Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine je 30. juna objavilo Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za učestvovanje u radu Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o zaštiti prirode.Na poziv za učešće u Radnoj grupi za izradu Nacrta Zakona o zaštiti prirode prijavile su se samo dve organizacije: Unija poslodavaca Srbije i Centar za inkluziju i održivi razvoj.  Komisija je predložila predstavnike ove dve organizacije za članove Radne grupe. 

Članice Koalicije 27, kao i veliki broj organizacija civilnog društva sa dokazanim iskustvom u oblastima životne sredine, zaštite prirode i biodiverziteta, nisu konkurisale za članstvo u Radnoj grupi smatrajući da trenutne društveno-političke okolnosti ne omogućavaju transparentan, inkluzivan i pravedan proces izrade Zakona. 

U Pozivu su navedeni uslovi koje organizacije moraju da ispune kako bi mogle da učestvuju u radu Radne grupe. Među navedenim kriterijumima su da je organizacija upisana u registar udruženja najmanje pet godina pre objavljivanja poziva, zatim da su u statutu ili aktu o osnivanju organizacije jasno definisani ciljevi u oblasti zaštite životne sredine, zaštite prirode i očuvanja biodiverziteta, kao i da organizacije moraju da poseduju projektnu ekspertizu u oblastima zaštite prirode i životne sredine. 

Analiza javno dostupnih podataka ukazuje na ozbiljne nedoslednosti u primeni propisanih kriterijuma. Naime, pretragom u bazi Agencije za privredne registre Unija poslodavaca Srbije se ne može pronaći, što ukazuje da ova organizacija ne ispunjava prvi formalni uslov za učešće. Osim toga, u statutu Unije poslodavaca Srbije koji je dostupan na sajtu ovog udruženja, životna sredina se pominje tek kao princip koji se poštuje u radu, a ne kao utvrđen cilj delovanja udruženja kako je propisano kriterijumom u pozivu Ministarstva. Zaštita prirode i biodiverziteta ne pominje se ni na jednom mestu u statutu Unije. Druge informacije o njihovom projektnom iskustvu i ekspertizi u oblasti zaštite životne sredine, zaštite prirode i očuvanja biodiverziteta nisu dostupne. Prema njihovom statutu, Unija je nezavisna organizacija slobodno udruženih poslodavaca, koja predstavlja kolektivni glas poslodavaca, zastupa i štiti njihove interese i pomaže poslodavcima da unaprede poslovanje. Unija promoviše odgovorno poslovanje, održivi razvoj i unapređenje privrednog ambijenta. 

Druga organizacija predložena za članstvo u Radnoj grupi ima aktivan status u Agenciji za privredne registre i ciljevi delovanja su zaštita životne sredine, održivi razvoj i zaštita i unapređenje položaja ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa. Međutim, ovo udruženje nema internet stranicu niti aktivne profile na društvenim mrežama, zbog čega nije moguće utvrditi projektno iskustvo ni ekspertizu ovog udruženja u oblasti zaštite životne sredine, biodiverziteta i prirode. 

Organizacije civilnog društva, potpisnice ovog saopštenja, izražavaju zabrinutost zbog nepravilnosti u procesu izbora članova Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o zaštiti prirode i pozivaju Ministarstvo zaštite životne sredine da preispita predlog Komisije. Nedoslednom primenom procedura i kriterijuma selekcije, Ministarstvo šalje poruku da se učešće civilnog društva u donošenju odluka posmatra kao formalnost, bez stvarne namere da se organizacije delotvorno uključe u odlučivanje. 

Podsećamo, u prethodnim mesecima organizacije civilnog društva jednoglasno su odlučile da zamrznu svoje članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao i da su brojne organizacije obustavile svoje aktivnosti u drugim radnim telima zbog ugrožavanja delovanja civilnog društva, kršenja domaćih i međunarodnih propisa i opšteg pogoršanja položaja civilnog društva. Ovakvim izborom članova radne grupe Ministarstvo dodatno podriva već postojeće nepoverenje između civilnog društva i nosilaca javnih ovlašćenja.

Tekst možete aktivno potpisati na google platformi OVDE

Organizacije civilnog društva (OCD) potpisnice saopštenja:

-Beogradska otvorena škola;

-Mladi istraživači Srbije;

-Inženjeri zaštite životne sredine;

-Centar modernih veština;

-Kruševački ekološki centar;

-Zelena lista Srbije;

-Ekoloski pokret Ibar;

-Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT;

-Centar za ekologiju i održivi razvoj- CEKOR;

-UNEKOOP;

-Evropski pokret u Srbiji-Valjevo;

-Udruženje građana Zeleni ključ Niš;

-LOA - Liga za ornitološku akciju;

-Tim 42;

-Dijalog;

-Novi put;

-Lokalni odgovor;

-Porečje;

-Ekološki centar “Stanište”;

-Udruženje za ekologiju i zaštitu životne sredine GEA;

-Udruženje TERRA’S.....

Braćo i sestre, poštovani odbornici, sugrađani,

Sutra je pred vama prva tačka Dnevnog reda, u kojoj narod koji vas je izabrao traži od vas da projekat rudnika litijuma „Jadar“ jednostavnom odlukom izbacite iz prostornog plana grada Loznice i time prvi pokažete put kojim Rio Tinto treba da ide, a to je put bez povratka iz naše zemlje. Sperite ljagu sa sebe i pokažite Beogradu i Vladi Srbije da se nešto i mi pitamo na lokalu i da niko u ovoj državi ne može da donosi odluke, a da predhodno nije pitao vas i nas, građane na lokalu o čijim se sudbinama ovde radi.

Za početak bi trebalo da znate, da ni Ana Brnabić, Zorana Mihailović i Aleksandar Vučić nisu prihvatili da im poklonimo parcele da dođu da žive u idili tik pored rudnika sa predivnim pogledom na deponiju od 90 miliona tona u kojoj će biti 7.000 tona arsena, zatim kadmijuma, cinka, bakra, nikla, hroma, žive, barijuma, antimona, selena, molibdena, kalaja, kobalta, talijuma, vanadijuma, berilijuma i bora. Da znate i da se Rio Tinto nikada do sada nije bavio ekstrakcijom litijuma, nigde u svetu, pa mu mi dođemo kao pokusni zamorčići, jer kompanija još nije patentirala postrojenje za preradu litijuma. Da znate i to, da kompanija na terenu nije otkupila ni 1/3 potrebnog zemljišta, a nema u posedu ni zemljište iz ZONE 1A koja im je potrebna za sam rudnik, odnosno rudarsko okno. Meštani im tu zemlju neće prodati, jer mi koji se protivimo rudniku litijuma, znamo da će glavni resursi u 21. veku biti pitka voda i poljoprvredno zemljište-odnosno zdrava hrana, a mi vas upozoravamo da svojom odlukom dajete stranoj kompaniji oba ova resursa na uništavanje. Pitamo se, gde planirate vi da živite? Gde planirate da žive vaša deca? Mislite li svojom glavom, ili vašim rukama upravlja vešti „lutkar“ iz Beograda?

Dobro razmislite pre nego što dignete ili nedignete ruku, dobro neka razmisle i oni prepametni pravnici u gradskoj upravi koji se pozivaju da je Inicijativa loše pravno sročena. Narod nije dužan da u tančine poznaje pravne propise, jasno je čitavoj javnosti šta narod hoće, protiv čega je i šta se od vas traži. Jasno je to i vama, prema tome, nema izgovora!

Neka vam je sutra na umu pesma Đure Jakšića – „Otadžbina“

I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što, preteć' suncu, dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama,

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujući nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tamnih to su tragovi,

Te crne bore, mračne pećine;

A kamen ovaj, k'o piramida

Što se iz praha diže u nebo,

Kostiju kršnih to je gomila

Što su u borbi protiv dušmana

Dedovi tvoji voljno slágali,

Lepeći krvlju srca rođenog

Mišica svojih kosti slomljene,

Da unucima spreme busiju,

Oklen će nekad smelo, preziruć',

Dušmana čekat' čete grabljive.

I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema,

Nogom ćeš stupit', možda, poganom.

Drzneš li dalje?... Čućeš gromove

Kako tišinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju;

Razumećeš ih srcem strašljivim

Šta ti sa smelim glasom govore,

Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu

Brijane glave teme ćelavo

U zanosnome strahu lupati...

Al' jedan izraz, jednu misao,

Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:

»Otadžbina je ovo Srbina!«