Aleksandar Vučić i Ana Brnabić objavili su ovih dana svečano sa vrha Kablama rat ekološkim aktivistima i njih dvoje treba da znaju da neće biti mira dok im ne vidimo leđa. Pored nepočinstava koje otvoreno čine nad prirodom u Srbiji, pomenuti dvojac uveliko rukovodi i hiperprodukcijom zakonskih odredbi, gde u galimatijasu nadolazećih zakona teško može i da se isprati šta se predlaže, a šta na brzinu usvaja.

foto: N1

Tako smo juče saznali da sledi usvajanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Poznato je da već nekoliko godina nad Srbijom stoji uslov u klasteru 4 ili Poglavlju 27 kada je u pitanju usklađivanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa evropskim normama. Bilo je i previše vremena da se otvori ozbiljna diskusija na ovu temu povodom vrlo značajnog Zakona, ali je Aleksandar Vučić još jednom ogolio svoju potrebu da vlada autokratski ne dozvoljavajući druga viđenja i predloge.

Naime, dužni smo javnost objasniti šta narod Srbije čeka usvajanjem Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a najslikoviti je primer slučaja Rio Tinta i rudnika litijuma. PAKT je objavio da je Rio Tinto plaćao domaće fakultete odnosno najumnije ljude ove države iz raznoraznih oblasti. Fakulteti su odbili da objave šta su to za Rio Tinto radili, kao i imena profesora. Problem je u tome što se većina tih profesora nalazi na listi ministarstva koje imenuje Regulatorno telo da oceni Rio Tintovu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, pa možemo doći u situaciju da su ista imena radili istraživanja za Rio Tinto, a potom učestvovala u Regulatornom telu koje će ocenjivati Studiju koja je urađena na osnovu njihovih nalaza. To i takvo „Regulatorno telo“ nema pre svega jasan pravni status, ali ni potreban integritet i nezavisnost od Vlade i ministarstva.

Hitnim usvajanjem Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, propuštena je prilika da se krene sa izgradnjom poverenja u institucije sistema, tako što bi se recimo, za projekte za koje postoji uznemirenje javnosti raspisao međunarodni tender za sastav Regulatornog tela koje bi na nezavistan način ocenilo predloženu Studiju. Drugi način je, da se Regulatorno telo i svi naučnici koji učestvuju u njemu učine nezavisnim organom sa stepenom nezavisnosti barem poput Kancelarije poverenika od javnog značaja.

Nažalost, imamo posla sa ljudima koji misle baš suprotno! Koji zarad svoje lične zarade i političkih poena imaju plan da Srbiju pretvore u Evropsku deponiju.

Da je drugačije makar bi u članu 26. bio predviđen rok za primedbe na Studiju duži od 30 dana, jer je gotovo nemoguće zamisliti da aktivisti, pa i stručna lica, pored svojih redovnih obaveza pročitaju i analiziraju oko 100 stranica Studije i napišu obrazložene komentare. Takav je bio slučaj sa Studijom Rio Tinta koja se na javnoj raspravi našla, gle čuda, pred novogodišnje praznike.

Pošto ništa od navedenog nije urađeno pozivamo Vladu da iz Skupštine povuče ovaj Predlog zakona i da se ne bi uludo propuštala prilika da se zakonskom regulativom život građana Srbije učini kvalitetnijim i zdravijim.

Udruženja "NE DAMO JADAR" i PAKT nakon današnjeg sastanka sa premijerkom Republike Srbije Anom Brnabić na kome je Vladi predato 32.000 potpisa protiv otvaranja rudnika litijuma, obaveštavaju javnost da im je na sastanku predočeno da Vlada Srbije smatra da je projekat "Jadar" jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Iako iz kabineta premijerke ističu da su na istoj strani sa građanima i da im je interes isti, udruženja ni danas na sastanku nisu dobili konkretne odgovore na pitanja : zašto je proces otvaranja rudnika od svog početka netransparentan, zašto se javne institucije  ponašaju prema kompaniji klijentelistički, zašto Rio Tinto ne poštuje zakone Republike Srbije, ko će sanirati potencijalnu deponiju od minimalno 90 miliona tona jalovine, na osnovu čega se veruje kompaniji koja je činila razne zločine prema životnoj sredini i ljudima širom sveta....

Sastanak u Vladi Srbije održan je na inicijativu nezavisnog narodnog poslanika Vladana Glišića, a sa predstavnicima PAKT-a i "NE DAMO JADAR" bile su prof  Dragana Đorđević i prof dr Mirjana Lukić-Anđelković. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog udruženja da se umesto najavljene tri radi jedna - sveobuhvatana, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, najavljene tri studije (posebno za rudnik, hemijsko postrojenje i deponiju) imaju za cilj da se spreči sagledavanje ukupnog štetnog uticaja projekta na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, a i šire.

Predstavnicima udruženja od strane premijerke obećano je da će im u vrlo kratkom vremenskom roku biti stavljena na uvid cost-benefit (analiza troškova) koja bi opravdala proglašeni javni interes.

Sa druge strane, premijerki i njenom timu predočeni su mnogobrojni propusti koji su do sada učinjeni na projektu, od nedostataka obaveznih dokumenata u Prostornom planu posebne namene, njegove obavezne usklađenosti sa višim planskim aktima koja je izostala u ovom slučaju, sveprisutnom sukobu interesa eksperta iz referentnih institucija sistema, zastrašivanje meštana - posebno onih koji ne žele da kompaniji prodaju imovinu, pa sve do nepostupanja nadležnih inspekcijskih službi. Posebno je skrenuta pažnja, da je u dolini Jadra u toku kriminalna seča šuma od strane pojedinih meštana, a pod "pokroviteljstvom" kompanije koja je nakon procene zemljišta dala saglasnost za seču, bez ikakvih adekvatnih dozvola od strane Srbijašuma.

Ana Brnabić obećala je da će uskoro posetiti dolinu Jadra na poziv meštana. Udruženja i dalje veruju da će se nakon cost-benefit analize i objedinjene Studije procene uticaja na životnu sredinu, pokazati da projekat "Jadar" nije izvodljiv, pa samim tim i neprihvatljiv.