Ovih dana u javnosti su se pojavile, krajnje neosnovne, kritike upućene Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odnosno na naučni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?" i stavove koji su tom prilikom izneseni. Iako se lako moglo zaključiti nakon održanog skupa, da je većina naučnika i akademika koji su dobili priliku da govore na skupu jasno iznela svoj negativan stav o otvaranju rudnika litijuma, sve više je onih koji i iznesene argumente na skupu smatraju nedovoljnim.

SANU je na kraju dvodnevnog naučnog skupa najavio objavljivanje zbornika, koji bi javnosti trebao da bude dostupan u septembru, ali pre toga PAKT je došao do dokumenta kojim se Akademski odbor "Čovek i životna sredina" obraća resornoj ministarki Zorani Mihailović. U dokumentu se eksplicitno navodi da su opšti zaključci naučnog skupa da je projekat "Jadar" nedovoljno osvetljen i netransparentan, kao i dać e osim ugrožavanja životne sredine imati i značajne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, i mnoge druge ireverzibilne procese. 

Podsećamo, pored mnogih naučnika, PAKT je bio prva organizacija koja se 10. novembra2020. Dopisom obratila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i inicirala naučni skup koji je trebalo da odgovori na mnoge nepoznanice u vezi projekta "Jadar". Skup je održan 6 i 7 maja, a pored brojnih akademika i naučnika, na skupu su dobili priliku da govore i Miroslav Mijatović ispred PAKT-a i Zlatko Kokanović ispred udruženja meštana NE DAMO JADAR.

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

_______________________

Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

________________________

Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!

  Piše - Nebojša Petković;

Vidovdan, dan srpske patnje i stradanja. Tužan praznik koji se kod Srba obeležava kao dan svih postradalih u ratovima. U našoj kolektivnoj svesti je prva asocijacija na Kosovski boj, ali ima još mnogo događaja koji su se odigrali na ovaj dan. Sklapali su se tajni sporazumi, 1913. počeo je drugi balkanski rat, tačno godinu dana kasnije 1914. desio se Sarajevski atentat, 1919. sklopljen je Versajski mir, 1921. kralj Aleksandar je doneo Vidovdanski Ustav, 1948. u Bukureštu je doneta rezolucija Informbiroa, 1989. se desio Slobodan Milošević na Gazimestanu, 2001. je opet Milošević završio u Hagu, 2006. je Crna Gora postala članica UN. Kao da je neko birao taj dan da ponizi ovaj narod, slučajno ili namerno, to svako neka sam proceni.

Vidovdan 2023. je bio veoma sadržajan dan koji je umesto na Gazimestanu pečeo koktelom u najvećoj kockarnici na Balkanu, hotelu Jugoslavija gde smo u govoru predsednika SNS-a i na žalost ministra vojnog, Miloša Vučevića, koji je obilovao neartikulisanim alegorijama, čuli da on ne razlikuje gromobran (Vučić) i protivgradnu zaštitu ( ceo SNS). Onda smo imali dva ministra, Selakovića i Gašića, opet umesto na Gazimestanu, u Kruševcu da polože vence na spomenik Kosovskim junacima. 

Ipak najzanimljivije je bilo na Kosovu, Kurti na severu, a sin Danilo na jugu. Zamislite predstavu u kojoj najomraženiji čovek na severu šeta po Mitrovici i obilazi jedinice policije, a sin najomraženijeg čoveka na jugu se švrćka po Prištini gde ga presvlači ista ta policija. Nije predstava, bar zvanično, desilo se na Vidovdan 2023.

Centralna svečanost, koja je valjda trebala da zaseni i baci u drugi plan sve što se desilo pre toga, je organizovana na obilaznici oko Beograda. Pošto je najavio nešto veliko za Vidovdan, a to je trebalo da bude osnivanje pomenutog pokreta, predsesnik je rešio da otvori put koji u stvari i nije završen. Vozeći se na otvorenom autobusu, kao Mesi, Jokić i svi osvajači velikih trofeja, Vučić je imao polusatni monolog koji je prenošen na nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ne baš veseo, pričao je o svemu i svačemu, najmanje o saobraćajnici, a najviše o litijumu. Od svih istorijskih događaja sa početka ovog teksta setio se samo izručenja Miloševića 2001.godine. Podsećanje na prethodnu vlast i njihove mrlje je uvek korisno. Videli smo i servilnost prema kineskim zvaničnicima i veličanje investitora iz te zemlje koji zajedno sa kapitalom dovode i radnu snagu i tako bukvalno okupiraju sredine gde  ulažu. Bor , Majdanpek, Smederevo, Zrenjanin, a polako i Loznica ulazi u taj krug. Tako ova vlast u centralnoj Srbiji polako ali sigurno pravi nekoliko novih Kosova, istok je prodat, radi se na okupaciji Podrinja,  a onda će na red Šumadija pa onda sve ostalo.

I tako od KOSOVO JE SRBIJA idemo polako ka SRBIJA JE KOSOVO ili više njih. Ostaće nam valjda Beograd i okolina da živimo kao šeici u blagostanju ubirajući plodove tuđeg rada. Tako je u pričama sa bliskog istoka. Ko veruje, neka veruje a ko ne veruje, neka šeta sa nama.

Udruženja građanja PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini osuđuju manipulativne istupe u javnosti potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i predsednika Republike Aleksandra Vučića sa nadrealnim i hiper futurističkim obećanjima o broju radnih mesta koje će otvoriti Rio Tinto u dolini Jadra, visini prosečnih primanja u Podrinju i fabrikama koje će pratiti otvaranje rudnika. Organizacije traže i HITAN odgovor na pitanje : „KO SE TO ZA VREME SASTANKA VUČIĆA I MINISTRA ODBRANE UJEDINJENOG KRALJEVSTVA BENA VOLASA ŠETAO PO DOLINI JADRA?“

Organizacije traže od nadležnih da hitno obustave ili spreče svakodnevno patroliranje obezbeđenja Rio Tinta u dolini Jadra!!! Obezbeđenje kompanije upadljivo patrolira dolinom Jadra u džipovima, krećući se od 10-15 km/h i na taj način dodatno zastrašuju meštane i ugrožavaju njihovo pravo na mirno uživanje imovine. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini traže od predsednika da POD HITNO objavi ko se na dan njegovog sastanka sa ministrom odbrane Ujedinjenog Kraljevstva u dva renta-kar mini autobusa kretao po dolini Jadra i zbog čega? Ustanovljeno je da je u poseti bilo dvadesetak ljudi koji su pričali engleskim jezikom, razgledali teren i vodili beleške. Slučaj je prijavljen policiji od strane meštana i očekujemo hitne odgovore na pitanje ko se nalazio u tim autobusima i da li su naše nadležne službe bile obaveštene o ovoj poseti, koja je unela dodatni nemir među meštane doline Jadra. Da li su u pitanju pripadnici stranih obaveštajnih službi ili neke kompanije i koje? Jer znamo da nisu uposlenici Rio Tinta, pa nam se sa najviših mesta u državi duguje odgovor KO SU TI LJUDI I ŠTA SU TRAŽILI I ISPITIVALI NA NAŠOJ ZEMLJI?

Organizacije traže i da Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić hitno prestanu sa obmanjivanjem javnosti oko projekta Rio Tinta, jer nigde u svetu ne postoji fabrika baterija i automobila u zemlji u kojoj se eksploatiše ruda! Javnost se obmanjuje i oko broja novih radnih mesta, jer i sama kompanija navodi u Elaboratu o rezervama da će u rudniku u podzemnim radovima biti upošljeno 347 radnika!!! U istom dokumentu kompanija iznosi podatak da je analizirala zakonske odredbe u Srbiji i maltene sa žalošću konstatuje da po važećim zakonima nije dozvoljen prekovremeni rad više od 8h u toku radne nedelje, kao i da je ograničeni podzemni rad u toku jedne smene na 10 časova. To je dakle budućnost naše dece, to se zove napredak i prosperitet koji nudite narodu Srbije, a u zamenu za zdravlje!! Potpisnici saopštenja su došli i u posed informacije da pojedine inostrane firme pripremaju ponudu na poziv Rio Tinta za izgradnju rudnika, što nas navodi na zaključak da je kompanija unapred sigurna da će rudnik graditi i pored obećanja Mihailovićke i Vučića da nikakvo odobrenje za rudarenje neće biti izdato dok se ne usvoje sve predviđene Studije procene uticaja. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju potpredsednicu Vlade Mihajlović i predsednika Vučića, čije oni interese zastupaju i u čije ime obmanjuju javnost?