I dok u dolini Jadra sve „gori“, a lokalne televizije RTV Lotel i RTV Podrinje se prave „mrtvi“, kao da se ništa ne dešava, dok temu pobune naroda protiv otvaranja rudnika litijuma obrađuje samo loznički nedeljnik - Lozničke novosti i portal PAKT Info, Ministarstvo kulture i informisanja na javnom konkursu dodeljuje sredstva fantomskom portalu „Vidik sa Cera“ za projekat – „Kopajte Jadarit – na površini sve mora ostati čisto“.

*foto - Sremskomitrovački portal - https://mitrovica.info/

Svojevrsno kukavičje jaje dobilo je od Komisije ministarstva kulture i informisanja 400.000 rsd za projekat koji će se baviti temama otvaranja rudnika litijuma. Posebno čudi što je novac dat firmi Vidik sa Cera doo Loznica, koja je prijavljena u ulici Gimnazijska 4, tik pored Informativnog centra Rio Tinta. Ne postojeći portal u nepostojećim prostorijama sa nepostojećim sadržajima, planira da se u narednom periodu potpomognut parama građana Srbije bavi rudnikom litijuma u dolini Jadra, sa „oštrom“ porukom, da se litijum može kopati, ali da na površini sve mora ostati čisto!?!? I sve bi možda moglo da prođe, da već nije poznato da će se za potrebe rudnika formirati dve deponije, jedna u dolini Jadra, a druga na području opštine Krupanj u mestu Štavice, na kojoj će za prvih 40 godina rada biti odloženo 47.000 tona arsena!!!

Skandalozan je i podatak da je navodni portal „Vidik sa Cera“ osnovan i registrovan 01.12.2020. godine, a da se u APR-u kao zakonski zastupnik vodi Slavko Stijaković. A ko je Slavko Stijaković?

Prema pisanju VOICE-a, Slavko Stijaković je vlasnik Televizije M, zatim Radio Srema, portala RTV Centar Srem, Radio Fruške Gore, kao i istoimene televizije. Stijaković je i jedan od vlasnika Radio Brega iz Titela kao i RTV Produkcije S.I.S d.o.o iz Rume. U avgustu 2020. godine, sa uloženih hiljadu dinara, nekadašnji oficir JNA osnovao je i SS Turistička Televizija 1961 D.O.O u Beogradu. Potom je usledilo osnivanje “Peto-tri 1941”u Kragujevcu, kao i “Vidik sa Cera” u Loznici, čija je pretežna delatnost “izrada web portala”. U obe firme, Slavko Stijaković je direktor, dok stvarni vlasnik nije prijavljen.

Stijaković je inače bio oficir JNA i komandant Prvog motorizovanog bataljona u Beogradu, a učestvovao je i u ratnim dejstvima u Vukovaru, a potom je bio svedok na suđenju Veselinu Šljivančaninu u Hagu.

Kako otkriva VOICE, Slavko Stijaković se još jednom našao kao svedok saslušan u Višem sudu u Beogradu jer je u to vreme bio zastupnik firme “Fer napredak” iz Rume i poslovni partner Dragana Vulina, jednog od vlasnika firmi koje su bile obuhvaćene istragom u aferi “Azotara” osumnjičenih da su, u periodu od 2009. do 2010. godine, oštetili budžet Srbije za više od 430 miliona dinara.

Slavko Stijaković povezuje se indirektno i sa kontraverznim medijskim mogulom Radoicom Milosavljevićem, tako što je otkriveno da Milosavljević preko svog čoveka (Aleksandra Milutinovića) u nekoliko Stijakovićevih medija ima većinsko vlasništvo kao član.

Građani Loznice, doline Jadra i Rađevine, spremite se polećemo!

Nakon sinoćnjeg nastupa predsednika Republike Srbije na TV Happy i izjava vezanih za aktivnosti kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, Podrinjski anti korupcijski tim, udruženje NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ističu da je predsednik države govoreći o projektu Jadar izneo niz neistina i poluistina u cilju obmanjivanja javnosti. Građani Srbije su sinoć po prvi put čuli da bi ukoliko kompanija Rio Tinto napusti dolinu Jadra država morala da obešteti firmu u iznosu od 100 milijardi, ali nismo čuli čega.

Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji TV Happy naveo da proteste protiv rudnika litijuma organizuju Mlađan Đorđević i Dragan Đilas, što apsolutno ne odgovara istini. Proteste organizuju meštani doline Jadra i dotični gospodin Đorđević pokušava konstatno da iskazano nezadovoljstvo meštana prisvoji svojoj organizaciji ne bi li ubrao neki jeftin politički poen, što mu svakako neće biti dozvoljeno.

Predsednik Srbije je dalje samouvereno naveo da neće biti nikakve katastrofe u dolini Jadra. Interesuje nas kako je Vučić došao do ovog smelog zaključka? Uvidom u dokumentaciju ili? Ako se zna da će kompanija Rio Tinto godišnje u dolini Jadra proizvoditi i ostavljati od 1,5 do 2 miliona tona jalovine (kako oni vole da kažu „industrijskog otpada“), pitamo se o čemu predsednik priča? I da se u jalovini nalazi sama glina ili zemlja, mnogo je, a kamoli arsen, živa, olovo, kadmijum itd.

Tačno je da su sve Vlade počev od 2004. godine davale saglasnost kompaniji za istraživanja, ali je isto tako tačno da su njegove Vlade od 2012. godine zdušno nastavile taj kontinuitet i ne samo to, već je ministar Antić u ime Vlade 24. jula 2017. godine potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom čime se faktički i ozvaničio klijentelistički pristup naših vlasti prema ovom rudarskom hegemonu, čija je lista ekoloških i svih drugih nepočinstava po celom svetu poprilično duga i bogata.

PAKT, udruženje meštana „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije pozivaju ovom prilikom Aleksandra Vučića da obelodani dokument po kome je država Srbija dužna da obešteti Rio Tinto u slučaju da mu se ne dozvoli da kopa u dolini Jadra. Ko je potpisao takav dokument ako postoji, zašto taj već nije u zatvoru? Udruženja pozivaju i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ispita navode Aleksandra Vučića iz sinoćne emisije da je neko iz kompanije Rio Tinto nosio koverte bivšoj garnituri vlasti, i pita ako predsednik zaista poseduje takva saznanja zašto ti ljudi već nisu uhapšeni i šta kompanija Rio Tinto još uvek radi u Srbiji?

Udruženja PAKT, „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine ističu da navodi predsednika da Srbija nije od 2004. godine ništa prihodovala od Rio Tinta, jednostavno nisu tačni. Istina, oni jesu mizerni shodno katastrofi koja se sprema, ali ipak postoje. Rio Tinto je državi prema obavezi plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora do sada uplatio 13.044.493,60 rsd. Ovo jeste mizeran iznos novca, ali eto zgodne prilike za predsednika da inicira izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde bi se renta za istraživanja podigla. Podsećamo, PAKT je krajem prošle godine uputio Skupštini inicijativu o izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde se predlaže podizanje rudne renta za litijum na 25% neto prihoda kompanije.

Udruženja podsećaju predsednika da prihod države neće biti samo od rudne renti koja trenutno iznosi 5%, već i od poreza na dobit, koju Vučić sinoć u svom govoru nije spomenuo. Izračunato je da će Rio Tinto prema važećim cenama litijuma (a ona će sigurno samo rasti) za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneti 4 milijarde evra, a da bi Srbiji uslovno moglo da ostane 300 miliona. Kažemo uslovno, jer postoji realna mogućnost da kompanija na kraju godine prijavljuje pozitivnu nulu u dobiti, a opravdano se sumnja da domaće institucije ne bi to bile u stanju da iskontrolišu.

Poštovani predsedniče, meštane doline Jadra niste pitali da li su za rudnik, ni Vi ni drugi pre vas. Rudnik litijuma nikako ne može biti razvojna šansa zapadne Srbije kojoj se od potencijalnih rudarskih aktivnosti smeši 2 miliona tona jalovine godišnje na 336 hektara, 300.000 tona koncentrovane kiseline, 942.000 tona slane vode i 28.488 tona soli godišnje. Umesto ovakve perspektive zapadne Srbije, obezbedite i podržite građane da se bave organskom proizvodnjom, jer će u 21. veku osim vode najznačajni resurs biti i poljoprivredno zemljište. Ovo je poslednje naše upozorenje, vratite svojim uticajem proces oko formiranja rudnika u legalne tokove, poništite nelagalno doneti Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma i prestanite jednom za svagda da se ponašate klijentelistički prema kompaniji Rio Tinto, jer vas nisu birali oni već građani Srbije.

*Da li Srbija postaje novi rudarski El Dorado?

*Ko je u ime građana Srbije potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom?

*Da li je neko proveravao „ličnu kartu“ Rio Tinta?

*Ko brine o interesu građana?

Pravo na pragu Australije, Bougainville - najveće od Solomonskih Ostrva, u kojoj  kompanija Rio Tinto započinje sa aktivnostima 1960. godine... Između 1969. i 1972. kolonijalna australijska administracija zakupila je zemlјište na ostrvu australijskoj kompaniji Bougainville Copper Limited (BCL), podružnici konzorcijuma Rio Tinto of Australia Ltd koju u tom trenutku kontroliše britanska kompanija Rio Tinto Zinc, kasnije preimenovana u Rio Tinto Limited. Iz jednog od najvećih rudnika bakra i zlata na svetu – Panguna, između 1972. i 1989. minirano je oko 3 miliona tona bakra i 9,3 miliona unci zlata. Lokalno stanovništvo podiglo je pobunu protiv kompanije Rio Tinto, žaleći se na rasne diskriminatorske radne prakse u rudniku gde su  crnim radnicima davane niže plate u odnosu na bele, kao i ekološke štete koju je izazvao rudnik. Na kraju su ovi protesti eskalirali, a neki postali i nasilni. U epilogu, Vlada Papue Nove Gvineje (PNG) je odgovorila na ovaj ustanak napadom na civile. Nakon desetogodišnjeg građanskog rata (1989-1999), u kojem je Bougainville tražio nezavisnost od PNG, kompanija se optužuje kao saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti od strane vojske PNG...

___________________________________________________________________

Rudarski gigant Rio Tinto, koji je bio istorijski najveći akcionar kompanije Bougainville Copper Limited, napustio je zvanično Pangunu 30. juna 2016. godine kada je preneo svoj vlasnički udeo u kompaniji od 53,8 odsto autonomnoj vladi Bougainvillea i nezavisnoj državi Papua Nova Gvineja.

___________________________________________________________________

DOBRO DOŠLI U SRBIJU...

Kompanija Rio Tinto ima bogatu istoriju konflikata vezanih za kršenje lјudskih prava  i štete po životnu sredinu, a tokom narednih godina pogođene su i brojne druge zemlјe. Jedan od medijski publikovanih problema nastao je na vratima Australije, što zabrinjava građane Gornjeg Jadra koji se s’ pravom pitaju „ako su se ovako ponašali na kućnom pragu, kako će se ponašati kod nas?“

Velika rupa urezana u planine bila je u jednom trenutku najveći svetski otvoreni rudnik bakra. Sam rudarski kop prostirao se 1 km u dubinu zemlje sa prečnikom od pet kilometra . Ova kontraverzna jama postala je tačka za gorući građanski rat u Papui Novoj Gvineji devedesetih godina prošlog veka, koji je koštao života oko 15.000 ljudi, odnosno 10% ukupnog stanovništva ostrva Bougainvilla. Rudarske operacije zvanično su zaustavlјene 15. maja 1989. godine zbog militantne aktivnosti, a rudnik je i dalјe zatvoren.

U izjavama lokalnog stanovništva se opisuju uticaji rudarstva na životnu sredinu na sledeći način:

"Za izgradnju rudnika, Rio Tinto je hemijski obrađivao, kopao i spustio celu planinu kišne šume. Tokom godina rada rudnika proizvedeno je milijarde tona toksičnog rudarskog otpada i odvezeno na zemlјu i u čiste vode, popunjavajući glavne rečne tokove sa jalovinom, zagađivanjem velikog zaliva na desetine kilometara, kao i Pacifičkog okeana.“ Kao rezultat flagrantnog zanemarivanja životne sredine i građana Bougainvilla, Rio Tinto je faktički oterao većinu građana Bougainvilla sa svoje zemlјe, uništio lokalnu kulturu i zagadio njihovu životnu sredinu i uništio živote. Rio Tinto je uništio ranije čiste reke i zemlјu koji su pružali supstancu lokalnom načinu života. Selјani su na taj način izgubili pravo na korišćenje svoje zemlјe zbog zagađenja životne sredine i vode koja je postala neupotrebljiva, prisilјavajući se da traže druge resurse za preživlјavanje.

_____________________________________________________

Rudnik je bio od vitalnog značaja za privredu Papua Nove Gvineje. Nacionalna vlada PNG dobila je 20% učešća u dobiti od rudnika, od čega je lokalno stanovništvo dobilo 5% - 1,25% učešća u ukupnoj dobiti. U ovom trenutku i prema važećim Zakonima Srbije, Rio Tinto bi pri eventualnoj eksploataciji litijuma plaćao svega 5% od ukupnih godišnjih prihoda ostvarenih od rudarenja litijuma u Srbiji, pod uslovom kada bi postojao neko ko bi im uredno kontrolisao poslovne knjige.

______________________________________________

Papua Nova Gvineja stekla je svoju nezavisnost od Australije 16. septembra 1975. godine, a kasnije će se od tužbi lokalnog stanovništva za nadoknadu štete, kompanija Rio Tinto braniti argumentima da je poštovala sve propise PNG koja nije bila u stanju da garantuje iste ekološke standarde koji su bili primenjivani u kontinentalnom delu Australije.

„Potrebna je velika količina novca kojom bi bilo rekultivisano oštećeno okruženje i preselјena sela",rekao je za "Fairfak Media" predsednik autonomne vlade Bougainvilla John Momis. "Verovatno milijardu dolara. Niko stvarno ne zna, ali to bi trebalo da bude oko potrebne količine novca".

Rio Tinto je odbio sve zahteve lokalnog stanovništva za nadoknadu štete uz insistiranje da nema nikakvu odgovornost za životnu sredinu ili druge posledice od rudnika.

Nakon pobune lokalnog stanovništva i secesionističkih ideja, Vlada Papua Nove Gvineje odgovorila je na ovaj proces napadom protiv civilnog stanovništva, ali nije uspela da zauzme teritoriju ostrva Bougainville. Situacija je prešla u građanski rat koji je trajao deset godina (1989-1999), dok je Bougainville proglašavao svoju nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Lokalno stanovništvo tvrdi da je tokom tog perioda Rio Tinto bio saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je počinila vojska Papue Nove Gvineje. Prema tvrdnjama, Rio Tinto je olakšao prevoz trupa iz Papua Nove Gvineje i odigrao klјučnu ulogu u uspostavlјanju stroge vojne blokade ostrva, što je trajalo skoro 10 godina. Blokada je ometala pristup medicini pobunjenom stanovništvu, odeći i drugim neophodnim potrebama, kao i pristup električnoj energiji. Mnoge žene umrle su tokom porođaja zbog nedostatka medicinske pomoći i pristupa osnovnim medicinskim materijalima, a mnoga deca su umrla od bolesti koje se lako mogu lečiti. Prema Crvenom krstu, blokada je dovela do smrti više od 2.000 dece tokom prve dve godine godine života. Do završetka rata 1999. godine, oko 15.000 civila, ili 10% populacije Bougainvilla je umrlo. U januaru je potpisan mirovni sporazum 2001. godine, uz podršku Australije, a privremeni zakon kojim se odobrava autonomija za Bougainville je usvojen 27. marta 2002. godine. Odmah su održani izbori, a Vlada autonomne Buigenville je osnovana u junu 2005. godine.

Vladi SAD-a 6. septembra 2000. godine, tokom mirovnih pregovora, stanovnici ostrva Bougainville podneli su potraživanja potkreplјena Zakonom o stranim potraživanjima za tužbe (ATCA) protiv kompanije U.K. Rio Tinto plc i australijske kompanije Rio Tinto Ltd - slučaj  „Sarei protiv Rio Tinto“. Podnosioci zahteva navode ozbilјna, višestruka kršenja lјudskih prava i štete prouzrokovane rudarenjem zlata i bakra operacijama u regionu, počev od 1972. godine, a naročito tokom oružanog konflikta koji je besneo na ostrvu između 1990. i 2000. godine. Navodi se, između ostalog, saučesništvo Rio Tinta u ratnom postupku za zločine i zločine protiv čovečnosti koje je izvršila vojska Papue Nove Gvineje; rasna diskriminacija crnih radnika u praksi rada kompanije; povreda prava na lični život i zdravlјe kao posledica uticaja rudarskih aktivnosti u Pangunu na životnu sredinu; i kršenje principa održivog razvoja i Konvencije Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, velikim zagađenjem okeanskih voda.

U odgovoru na ovu tužbu, Stejt department je zauzeo stav koji se suprotstavlјa nastavku procesa, u kojem se između ostalog tvrdi da: "Uspeh mirovnog procesa Bougainville predstavlјa važan spolјnopolitički cilј Sjedinjenih Država kao dela napora u promovisanju regionalnog mira i sigurnosti. U stavu o presudi, nastavlјanjem rešavanja po zahtevu građana rizikovao bi se potencijalno ozbilјan negativan uticaj na mirovni proces, a time i na ponašanje u spolјnim diplomatskim odnosima.

Izvori - "Friends of the earth"

priredio : Miroslav Mijatović

Koi zbog čega pogrešno „čita“ rezultate minulih izbora u dolini Jadra? Zašto se zloupotrebljavaju ti podaci i u koju svrhu? Zašto se borba protiv rudnika litijuma ne može poistovećivati sa izbornim rezultatima? Šta kaže statistika, a šta realno stanje na terenu? Zašto je narod u Srbiji toliko naivan i ko takvu situaciju najbolje koristi? Ko je kriv za rezultate izbora u dolini Jadra, a ko je „zaslužan“ što Rio Tinto ne odlazi?

Izborni je dan, dolazim nešto posle 06⁰⁰h na malo biračko mesto ispred CRTA kao posmatrač, u selo koje bi trebalo da se naslanja na planiranu deponiju Rio Tinta. Zatičem tridesetak ljudi na biračkom mestu, par njih mlađih i sredovečnih, sposobnih komunikativnih ljudi. Preostali sastav biračkog odbora u stalnom i proširenom sastavu su bake i deke, koji iskreno, „ne znaju ni gde su pošli ni gde su došli“, tu su radi broja. U nekom trenutku, prilazi mi jedna žena i pita me kako to ona posmatra izbore ispred Dveri, kad je ona ispred Suverenista. Imam utisak da se nezna ni krsni kraj na biračkom mestu, ali brzo stiže Rešenje iz GIK-a u kome se navodi da se gospođa ispred Suverenista raspoređuje u prošireni birački odbor. Nakon sat vremena na biračkom mestu ostao je minimalan broj članova dovoljan za „biračku jednosmernu ulicu“, cenim da su to predstavnici SNS, SPS-a i radikala, dok u uglu usamljena sedi gospođa u 40-tim godinama. Pitam je ispred koje je stranke u odboru, kaže „opozicija“. Dobro – rekoh, koja opozicija? Zavetnici, kao iz topa će ona. Biračko mesto je malo (185 glasača), atmosfera je prijatna, nema napetosti, gužve i svađe. Razmišljam koliko je naša draga opozicija miljama daleko od situacije kada će na svakom biračkom mestu imati makar JEDNOG pristojnog posmatrača. A tek koliko su daleko od obučenog JEDNOG posmatrača od autoriteta u tom mestu, koji bi bio sposoban da savetima i autoritetom utiče na pravilno sprovođenje izbornih radnji. Tek onda sledi rad sa glasačima na terenu...Postavljam sebi logično pitanje, koliko je opozicija „dubinski“ ušla u biračko telo kad nema ni adekvatnih posmatrača? U tim trenutcima zove me drugar/kolega iz Krupnja i svedoči o potpunom haosu na mnogim biračkim mestima u opštini, gde kako je ustanovio nema predstavnika opozicije, strašno! Sve mi jasno i pre završetka glasanja, a da pri tom ne mislim na brutalne krađe i kršenja zakona za vreme izbornog dana. Postizborni epilog svega je da se neko ingeniozno setio da za izborni poraz okrivi narod u dolini Jadra, da ga optuži, ponizi, olajava, vređa i sl. Samo kukavice i karakterni slabići uvek krivca traže u drugom. Oni koji bi da čitaju poruke iz izbornih rezultata u Loznici (koji uzgred nemaju nikakave, ali ama baš nikakve veze sa podrškom projektu rudnika litijuma) evo i nekoliko tačnih podataka i tumačenja, šta je narod doline Jadra poručio...

STATISTIKA JE KAO BIKINI...

Pre nego kamenje poleti, pre nego otrov nađe metu...prelistaj svoju knjigu makar još jednom – kaže mudri Cane Partibrejker. Letelo je ovih dana kamenje, sipalo je sa svih strana, otrov je gađao metu, a oni koji stoje na braniku svog kućnog praga, ničim izazvani krenuli su da se brane, rekao bih nevešto i nespretno. U galimatijasu kukavičkih optužbi, lažnih analiza i zaključaka, dezinformacija, nisam smatrao da treba da reagujem dok se linču nisu pridružili i mediji koji bi trebalo da su nam „prirodni saveznici“ i opoziciono nastrojeni. Razlog ne znam, motiv još manje. U narodu postoji jedna izreka – „primio se kao saučešće“, pa je tako valjda i javnost na društvenim mrežama i medijima „primila“ informaciju da od bunta protiv rudnika litijuma nema ništa, na osnovu rezultata glasanja u Nedeljicama. Istina je međutim, malo drugačija. Podsećam da su ovi rezultati epilog neviđene višemesečne kampanje koja je vođena od strane republičkih vlasti u mesnim zajednicama Gornje i Donje Nedeljice, Brezjak i Slatina. Gotovo da nema radne nedelje u kojoj u ovim mesnim zajednicama nisu bili ministri i direktori velih javnih preduzeća : Zorana Mihailović, Nedimović, Drobnjak, Grčić itd...itd...Spisak je dugačak, a kad se njemu dodaju i tumačenja tzv „prijatelja“ pobune da je uspeh ukidanje Uredbe o PPPPN Jadar, rezultati u Nedeljicama su po meni herojski. Naime, od 90 biračkih mesta u Loznici Vučić i njegova lista najlošije rezultate postigli su upravo na ovim izbornim mestima. Prosek za predsedničke izbore u Loznici je bio 66.36% (za Vučića) dok je na biračkim mestima u Nedeljicama i Brezjaku bio : br.mesto 8 (G.Nedeljice) – 54.41%, br.mesto 10 (Brezjak) – 57,52% i br.mesto 21 (D.Nedeljice) – 57,52%. Na samo dva biračka mesta u Loznici su ostvareni „bolji“ rezultati i to u dve gradske jedinice : 53. (Gimnazija) – 49,43% i 58. (Jovan Cvijić) – 50,49%. Osam procenata Vučić je kao predsednički kandidat izgubio na biračkom mestu br.8 - (G.Nedeljice), u odnosu na 2017. godinu! Zaključak je da je narod Nedeljica odgovornije glasao od mnogo svojih komšija iz gradske sredine. Kada su u pitanju parlamentarni izbori, poruka je tu još jasnija. Lista SNS-a je u Loznici ukupno dobila 50,67%, a sva četiri biračka mesta u Nedeljicama, Brezjaku i Slatini, znatno su ispod gradskog proseka. Na biračkom mestu br.8 u G.Nedeljicama Vučićeva lista izgubila je u odnosu na 2020. godinu gotovo 50% ili 102 birača! (207 – 2020 g. do 105 -2022 g.) uz rekordno mali procenat od 40,23%, kojim se retko koje biračko mesto u Srbiji može pohvaliti. Biračka mesta u D.Nedeljicama i Brezjaku beleže takođe osetan pad podrške Vučićevoj listi u odnosu na 2020. godinu sa 43,85% i 43,14% čime se može pohvaliti retko koja izborna jedinica u centru grada.

Ja sam siguran da će, bez obzira šta priča u javnosti, Vučić analizirati ove rezultate i izvući pouke za dalje, ali nisam siguran da će to raditi oni od kojih se to zapravo očekuje, nažalost.

KREŠENDO

Prošli su još jedni izbori, a javnost je još jednom poverovala vrhovnom vođi da neće biti rudnika ni u dolini Jadra, niti u Pranjanima, Levču, Jagodini, Požegi i na još skoro 60-70 mesta širom Srbije. Eto im ga, neka mu veruju, a mi se još nismo počeli kopčati od pozadi! Uredba je ukinuta 20. januara 2022. godine i ništa nakon nje, mada je prvenstveno bilo traženo da se zemljište iz građevinskog vrati u poljoprivredno i šumsko. To bi bio neki korak, ali ga nije bilo. Kompanija je od tad uložila preko 1,5 miliona evra u otkup parcela i nastavlja dalje. Kad negde kupuješ zemlju, raspitaš se kakve su ti komšije, a ovaj prljavi Rio Tinto je od nas napravio zajebane komšije koji hoće i da ujedu ako treba. Ne znam kako oni misle dalje i zašto ne idu. Šta im nije jasno?

Ne želim nikom da „solim pamet“, ali kao organizacija PAKT odavno smo upozoravali na posledice ako se dozvoli da se problem rudnika politizuje u dnevno političke svrhe. Nažalost, svi zajedno nismo imali dovoljno snage da se sa tim izborimo, ali i dalje postoji jako veliki broj ljudi koji su glasali za Vučića (a to je njihovo suvereno pravo), a protiv su rudnika litijuma. Ne mogu se ti ljudi vređati i omalovažavati zbog svojih političkih opredeljenja, već se sa njima mora razgovarati, kao sa svojim komšijama, kao sa ljudima sa kojima delimo istu muku i iste strepnje, moramo dalje i moramo složnije.

I dalje mislim da je pitanje rudnika litijuma NADSTRANAČKO pitanje tj. NACIONALNO PITANJE i da stranačka dnevna politika nema nikakve veze sa njom!!! Dovoditi ta dva segmenta u korelaciju je opasno, kontraproduktivno i takoreći znači KAPITULACIJU, ali dok postoji i jedan čovek koji je protiv i jedan čovek koji neće da proda zemlju trovačima, tinja i plamen slobode i bunta!

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.

Javljaju mi da kerovi ponovo laju na mene. Najnoviji povod izazvan je mojim nastupima na TV Insajder, kako kažu, i pri tom mi stavljaju „u usta“ nešto što nisam rekao. Razmišljam, što bi rekao pokojni Panonski mornar:

 „A što bi prič’o o tim barabama, o njima će pisati po tarabama...“!

Briga me za te mustre, kerove, džumare, funjare, džukce, pudle, avlijanere, podlace raznih provenijencija, jer nikada nisu pričali vučjim jezikom, nikada se nismo ni razumeli, jer ne znaju šta to znači biti vuk, a biti slobodan i biti samo svoj...nadam se da će mi svi vaspitani psi oprostiti!

Kevtanje, režanje, arlaukanje, zavijanje i lajanje, po oprobanom principu dolaze nakon medijskih nastupa „suprotne strane“. Tu je i motiv jasan, sujeta istaknuta, a krajni cilj skrajnut i potpuno nevažan. Skloni pogrešnom i tendencioznom tumačenju, pogrešno dresirani, laju pretežno u čoporu jer su tad kao jači, laju i na točak koji se okreće! U neposrednom kontaktu „umiveni“, podviće rep, lizaće ruku, uješće čim okreneš leđa, jednostavno takvi su. Nema povoda i nema razloga. Ćutimo i trpimo, dobro je sve dok ne dobiju besnilo, ne počnu da pene!

Priroda našeg „neslaganja“ (nazovimo tako ovaj sukob) je šta više banalna. U početku, bilo je i međusobne komunikacije, pokušali  smo naći najmanji zajednički sadržalac, ali je problem nastao kada su džukci u priču pokušali da uvedu i lisice sa kojima su do juče „jajarili“ po lokalnim kokošinjcima. Rekli smo im da su lisice prepredene, lukave i da lako prenose besnilo , kao i da nam se vrlo verovatno nasuprot Darvinovoj teoriji može desiti da prilikom te družbe postanemo magarci. Ne ide, priznaćete, da vuk postane magarac! Bilo kako bilo džukci su nastavili sa jajarenjem po lokalnim kokošinjcima u čudnoj simbiozi sa lisicima, ali ni ona nije dugo trajala. Sukob je nastao oko kajgane i jaja na oku, jebem li ga...

A onda je severno-bački prekoplotaš, čipovan i najverziraniji od svih džukaca, počeo da bude čest gost šinteraja. Ako ne daj Bože lisice propadnu, da se na vreme obezbedi mesto kod glavnog šintera. Drž’te vukove, narediše šinteri, a džumare zajalaše iz sveg glasa, do poslednje glasne žice, do pojave pene, do koske, koju će dobiti kasnije. Sad se razume i „aport“ i „k’ nozi“ i „sedi“ i „lezi“ i „fuj to“!

I tako sami, nebitni, besni i ostavljeni, jedinu šansu za skretanjem pažnje vide u lajanju i napadu „iza leđa“. To im je stil i princip. Besnilo! Besnilo koje šteti nervnom sistemu i pojačava reakcije i uzbuđenost.Rado bi pomogli, ali leka nema! Bar da je nama poznato...

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!

foto - N1 info

Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju predsednika Srbije „Na osnovu kojih činjenica i argumenata predsednik slepo veruje Rio Tintu?“. Organizacije ocenjuju da su sastanci sa predstavnicima Rio Tinta iza zatvorenih vrata pokazatelj koliko je ustvari projekat „Jadar“ transparentan. Sa druge strane ocenjuju, da su sva predhodna nepočinstva Rio Tinta širom sveta znak za uzbunu, a ne šansa za ekonomski razvoj.

Organizacije podsećaju predsednika da se ne smeju unapred donositi nikakve odluke u situaciji kada u Srbiji imamo pet rudarskih i nešto više od deset vodnih inspektora. Po važećim zakonima Republike Srbije, sporno je i da operater plaća tj. naručuje Studiju procene uticaja na životnu sredinu i da posle svega ne postoji poverenje naroda u institucije sistema da će se ovaj proces odvijati u interesu građana, zaštiti njihovog zdravlja i životne sredine. PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini podsećaju predsednika da nema mandat od građana da unapred odobrava ovakve projekte, kao i da od kompanije prima donacije za izgradnju nedostajuće infrastrukture. Organizacije podsećaju predsednika i da je Srbija, ma šta mi mislili, teritorijalno mala zemlja koja ne može da podnese Ling Long i GASPROM na severu, Zi Đin na istoku i sad Rio Tinto na zapadu Srbije. Vučić javnosti duguje odgovore i na sledeća pitanja :

- Čega se plaši i zašto ne dođe u dolinu Jadra da razgovara sa građanima?

- Zašto dopušta da Rio Tinto i dalje preti građanima eksproprijacijom i da se ponaša kao da će se projekat sigurno sprovesti?

- Da li je slušao izlaganja akademika Šolaje i Stevanovića, ali i profesora Grgura, Bulata, Krizmanića i Raičevića?

- Kako misli da opravda projekat "Jadar" koji će za 60 godina eksploatacije ostaviti 70,5 tona arsena pored same reke?

- Zašto se dopušta da Rio Tinto i dalje krije imena autora studija?

- Zašto se dopušta kompaniji da krije podatke o ulaganjima, kad će upravo iznos ulaganja biti umanjen kada se bude obračunavala rudna renta?

Jasno nam je da se sem par nacionalnih javnih preduzeća, sve prodalo u ovoj državi i da su na red došli prirodni resursi. Međutim, ovakvim projektima ne daju se samo prirodni resursi u bescenje, već se očigledno trguje i zdravljem građana Republike Srbije, što svakako nećemo dozvoliti.

Ko je sve i kada davao dozvole za primenjena geološka istraživanja Rio Tintu? Kako je i dokle trajala istražna idila kompanije? Zašto se narod pobunio? Čije sve Vlade su potpisivale sporazume i rešenja?

Kada je 2004. godine kompanija došla u dolinu Jadra niko nije ni mogao pretpostaviti kakvo se zlo nadvilo nad Podrinjem, Mačvom i čitavom zapadnom Srbijom. U početku, kompanija je stidljivo komunicirala sa lokalnom zajednicom, davala sitne donacije mesnoj zajednici i fudbalskom klubu, a od meštana dobijala parcele za istraživanje po povoljnim cenama, ali niko u prvom momentu nije ni znao šta se istražuje i u koje svrhe. Istražna idila za Rio Tinto trajala je sve do kraja 2019. godine, kada kompanija prvi put u javnost izlazi sa predlogom Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.

Javna rasprava za PPPPN vođena je u decembru mesecu pred Novogodišnje praznike, bez ikakvih adekvatnih informacija u tom trenutku. Na pitanja predstavnika PAKT-a, koji će biti sastav jalovine, šta se dešava sa otpadnim podzemnim vodama, koje su potrebne količine vode, koje će se hemikalije upotrebljavati i u kojim količinama, adekvatnih odgovora nije bilo. Treba istaći da je Uredbom Vlade Srbije (što je raritet) usvojen PPPPN krajem februara meseca, bez zakonske obaveze da PPPPN bude usklađen sa višim planskim aktima, odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica.

Interesatno je i da nadležno ministarstvo PAKT-u 25. decembra 2020. godine u Dopisu odgovara da operater nije bio u obavezi da pre usvajanja PPPPN izradi „Dugoročni program eksploatacije litijuma na minimalno 10 godina“ uprkos vrlo jasnoj odredbi iz člana 88. tada važećeg Zakona o rudarstvu.

Iz razloga što ni stručnjaci za tako mali vremenski rok za javnu raspravu ne bi sastavili argumentovane primedbe, PAKT je PPPPN proglasio nevažećim i uputio Inicijativu Ustavnom sudu Srbije. Kasnije je Inicijativa dopunjena i potpisana od strane 1600 građana Loznice i Šapca, za svega četiri dana.

Iako predsednik i njegovi bliski saradnici ne propuštaju priliku da javnosti saopšte da su „oni predhodni“ sve potpisali, dokumentacija do koje je došao PAKT demantuje Vučića i stavlja u pravi kontekst i prošle i sadašnje vlasti. Prvo Rešenje odobrava 08.06.2004. godine Vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je ministar rudarstva bio Radomir Naumov tada član DSS, a potpisnik zamenik ministra Đorđe Mihailović, godinu dana kasnije pod istom Vladom i ministrom 26.09.2005. Rešenje potpisuje zamenik ministra Dejan Rajković, koji takođe potpisuje i Rešenje od 15.01.2007. godine. U novoj (drugoj) Vladi Vojislava Koštunice za ministra rudarstva je postavljen takođe kadar DSS – dr Aleksandar Popović koji je i potpisnik Rešenja od 04.01.2008. godine, međutim iste godine dolazi Vlada Mirka Cvetkovića, a sektor rudarstva pripada u raspodeli stranačkog plena SPS-u, pa tako Petar Škundrić novi ministar nije časom časio, već je samo mesec dana nakon stupanja na dužnost potpisao Rešenje 28.08.2008. godine, iako za to nije bilo nikakve potrebe jer je predhodno rešenje trajalo godinu dana. Škundrić i Rešenjem od 15.09.2009. galantno produžuje istražne rokove na više od godinu dana. Rekonstrukcijom Vlade rudarstvo od 2011. godine prelazi u nadležnost ministarstva za zaštitu životne sredine koje u to vreme vodi Oliver Dulić kadar DS, a njegov državni sekretar Bojan Đurić potpisuje naredno Rešenje od 14.04.2011. godine. U međuvremenu 04.07.2011. gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović (G17 plus) sa kompanijom potpisuje Memorandum o saradnji, koji predstavlja dokument o namerama i razumevanju između kompanije i lokalne samouprave, odnosno njenih javnih preduzeća. Sredinom 2012. Vladu preuzima Ivica Dačić, ali ministarstvo rudarstva pripada u raspodeli SNS-u, odnosno ministru Milanu Bačeviću sadašnjem ambasadoru Republike Srbije u Kini, koji 12.12.2013. godine potpisuje Rešenje sa rokom trajanja od 2 godine. U međuvremenu Vladu Srbije preuzima Aleksandar Vučić, a poslovi sa Rio Tintom se intenziviraju. Ministarstvo rudarstva preuzima SPS odnosno ministar Aleksandar Antić koji 22.01.2016. potpisuje Rešenje sa rokom važnosti od 2 godine. U junu 2017. godine Vladu preuzima Ana Brnabić, a mesec dana kasnije novi-stari ministar svoj potpis stavlja i na Memorandum o saradnji koji ne proizvodi nikakve obligacione odnose, već predstavlja namere obe strane o saradnji i razumevanju. Dokument predviđa i osnivanje Radne grupe za projekat „Jadar“.

Antić 22.01.2018. stavlja novi potpis na Rešenje o nastavku geoloških istraživanja Rio Tinta, sa rokom važnosti od dve godine. Pred sam kraj svoj ministrovanja Antić potpisuje i Rešenje od 22.01.2020. godine, a dvadeset dana kasnije 14.02.2020. Antić izdaje i Rešenje o zadržavanju prava na istražnom prostoru. Odlazeći ministar 13.07.2020. godine izdaje kompaniji i Rešenje o proširenju istražnog prostora za 3,3 kilometra kvadratna, a 25.08.2020. godine Antić potpisuje i Rešenje o odobravanju primenjenih hidrogeoloških istraživanja na prostoru Lipničkog Šora, odakle kompanija planira da uzima vodu iz aluviona Drine za potrebe postrojenja.

Ovim objavama sve postojeće raspoložive dokumentacije PAKT želi da otkloni prostor za svaki vid dalje medijske manipulacije, ko je i šta potpisivao i čija je odgovornost veća. Jasno je iz priložene dokumentacije, da su u ovoj priči, svi u svojim okvirima davali svoj „skromni“ doprinos. Podrinjski anti korupcijski tim će i u narednom periodu nastaviti javnosti na uvid da stavlja svu raspoloživu dokumentaciju, kako bi se izbegle sveprisutne manipulacije i političke zloupotrebe.

Šest je popodne..Sedim kući, zvoni telefon..zove me Nebojša....Rio Tinto pravi promociju u lokalu Korzo...“Idi majke ti vidi u čemu je stvar“...uzimam bajs i palim...stižem na polovinu prezentacije...apoteka i bajka...sve će cvetati, sve će se razvijati...već ispričana priča, mnogo puta..naravno laž sustiže laž....oproban recept, stari su to manipulatori...završava se prezentacija, pitaju jel ima šta nejasno da pojasne....ja dižem ruku...“Izvinite, odakle vama pravo da se promovišete kada je projekat Jadar zvanično ukinut od strane Vlade Republike Srbije...uostalom, šta tražite vi u Loznici još?“ Onda se narod oslobodio i kreću pitanja kao na traci...samo pitanja, nema odgovora....a onda vrhunac..bivši direktor Poreske uprave pita „Zašto se daju donacije klubovima, ako je projekat obustavljen i zar to nije primer „meke“ korupcije?“

• „Vidite gospodine“...uključi se novopečeni potparol kompanije „mi smo donirali i sanitet Domu zdravlja, pa je tako gospodinu Mijatoviću spašen život kad je kolima prebačen u Valjevo“...

Ostadoh zapanjen u momentu...“matiran“ u jednom potezu...bez snage da odgovorim...u neverici dokle su majstori spremni da idu (aludirajući na infarkt koji sam preživeo u julu 2022. godine)....elem najmanje sam ovde ja bitan....

Najnoviji spin, ili ako hoćete manipulacija kompanije, da je nakon pokretanja serije (a verujte mi da će biti serija) protesta u plaćenim terminima po lokalnim udvoričkim medijima haje za propuštenim šansama da se kao vodi argumentovan dijalog o tehnološkim i ekološkim aspektima projekta.

Dragi ljudi, verujte kome hoćete, ali bi ovo trebalo da znate.

-Iako se poziva na argumentovan dijalog, Rio Tinto ni do danas nije uspeo da registruje patent (tehnološki način dobijanja litijuma).

-Studiju procene uticaja na životnu sredinu izrađuje niko drugi do plaćeni stručnjaci po narudžbini Rio Tinta (u kojoj slobodno mogu da pišu bajke - primer je da će voda koja bude vraćana iz postrojenja u Jadar biti kvalitetnija od vode iz reke), a usvaja Komisija ministarstva, u kojoj postoji opasnost da se pojave isti oni profesori koji su izrađivali Studiju po narudžbini Rio Tinta.

-Biološki i još par referentnih instituta u Srbiji izjasnilo se da je protiv projekta koji bi fakat ostavio traga na biljne i životinjske vrste u dolini Jadra (o ljudima da nepričamo). Isto je učinila i Srpska akademija nauka i umetnosti (ne ono udruženje građana što je Vidoja učinilo akademikom – već prava SANU).

-Predsednik Vučić je na jednom od poslednjih obraćanja rekao da će tražiti od Nemaca da garantuju za najveće ekološke standarde, a pričajući na ovu temu skoro sa Nemcima u Berlinu rečeno mi je da je Evropa registrovala 54 retka minerala i da je jedan od njih litijum. Na moje pitanje koliko Nemačka kopa retkih minerala na svojoj teritoriji, dobio sam i jasan odgovor, NIJEDAN !!! Kako Vučić može da traži garancije od nekog ko se time ne bavi??? Razmislite...

-Rio Tinto nije uspeo da dokaže da je do sada u projekat uložio preko 200.000.000 dolara, dok naš predsednik tvrdi da je uložena i milijarda. Eklatantan primer čuvara javnog interesa je naš predsednik, dok ozbiljni pravnici tvrde da bi ova njegova izjava mogla da se koristi kao dokaz na Sudu ukoliko eventualno dođe do međunarodne arbitraže.

Ne brinite dragi građani, do tužbe neće doći jer je sigurno da je veći novac u igri. Javni novac i javno dobro, smišljeno da se prelije u privatne džepove. Oni i dalje planiraju rudnik, i rudnik i žrtve. Nama ostaje da skupljamo pare za lečenje ili put u jednom pravcu....

Hoćemo li mirno stajati?

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

Srpska javnost poslednjih dana svedoči svojevrsnoj medijskoj ofanzivi kompanije Rio Tinto, tačnije njihove direktorice za Srbiju ing Vesne Prodanović. Bivša uposlenica američke firme Bechtel koja je u Srbiji angažovana na izgradnji Moravskog koridora, zastupajući interese Rio Tinta poput mađioničara je ovih dana po medijima sa nacionalnom frekvencijom objašnjavala kako će aktivnosti oko rudnika litijuma u dolini Jadra izgledati kao rajski vrt. Impresivno nema šta, još kad bi bilo i istinito…

Verovati kompaniji Rio Tinto i njenim uposlenicima bilo bi ravno verovati “danajskim darovima” poput Trojanskog konja. Naime, Prodanovićka ovih dana putem saopštenja i javnih nastupa eksplicitno tvrdi da ćerka firma kompanije Rio Tinto (Rio Sava exp.) nema nikakve veze sa firmama Euro lithium Balkan i Jadar Lithium koje polažu pravo na istražne radove u okolini Valjeva i Požege, na šta je PAKT ukazivao još tokom prošle godine, kada ova tema nije bila u fokusu javnosti. Međutim, indikativno je, u najmanju ruku, da je Dejan Jovanović director firme Jadar Lithium (koja je za samo par godina promenila čitav niz direktora) bio zaposlen u kompaniji Rio Tinto skoro četiri godine, od 2007 do 2011. godine.

Koincidencija ili ne, osnivač firme Euro lithium Balkan je Jovan Grubin, a jedan od prvih ljudi koji je u Srbiji sarađivao sa Rio Tintom bio je Nenad Grubin. Zanemarujući pretpostavku da su preduzeća Jadar Lithium i Euro lithium Balkan angažovana kao "igrači" koji pod prizmom “istražnih radova” čuvaju odstupnicu Rio Tintu, vreme će pokazati i kakva je stvarna povezanost ovih firmi sa kompanijom Rio Tinto…samo da tada ne bude kasno?

Dalje, Prodanovićka tvrdi da je kompanija stigla u dolinu Jadra zbog eksploatacije bora, a da te 2004. godine litijum nije ekonomski bio zanimljiv, niti se tada gledalo na litijum kao zanimljiv i koristan mineral. Naravno da je i ovo gnusna obmana gospođe Prodanović u cilju zamagljivanja fokusa sa teme “ko je prodao informacije”, jer je PAKT istražujući priču o litijumu pronašao naučne radove o ovom mineralu iz daleke 1974. godine, dok je i država Srbija istražujući uranijum na ovim prostorima, još '80tih godina znala za postojanje litijuma.

Program otkupa zemljišta od meštana je prema Prodanovićki, pazite sad, VIŠE NEGO FER! Sramna i nečuvena izjava, samo govori o tome na koji način zaposleni u Rio Tintu gledaju na Srbe i meštane sa kojima sarađuju. Da li je gospođo Prodanović “više nego fer” to što je na adresu preko 300 meštana preko noći stiglo Rešenje o prenameni njihovog poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, a koje ste vi kao kompanija uredno platili. Ko ste uopšte vi da tako velikodušno i “više nego fer” umesto meštana plaćate prenamenu zemljišta? Da li je neko pitao te ljude, da li se slažu sa tim? Da li ste ih pitali kolika im je šteta naneta što više neće moći da ostvaruju subvencije države jer nemaju više poljoprivrednog zemljišta, ali ste im vi “više nego fer” dozvolili da obrađuju svoju zemlju i ove godine. Da li ste pod devizom”više nego fer” pitali meštane za koliko im se povećao porez na imovinu ove godine? I još jednom, ko ste vi da se bilo šta pitate u dolini Jadra? Postali ste vlasnici određenih parcela, ok. Ali da će te tu graditi rudnik !?!? Nema te vojske i policije koja će vas štiti, zapamtite…i neka vam to već jednom bude jasno!

Kad smo kod mitova i legendi, kažete da ste za vađenje rudnog tela napravili “model” i da se upotreba skoro 20 tona eksploziva dnevno, neće ni osetiti na površini. A gde ste Vi gospođo Prodanović napravili taj vaš “model”? U laboratorijskim uslovima? Jeste li u laboratoriji probali i upotrebu eksploziva? Kako ste u laboratorijskim uslovima došli do epohalnog saznanja da ćete 600 tona jalovine moći da vraćate u rudna okna kao zaptivku na mestima odakle vam izlazi slana voda? I šta ćemo raditi ukoliko ne uspete u tim vašim lepim i ingenioznim najavama? Šta ćemo ako godišnje na površini pored reke Jadar budete umesto 1,4 miliona tona odlagali 2.000.000 tona jalovine?

Posebna sramota Vesne Prodanović je prikazivanje (emisija "Prav ugao"- Ljubica Gojgić RTV) rekultivisane sanitarne debonije u Zagrebu kao primera deponije koja će biti i u dolini Jadra. Umesto pitanja šta bi se moglo gajiti na deponiji od kultura, novinarka je trebala pitati Prodanovićku da konačno pred širokim narodnim auditorijumom saopšti šta će sve sadržati pogače koje će se odlagati na deponiju? Ovaj podatak kompanija vrlo vešto krije od javnosti, pod izgovorom poslovne tajne, što je nedopustivo, ako se zna da će upravo ta deponija pretiti sveopštem zagađenju čitave zapadne Srbije.

I za sam kraj, može Vesna Prodanović do sutra da se hvali dijalogom sa udruženjima građana. Javnost mora da zna (ali i organizacije koje pregovaraju sa Rio Tintom) da je jedini cilj tog fingiranog dijaloga da se bordu akcionara u Londonu predstavi dobra namera kompanije da sarađuje sa građanima, što je daleko od istine, a u čemu nažalost učestvuje i veliki broj organizacija civilnog društva. Gospođo Prodanović, džaba nam šaljete mejlove, PAKT kako je u oktobru i saopštio, neće više komunicirati sa kompanijom i nemamo nikakva više pitanja za vas, već za Vladu Republike Srbije. Samo na jedno pitanje očekujemo odgovor od vas :

KADA ĆETE OTIĆI IZ SRBIJE JER OVDE NISTE DOBRODOŠLI ?

Gradeći godinama medijsku lokalnu imperiju i uvek po oprobanom receptu uz skute vlasti, vlasnik TV Lotel i nedeljnika „Loznički nedeljnik“ pokušao je kroz komercijalni tekst da nam objasni „da nas Pajo nije dovoljno tukao“ i da će ustvari trovanje Rio Tinta biti lekovito i korisno za stanovništvo Loznice i okoline, otprilike kako su i aktivnosti nacista bile „lekovite“ po meštane Draginca. Posle svega, ostaje da ovoga puta obećamo da nećemo zaboraviti i da će doći vreme kada će svi koji su imali saradnju sa modernim okupatorima, morati da odgovraju. Ali, da vidimo kako vlasnik nekoliko medija održava svoju medijsku imperiju i koliko je „gladan“ kada nam za pare objašnjava da je Rio Tinto ustvari dobar.

Prema podacima iz Trezora Republike Srbije od 2020. godine, zaključno sa 2022. godinom (2023 nismo računali jer još uvek teče) kompanija Lotel finansirana je od strane građana Loznice,Bogatića, Vladimiraca, Ljubovije, Malog Zvornika, Osečine i Šapca sa 68,663,119.80 dinara, što iznosi više od pola miliona evra.

Da bi opravdali epitet „čeda ili igračke Gradske uprave Loznica“ vladajuća struktura je prednjačila kao glavni finansijer Lotela sa 47.222.016,80 rsd, opština Mali Zvornik iz svojih skromnih sredstava izdvojila je Lotelu 5.812.000,00 rsd, opština Krupanj 900.000,00 rsd, Ljubovija sa 2.164.000,00 rsd, Ministarstvo kulture sa 5.000.000 rsd, Osečina 1.300.000 rsd, Vladimirci i Bogatić sa po 200.000,00 rsd, Šabac sa 4.500.000,00 rsd, a među saradnicima i sponzorima možemo pronaći i Centar za kulturu Vuk Karadžić, Turističku organizaciju grada Loznica, Dom zdravlja, Specijalnu bolnicu i što je frapantno – pojedine osnovne i srednje škole iz navedenih gradova. Iznosi su bili manji i zanemarljivi, ali treba istaći da ostaje nejasna svrha reklamiranja pomenutih institucija na jednom lokalnom mediju. Ostaje pitanje u vazduhu za koje vlasnik televizije Lotel duguje odgovor svima, a pretežno građanima Loznice. Na koji način je kroz izveštavanje ostvaren javni interes u tom mediju za 47 miliona dinara koje je Lotel sa svim svojim sestra-firmama dobio od građana Loznice? Govori se o periodu 2020-2022 godine kada se rasplamsava borba protiv Rio Tinta, Srpska akademija (za razliku od one lažne koja je obično udruženje građana) nauka i umetnosti (SANU) održava dvodnevnu debatu na ovu temu i donosi zaključke, ali ništa od pomenutog nije po tumačenju vlasnika TV Lotel javni interes i bitna informacija koju bi građani Loznice trebali da znaju. Naprotiv, Lotel je ostao dosledan svojoj politici objavljivanja naručenih tekstova Rio Tinta i tirada prvog čoveka grada, dok za suprostavljenu stranu nije bilo mesta u mediju koji su građani Loznice platili za tri godine više od 47 miliona dinara! Bahatost i osionost vlasnika televizije Lotel ide do krajnjih granica, pa je tako 2016. godine prilikom finansijskog izveštavanja vlasnik televizije Lotel imao problem da opravda isplaćene plate radnicima pa je u pomoć garancijom pritekao Zoran Tomić – načelnik za budžet Grada Loznica.

Dakle, građani Loznice treba da znaju kako se upravlja njihovim parama i na koji način se ostvaruje javni interes.

Sa druge strane, PAKT je upozoravao na „povratak“ projekta rudnika litijuma, a tome upravo svedočimo u čemu svoj skromni doprinos daje i TV Lotel.

Pošto ovaj portal, iako nismo plaćeni za to, vodi računa o javnom interesu, dužni smo javnosti staviti na uvid prave činjenice, koje se ne dokazuju američkim ili australiskim dolarima i britanskim funtama.

1.Nedoumica: „Jadar“ je površinski kop koji bi obuhvatio preko 2.000 hektara zemljišta u dolini reke Jadar

Loznički nedeljnik u saradnji sa Rio Tintom u javnosti iznosi lažne nedoumice, jer je opšte poznato da se radi o podzemnom rudniku koji će izazvati velika sleganja tla, a geolozi se nisu izjašnjavali kolika će biti trusnost područja prilikom budućih zemljotresa i na ovo pitanje kao po običaju nismo dobili odgovor od kompanije koja se bavi lažnim dilemama zamagljujući na taj način stvarne opasnosti i probleme.

2. Nedoumica: Rudnik bi uticao na postojeće izvore vode za piće i iscrpeo bi ih

U odgovoru na još jednu lažnu dilemu Rio Tinto navodi da će 70% vode sam prikupljati, što od atmosferskih što od rudničkih voda. Međutim, kompanija propušta da kaže da će evakacijom podzemnih voda iz rudnika morati da reši prostor gde je podzemna voda boravila, zbog čega će između ostalog dolaziti do sleganja tla, a teško je poverovati da kompanija zbog 30% potreba za vodom gradi kompletan vodovodni sistem iz Lipničkog Šora kapaciteta 6.000 m³. Važno je napomenuti, da je kompanija sama proglasila predeo oko priobalja Drine u Lipničkom Šoru kao predeo gde se nalazi „tehnička voda“ pravdajući to nelegalnom ekploatacijom šljunka. Ono što bi u nastavku drinskog sliva trebalo da predstavlja jednu od najkvalitetnih voda Evrope, proglašava se za tehničku vodu, samo iz potreba kompanije Rio Tinto.

3. Nedoumica: „Rio Tinto“ planira da uništi stotine hektara šuma sa jedinstvenom vrednošću ekosistema

Od ove lažne nedoumice Rio Tinto kreće da nam se smaje u lice, navodeći da planira seču 145 hektara šume. Da bi ublažili zastrašujuć efekat i prikrili činjenicu da su podstrekivali ljude da seku šume kako bi zemljište što pre pretvorili u građevinsko (mimo zakona – podnesene su krivične prijave za podstrekavanje), kompanija navodi da će tobož zasaditi 300 hektara nove šume bez jasne odrednice o lokacijama i vremenskim rokovima. Narodi Pape nove Gvineje, Madagaskara i dr. dobro znaju kako to u praksi izgleda Rio Tintovo „ozelenjavanje“. Jedino što bude zeleno u tim akcijama, na kraju bude vojska!

4.Nedoumica: U procesu prerade rude jadarit koristila bi se sumporna kiselina. Isparenja od upotrebe sumporne kiseline bi zagadila životnu sredinu u krugu od 10 do 20 km

Još jedna lažna nedoumica vešto plasirana od strane medijskih spinera u funkciji prikrivanja podatka da se u čitavoj Srbiji trenutno troši 400.000 tona, a da je u dolini Jadra predviđeno da se utroši 320.000 tona, skoro kao cela Srbija. Predstavnici kompanije se maltene kunu da sumporna kiselina neće završiti kroz razna jedinjenja u atmosferi jer će se ruda rasvarati u kiselini na dosad nezabeleženih 90 stepeni. Valjda alhemijskim postupkom, 320 tona sumporne kiseline nestaće godišnje iz doline Jadra.

5. Nedoumica: Visok nivo zagađenja od predloženog projekta „Jadar“ bi za posledicu imao ekološke izbeglice

U još jednoj lažnoj nedoumici kompanija iznosi niz laži i neistina! Prva je vezana za priliv i povećani broj stanovnika, iako zvanična statistika govori da se više ljudi u poslenje četiri godine iselilo iz Bora nego iz Loznice, uprkos činjenici da Loznica duplo mnogoljudniji grad. Notorna laž iznesena je i u trvdnji „Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena“. Prosto je neshvatljiva drskost ljudi iz kompanije kada je poznato da i PAKT poseduje dokumentaciju gde se iz uzorkovanja otpada vide rezultati i povećan nedozvoljen nivo arsena.

6. Nedoumica: Tehnologija prerade rude jadarit je nova, prljava i opasna

Rio Tinto ovde kao kontraargument navodi svoju pedesetogodišnju proizvodnju borne kiseline u Kaliforniji, zaboravljajući namerno ili slučajno, da se radi o zemlji koja je teritorijalno znatno veća od Srbije. Živimo u zemlji koja prepoznata kao deponija Evrope, gde strane investicije dolaze zbog mogućnosti nepoštovanja ekoloških standarda, što im znatno pojeftinjuje proces proizvodnje i podiže konkuretnost na tržištu. Rio Tinto nije još uvek registrovao patent i bitno je napomenuti da se ovakva vrsta ekstrakcije litijuma nije nigde obavljala u svetu i s' razlogom postoji ogromna zabrinutost stanovništva.

7. Nedoumica: Milioni tona otpada bi bili bačeni u dolinu reke

U svom obrazloženju kompanija navodi argument stare lokacije za deponiju na prostoru opštine Krupanj u predelu Dvorska-Štavice. Opet se namerno izostavlja činjenica da će rudnik proizvoditi 1,5 miliona tona jalovine godišnje, što jeviše nego što je rudnik na Stolicama proizveo za 100 godina. Ako uzmemo podatak iz Elaborata da će životni vek rudnika biti 60 godina, dolazimo do cifre od 90 miliona tona jalovine! Bitno je napomenuti da je kompanija odmah nakon usvajanja PPPPN „Jadar“ krenula uprkos oštrom protivljenju meštana u razvoj nove lokacije za deponiju, motivisana isključivo ekonomskim razlozima.

I ovako možemo u nedogled. Rio Tinto bi da krene sa radovima, meštani se i dalje žestoko protive, pa ćemo i ovaj tekst završiti pesmom Aleksandra Sekulića „Majstori“ :

MAJSTORI U KUĆI

Majstore zatekoh na krovu stare kuće

menjaju slomljen crep,majstori na krovu

majstori unutra, majstori, majstori

ko vas je zvao, zašto dirate moj crni krov

na kojem stoji roda bela,na kojem raste trava kudrava

moj krov u podnožju dugog veka, zašto ste mi kuću zauzeli

zašto ste napali, čekićima ekserima,četkama bojama

majstori majstori, izlazite pustite me

da sam kuću uređujem...ne čuju oni !

ukucavaju moje kosti, farbaju mojom krvlju

iznose iz mog srca nameštaj stari

nepodnošljivi majstori, njih trideset sede na meni jednom

doći će kažu čuven gost, loviće maglu po šumarcima

sa tvojom će se kućom sudariti,mora da bude kao iz bajke!

evo tebi ogledalo, češljaj smeh u njemu

lice ti je poduprto železnom tugom

majstori majstori,šta ste učinili?

to nije moja kuća,to moj gost nije

to više nisam ni ja!!!