO BEOGRAD –sa skromnih 606.264€ poslova od države, bez blokada računa.

SAŠA MILOSAVLJEVIĆ PR CENTAR ZA PREVENTIVNI INŽENJERING PROJEKTOVANJE EDUKACIJU I SAVETOVANJE BP CONSULTING –iz Kruševca (ko ono bi još iz Kruševca?), prema podacima poslovnog sajta u trenutku tendera bez ikakvih prihoda, aktive i pasive, bez obzira što su prema evidenciji APR osnovani još 2013. godine (čitaj tipično Udbaško preduzeće).

TRON TEX DOO NOVI SAD– sa 10 perioda delimičnih blokada i dve aktuelne izrečene mere od strane Poreske uprave i prihodima u poslovima sa državom u iznosu od 28.900.868€.

CEP DOO BEOGRAD –sa dva perioda delimičnih blokada, širokom lepezom vlasnika i nekim povezanim davno zaboravljenim licima u Loznici. Preduzeće u poslednjih par godina beleži prihode od države u iznosu 2.231.893€.

i DIM TRADE – sa dva perioda delimične blokade i 145.310€ poslova sa državom, uz zabeleženi uvoz u poslednje dve godine u iznosu od preko 2,5 miliona evra uz neto dobitak iste godine od 610.739€.

U trenutku raspisivanja javne nabavke FK Loznica je peta na tabeli Prve lige Srbije kao najefikasnija ekipa u ligi sa datih 57 golova u sezoni. Gaučosi sa Lagatora igraju dopadljiv fudbal, a utakmice Loznice obiluju uzbuđenjima i dopadljivom igrom. Publika se vraća na stadion koji će samo par meseci kasnije biti porušen do temelja. Novo odelo za fudbalski klub se sprema, a šije ga „Đura“! Reklo bi se „daleko od očiju javnosti“ klub prelazi na odigravanje utakmica u Klupcima i realizuje jedan od „čudnih“ prelaznih rokova. Naime, Loznicu napušta nekoliko udarnih imena među kojima je i štoper Mihailo Bogićević koji je u Loznicu stigao par sezona ranije iz Švajcarske, pošto Javor iz Ivanjice nije mogao da plati obeštećenje kao klub koji se takmiči u profesionalnoj ligi. Britki štoper za zavidnim učinkom u proteklim sezonama, naprasno biva proglašen „nepotrebnim“ i gle čuda završava (bez obeštećenja) kao standardni štoper Spartaka iz Subotice u Super ligi Srbije. Bogićević je bio samo paradigma tog prelaznog roka, na sreću, kostur ekipe je zadržan na okupu i izboren play-off sa osmim mestom na tabeli, ali uz znatno nekvalitetniju igru i nekoliko „sumnjivih“ rezultata pred kraj regularnog dela prvenstva. U trenutku pisanja ovog teksta FK Loznica je 14. na tabeli od 16 prvoligaških klubova sa mršavih 15 bodova, sa najlošijom odbranom u ligi i primeljenih nestvarnih 28 golova na 16 utakmica. Poražavajuće i razočaravajuće. Ipak je čudno da niko za ovakav rezultatski krah neodgovara!?!

Stadion je u međuvremenu nicao kao pečurka iz vode. Trljali su ruke i iz gradske uprave, ali i iz fudbalskog kluba razmišljajući da je novi stadion i nova razvojna prilika. I jedni i drugi izgleda nisu ni pretpostavljali za koga? Ispostavlja se, za Loznicu i njene građane sigurno ne. Jedno je sigurno, da bi klub i stadion bili funkcionalni i dobro posećeni, potrebno je formirati ekipu od talenata isključivo iz ovih krajeva, od Bijeljine preko Tuzle, Krupnja, Ljubovije, Osečine...Loznica kao gravitacioni centar trebala bi da okuplja talente iz regije, a onda bi sa tog geografskog područja mogao da se napuni i stadion kapaciteta od 8.000 mesta jednom sedmično. Naravno, to je dugotrajan i mukotrpan posao koji podrazumeva ozbiljan rad na selektiranju i skautiranju mladih talenata, istovremenom razvoju stručnjaka i promociji Loznice kao sportskog i studentskog centra. Međutim, u ovom slučaju krenulo se po starom dobrom naprednjačkom običaju „prečicom“. No, da se vratimo u jun ove godine kada se u javnosti pojavila informacija da OFK Žarkovo napušta Prvu ligu zbog „finansijskih problema“. Vest prenosi i Informer sa apostrofom „Skandalozno“! Nezvanično u fudbalskim kuloarima kruži priča da je u FSS iz UEFA stiglo upozorenje da se prate sumnjive aktivnosti i rezultati OFK Žarkovo pa se javila potreba da se taj klub i pored istorijskog uspeha i plasmana na 6. mesto Prve lige, skloni od očiju javnosti i premesti u Beogradsku zonu. Međutim, postavljalo se pitanje gde će iz Žarkova otići sav taj „talenat“ koji čak i UEFA primetila. Prst sudbine zaustavio se na Loznici, da li zbog loše karme ili malo više zbog novog stadiona i uloženih 30,5 miliona evra.

Ostaće enigma kako je u „specialnoj operaciji“ FK Loznica tekao lanac komande i da li su funkcioneri Loznice aktivno učestvovali u „prelaznom roku“. Bilo kako bilo, igrački kadar je blago rečeno ruiniran, a „doveden“ je i zvanični ili nezvanični sportski direktor Rade Krstić – Šakal sa kojim je stiglo minimum 9 njegovih igrača u najmanju ruku sumnjivog fudbalskog pedigrea. Rade Krstić – Šakal, poznat je javnosti od trenutka kada je pucao na policiju na splavu Crni Panteri za šta je 2008. godine i osuđen na 14 meseci zatvora, a u dobro obaveštenim krugovima važio je za čoveka Miloša Radisavljevića – Kimija vođe navijačke grupe Alkatraz. Kada je promenio stranu nije poznato... Krstić je fudbalskim krugovima poznat i kao obezbeđenje Dejana Grgića vlasnika agencije „Sports Office“ i menadžera poznatih srpskih fudbalera, među kojima je svakako najpoznatiji aktuelni reprezentativac Dušan Vlahović. Italijanski mediji su se prilikom Vlahovićevog prelaska iz Fiorentine u Juventus bavili kontraverznom Agencijom dovodeći je u vezu sa sveže reizabranim sekretarom Vlade Srbije – Novakom Nedićem preko koga je ova agencija uspela da dođe do velikog broja igrača FK Partizan, a pomoglo je i to što je velikom broju tih igrača u Teleoptiku, filijali crno-belih, trener bio brat Darka Ristića, koji se pojavljuje kao lice ove agencije i direktor. Italijani dovode u vezu sa agencijom i Danila Vučića, Radeta Krstića, Dušana Zlatkovića za koje tvrde i da zastupaju interese Nemanje Radonjića – bivšeg igrača Partizana, Rome, Crvene Zvezde, koji je iz Benfike pozajmljen Olipmiku iz Marseja.

Elem, “uspesi” FK Loznice kreću od pojave Krstića i njegovih igrača, a prvi potez je bio oterati proswlavljenog asa sa ovih prostora Dragana Mićića -Miću i dovesti bivše trenere OFK Žarkova Nebojšu Neškovića i Miodraga Anđelkovića. Nešković je u svom “bogatom” portfoliju pored Žarkova vodio i pionire Partizana, a pred lozničkom publikom se pored “impresivnih rezultata” istakao i kao dežurni “spiker” prenosa utamice, koja karakteriše njegov način vođenja tima. Poznato je da pored toga, Nešković i ne poseduje licencu za vođenje prvoligaških klubova, pa se uz to plaća i Anđelković čija se licenca koristi u protokolima.

Sve u svemu, Krstić nije mogao doći u Loznicu bez “amina” Branislava Malovića, člana Predsedništva Srpske napredne stranke i koordinatora stranke za Kolubarsko - Mačvanski okrug. Nezvanično se u fudbalskim kuloarima priča I da će Malović (formalno ili neformalno) preuzeti klub nakon završetka stadiona i da će u tome učestvovati I njegovi direktno podređeni funkcioneri iz Loznice, doduše samo kao puki izvršioci tj vodonoše! Na njegov amin sigurno je “namignuo” Darko Glišić – generalni sekretar partije, dok sa vrha sve to nadgleda….pa znate već ko!?

REDAKCIJA - Pakt Info