rudnik

  • ALEKSANDAR VUČIĆ DA OBJAVI DOKUMENTE I UGOVORE SA RIO TINTOM

    Nakon sinoćnjeg nastupa predsednika Republike Srbije na TV Happy i izjava vezanih za aktivnosti kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, Podrinjski anti korupcijski tim, udruženje NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ističu da je predsednik države govoreći o projektu Jadar izneo niz neistina i poluistina u cilju obmanjivanja javnosti. Građani Srbije su sinoć po prvi put čuli da bi ukoliko kompanija Rio Tinto napusti dolinu Jadra država morala da obešteti firmu u iznosu od 100 milijardi, ali nismo čuli čega.

    Logo NE DAMO JADAR novi

    Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji TV Happy naveo da proteste protiv rudnika litijuma organizuju Mlađan Đorđević i Dragan Đilas, što apsolutno ne odgovara istini. Proteste organizuju meštani doline Jadra i dotični gospodin Đorđević pokušava konstatno da iskazano nezadovoljstvo meštana prisvoji svojoj organizaciji ne bi li ubrao neki jeftin politički poen, što mu svakako neće biti dozvoljeno.

    Predsednik Srbije je dalje samouvereno naveo da neće biti nikakve katastrofe u dolini Jadra. Interesuje nas kako je Vučić došao do ovog smelog zaključka? Uvidom u dokumentaciju ili? Ako se zna da će kompanija Rio Tinto godišnje u dolini Jadra proizvoditi i ostavljati od 1,5 do 2 miliona tona jalovine (kako oni vole da kažu „industrijskog otpada“), pitamo se o čemu predsednik priča? I da se u jalovini nalazi sama glina ili zemlja, mnogo je, a kamoli arsen, živa, olovo, kadmijum itd.

    Tačno je da su sve Vlade počev od 2004. godine davale saglasnost kompaniji za istraživanja, ali je isto tako tačno da su njegove Vlade od 2012. godine zdušno nastavile taj kontinuitet i ne samo to, već je ministar Antić u ime Vlade 24. jula 2017. godine potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom čime se faktički i ozvaničio klijentelistički pristup naših vlasti prema ovom rudarskom hegemonu, čija je lista ekoloških i svih drugih nepočinstava po celom svetu poprilično duga i bogata.

    memorandum 1memorandum 2

    memorandum 3memorndum 4

    memorandum 5

    PAKT, udruženje meštana „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije pozivaju ovom prilikom Aleksandra Vučića da obelodani dokument po kome je država Srbija dužna da obešteti Rio Tinto u slučaju da mu se ne dozvoli da kopa u dolini Jadra. Ko je potpisao takav dokument ako postoji, zašto taj već nije u zatvoru? Udruženja pozivaju i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ispita navode Aleksandra Vučića iz sinoćne emisije da je neko iz kompanije Rio Tinto nosio koverte bivšoj garnituri vlasti, i pita ako predsednik zaista poseduje takva saznanja zašto ti ljudi već nisu uhapšeni i šta kompanija Rio Tinto još uvek radi u Srbiji?

    Udruženja PAKT, „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine ističu da navodi predsednika da Srbija nije od 2004. godine ništa prihodovala od Rio Tinta, jednostavno nisu tačni. Istina, oni jesu mizerni shodno katastrofi koja se sprema, ali ipak postoje. Rio Tinto je državi prema obavezi plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora do sada uplatio 13.044.493,60 rsd. Ovo jeste mizeran iznos novca, ali eto zgodne prilike za predsednika da inicira izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde bi se renta za istraživanja podigla. Podsećamo, PAKT je krajem prošle godine uputio Skupštini inicijativu o izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde se predlaže podizanje rudne renta za litijum na 25% neto prihoda kompanije.

    Analitička kartica RT za istraživanjaAnalitička kartica RT za istraživanja 2

    Analitička kartica RT za istraživanja 3

    Udruženja podsećaju predsednika da prihod države neće biti samo od rudne renti koja trenutno iznosi 5%, već i od poreza na dobit, koju Vučić sinoć u svom govoru nije spomenuo. Izračunato je da će Rio Tinto prema važećim cenama litijuma (a ona će sigurno samo rasti) za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneti 4 milijarde evra, a da bi Srbiji uslovno moglo da ostane 300 miliona. Kažemo uslovno, jer postoji realna mogućnost da kompanija na kraju godine prijavljuje pozitivnu nulu u dobiti, a opravdano se sumnja da domaće institucije ne bi to bile u stanju da iskontrolišu.

    Poštovani predsedniče, meštane doline Jadra niste pitali da li su za rudnik, ni Vi ni drugi pre vas. Rudnik litijuma nikako ne može biti razvojna šansa zapadne Srbije kojoj se od potencijalnih rudarskih aktivnosti smeši 2 miliona tona jalovine godišnje na 336 hektara, 300.000 tona koncentrovane kiseline, 942.000 tona slane vode i 28.488 tona soli godišnje. Umesto ovakve perspektive zapadne Srbije, obezbedite i podržite građane da se bave organskom proizvodnjom, jer će u 21. veku osim vode najznačajni resurs biti i poljoprivredno zemljište. Ovo je poslednje naše upozorenje, vratite svojim uticajem proces oko formiranja rudnika u legalne tokove, poništite nelagalno doneti Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma i prestanite jednom za svagda da se ponašate klijentelistički prema kompaniji Rio Tinto, jer vas nisu birali oni već građani Srbije.

  • DA LI JE DOLINA JADRA ZAMENA ZA „PANGUNU“ ?

    *Da li Srbija postaje novi rudarski El Dorado?

    *Ko je u ime građana Srbije potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom?

    *Da li je neko proveravao „ličnu kartu“ Rio Tinta?

    *Ko brine o interesu građana?

     

    Pravo na pragu Australije, Bougainville - najveće od Solomonskih Ostrva, u kojoj  kompanija Rio Tinto započinje sa aktivnostima 1960. godine... Između 1969. i 1972. kolonijalna australijska administracija zakupila je zemlјište na ostrvu australijskoj kompaniji Bougainville Copper Limited (BCL), podružnici konzorcijuma Rio Tinto of Australia Ltd koju u tom trenutku kontroliše britanska kompanija Rio Tinto Zinc, kasnije preimenovana u Rio Tinto Limited. Iz jednog od najvećih rudnika bakra i zlata na svetu – Panguna, između 1972. i 1989. minirano je oko 3 miliona tona bakra i 9,3 miliona unci zlata. Lokalno stanovništvo podiglo je pobunu protiv kompanije Rio Tinto, žaleći se na rasne diskriminatorske radne prakse u rudniku gde su  crnim radnicima davane niže plate u odnosu na bele, kao i ekološke štete koju je izazvao rudnik. Na kraju su ovi protesti eskalirali, a neki postali i nasilni. U epilogu, Vlada Papue Nove Gvineje (PNG) je odgovorila na ovaj ustanak napadom na civile. Nakon desetogodišnjeg građanskog rata (1989-1999), u kojem je Bougainville tražio nezavisnost od PNG, kompanija se optužuje kao saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti od strane vojske PNG...

    ___________________________________________________________________

    Rudarski gigant Rio Tinto, koji je bio istorijski najveći akcionar kompanije Bougainville Copper Limited, napustio je zvanično Pangunu 30. juna 2016. godine kada je preneo svoj vlasnički udeo u kompaniji od 53,8 odsto autonomnoj vladi Bougainvillea i nezavisnoj državi Papua Nova Gvineja.

    ___________________________________________________________________

     

    DOBRO DOŠLI U SRBIJU...

    Kompanija Rio Tinto ima bogatu istoriju konflikata vezanih za kršenje lјudskih prava  i štete po životnu sredinu, a tokom narednih godina pogođene su i brojne druge zemlјe. Jedan od medijski publikovanih problema nastao je na vratima Australije, što zabrinjava građane Gornjeg Jadra koji se s’ pravom pitaju „ako su se ovako ponašali na kućnom pragu, kako će se ponašati kod nas?“

    Velika rupa urezana u planine bila je u jednom trenutku najveći svetski otvoreni rudnik bakra. Sam rudarski kop prostirao se 1 km u dubinu zemlje sa prečnikom od pet kilometra . Ova kontraverzna jama postala je tačka za gorući građanski rat u Papui Novoj Gvineji devedesetih godina prošlog veka, koji je koštao života oko 15.000 ljudi, odnosno 10% ukupnog stanovništva ostrva Bougainvilla. Rudarske operacije zvanično su zaustavlјene 15. maja 1989. godine zbog militantne aktivnosti, a rudnik je i dalјe zatvoren.

    U izjavama lokalnog stanovništva se opisuju uticaji rudarstva na životnu sredinu na sledeći način:

    "Za izgradnju rudnika, Rio Tinto je hemijski obrađivao, kopao i spustio celu planinu kišne šume. Tokom godina rada rudnika proizvedeno je milijarde tona toksičnog rudarskog otpada i odvezeno na zemlјu i u čiste vode, popunjavajući glavne rečne tokove sa jalovinom, zagađivanjem velikog zaliva na desetine kilometara, kao i Pacifičkog okeana.“ Kao rezultat flagrantnog zanemarivanja životne sredine i građana Bougainvilla, Rio Tinto je faktički oterao većinu građana Bougainvilla sa svoje zemlјe, uništio lokalnu kulturu i zagadio njihovu životnu sredinu i uništio živote. Rio Tinto je uništio ranije čiste reke i zemlјu koji su pružali supstancu lokalnom načinu života. Selјani su na taj način izgubili pravo na korišćenje svoje zemlјe zbog zagađenja životne sredine i vode koja je postala neupotrebljiva, prisilјavajući se da traže druge resurse za preživlјavanje.

    _____________________________________________________

    Rudnik je bio od vitalnog značaja za privredu Papua Nove Gvineje. Nacionalna vlada PNG dobila je 20% učešća u dobiti od rudnika, od čega je lokalno stanovništvo dobilo 5% - 1,25% učešća u ukupnoj dobiti. U ovom trenutku i prema važećim Zakonima Srbije, Rio Tinto bi pri eventualnoj eksploataciji litijuma plaćao svega 5% od ukupnih godišnjih prihoda ostvarenih od rudarenja litijuma u Srbiji, pod uslovom kada bi postojao neko ko bi im uredno kontrolisao poslovne knjige.

    ______________________________________________

    Papua Nova Gvineja stekla je svoju nezavisnost od Australije 16. septembra 1975. godine, a kasnije će se od tužbi lokalnog stanovništva za nadoknadu štete, kompanija Rio Tinto braniti argumentima da je poštovala sve propise PNG koja nije bila u stanju da garantuje iste ekološke standarde koji su bili primenjivani u kontinentalnom delu Australije.

    „Potrebna je velika količina novca kojom bi bilo rekultivisano oštećeno okruženje i preselјena sela",rekao je za "Fairfak Media" predsednik autonomne vlade Bougainvilla John Momis. "Verovatno milijardu dolara. Niko stvarno ne zna, ali to bi trebalo da bude oko potrebne količine novca".

    Rio Tinto je odbio sve zahteve lokalnog stanovništva za nadoknadu štete uz insistiranje da nema nikakvu odgovornost za životnu sredinu ili druge posledice od rudnika.

    Nakon pobune lokalnog stanovništva i secesionističkih ideja, Vlada Papua Nove Gvineje odgovorila je na ovaj proces napadom protiv civilnog stanovništva, ali nije uspela da zauzme teritoriju ostrva Bougainville. Situacija je prešla u građanski rat koji je trajao deset godina (1989-1999), dok je Bougainville proglašavao svoju nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Lokalno stanovništvo tvrdi da je tokom tog perioda Rio Tinto bio saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je počinila vojska Papue Nove Gvineje. Prema tvrdnjama, Rio Tinto je olakšao prevoz trupa iz Papua Nove Gvineje i odigrao klјučnu ulogu u uspostavlјanju stroge vojne blokade ostrva, što je trajalo skoro 10 godina. Blokada je ometala pristup medicini pobunjenom stanovništvu, odeći i drugim neophodnim potrebama, kao i pristup električnoj energiji. Mnoge žene umrle su tokom porođaja zbog nedostatka medicinske pomoći i pristupa osnovnim medicinskim materijalima, a mnoga deca su umrla od bolesti koje se lako mogu lečiti. Prema Crvenom krstu, blokada je dovela do smrti više od 2.000 dece tokom prve dve godine godine života. Do završetka rata 1999. godine, oko 15.000 civila, ili 10% populacije Bougainvilla je umrlo. U januaru je potpisan mirovni sporazum 2001. godine, uz podršku Australije, a privremeni zakon kojim se odobrava autonomija za Bougainville je usvojen 27. marta 2002. godine. Odmah su održani izbori, a Vlada autonomne Buigenville je osnovana u junu 2005. godine.

    Vladi SAD-a 6. septembra 2000. godine, tokom mirovnih pregovora, stanovnici ostrva Bougainville podneli su potraživanja potkreplјena Zakonom o stranim potraživanjima za tužbe (ATCA) protiv kompanije U.K. Rio Tinto plc i australijske kompanije Rio Tinto Ltd - slučaj  „Sarei protiv Rio Tinto“. Podnosioci zahteva navode ozbilјna, višestruka kršenja lјudskih prava i štete prouzrokovane rudarenjem zlata i bakra operacijama u regionu, počev od 1972. godine, a naročito tokom oružanog konflikta koji je besneo na ostrvu između 1990. i 2000. godine. Navodi se, između ostalog, saučesništvo Rio Tinta u ratnom postupku za zločine i zločine protiv čovečnosti koje je izvršila vojska Papue Nove Gvineje; rasna diskriminacija crnih radnika u praksi rada kompanije; povreda prava na lični život i zdravlјe kao posledica uticaja rudarskih aktivnosti u Pangunu na životnu sredinu; i kršenje principa održivog razvoja i Konvencije Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, velikim zagađenjem okeanskih voda.

    U odgovoru na ovu tužbu, Stejt department je zauzeo stav koji se suprotstavlјa nastavku procesa, u kojem se između ostalog tvrdi da: "Uspeh mirovnog procesa Bougainville predstavlјa važan spolјnopolitički cilј Sjedinjenih Država kao dela napora u promovisanju regionalnog mira i sigurnosti. U stavu o presudi, nastavlјanjem rešavanja po zahtevu građana rizikovao bi se potencijalno ozbilјan negativan uticaj na mirovni proces, a time i na ponašanje u spolјnim diplomatskim odnosima.

     

    Izvori - "Friends of the earth"

    priredio : Miroslav Mijatović

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija2020

 PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3